Nesudjeni glumac,umišljeni muzičar,jedan od retkih,uz Dejana Cukića,za koga stvarno mislim da ga niko,ali niko ne sluša.Menja bend,čiji je uvek frontmen,na svakih godinu-dve i ponavlja se poput pokvarene ploče: "Ovi mladi momci zaista razumeju i osećaju muziku,ovaj bend ima snage i energije da pokaže da rokenrol nije umro,oni svemu tome prilaze sa puno emocija i vrlo profesionalno.Ja sam tu da im svojim iskustvom pomognem." - i naravno o sebi sve u superlativima.Trebalo bi da ga je sramota što svoje "prezime" dovodi u vezu sa Davidom Coverdaleom.

Crna rupa u svijetu automobilizma. Kad hoćeš da ih uključiš, moraš odvojiti pola sata da skontaš kako se pokreću, a ako ne skontaš, ne brini, uključiće se oni sami od sebe kad daš lijevi žmigavac. Samo rutinski i mladi šoferi poznaju proces uključivanja brisača, dok se ostali pate i muku muče sa ovim fenomenom. Caka leži u tome da se rijetko uključuju, najčešće zimi, pa zbog toga se naučeno gradivo veoma brzo zaboravi.

Razlog zbog koga normalni, mladi ljudi sa entuzijazmom da menjaju svet neće ostvariti svoj životni san. Neće ukinuti Mitrovićev roze kanal i sve ono što on sa sobom nosi(ljudske živote), Kurir, Press i druge novine za potpalu, Skandal, Svet i druge novine za opsežnu istragu o čovekovoj voajerskoj prirodi, budi-fit-onako-kako-on-to-želi časopise. Razlog zbog koga mi se tiranija elite kao opcija sve više dopada.

Još jedna u serijalu igrica kojima se zabavljaju mladi Romulanci. Cilj svakog igrača je da od malog, sitnog, neuglednog Romulančeta, postane veliki, nabildovani, bogati, istetovirani gospodar svoje favele. Za razliku od igre Rom: Total war, ova igra nije toliko strategija koliko je RPG. Očigledna povezanost sa kompjuterskom verzijom igrice jeste u apstraktnosti izgleda (o imenima da i ne govorim, postaje već kliše), kao i igranje instanci po lokallnim deponijama, u traženju bakra, kartona i ostalih sekundarnih sirovina.

Slično onom ''Kad sam ja bio tvojih godina''. Često ćale koristi ovaj izraz da mi kaže da dok je on bio mlad mogao si da piješ koliko hoćeš, a posle toga i da voziš celu noć kroz grad i da te nigde ne zaustave policajci. Obično uz to doda i ono da sad mladi imaju ''besna'' kola pa divljaju po ulicama (to ne mogu da mu osporim), a da je on u svojoj mladosti fićom išao od kafane do kafane.

Hvalisanje deda mladjoj populaciji kako su oni kada su bili mladi ,kao ovi sada, mogli da idu po 3 stepenika do 3. sprata (zgrada sa vise spratova u to vreme nije bilo), kako su mogli da preplivaju najvecu reku (citaj: recicu, potocic...) u njihovom selu po 4-5 puta za par minuta, kako su jurili sve zensko po selu (par riba ako je bilo i to je to), kako su znali sve da poprave u kuci (i sad znaju ali vid im otisao, a ruke drhte)...

Između 15 i 30 ljudi na jednom mestu. Za mlade obično predstavlja smaranje, ukoliko nema nikog njihovog godišta, a da nisu rođeni brat i sestra, dok za "matorce" predstavlja nezaboravan događaj. Počinje sa suzama radosnicama, a završava obično sa tužnim suzama. Događaj se odija u porodičnoj kuci ili u restoranu utvrđenom tradicijom. Iako mladi tek kasnije shvate koliko znači jedan ovakav skup, rado se sećaju u skupova i iz mlađih dana i održavaju ga godinama (decenijama unapred).

Posebna vrsta narodnih umotvorina i narodnog stvaralaštva u kome je cilj što više napumpati priču nepotebnim i fantastičnim elementima.Važno je da ispadne moguće a u isto vreme neverovatno srećno ili vestovito/umešno. Najbolji pripovedači pričaju tako da ih cela kafana čuje i pazi sa nestrpljenjem.

Teško je nekima koji su u srednjim ili starijim godinama, da posmatraju omladinu i njihovu mladost bez gorčine u srcu. Zato im zameraju i kad ne treba, ljubomorni na njihovu mladost, razočarani u svoju sadašnjost. Nakupilo se godina, a oni se osećaju totalno promašeno. A verujte mi, bili su i gori od onoga što zameraju mladima. Mladi, ne uzimajte ih za ozbiljno, ne ljutite se previše na njih: ko zna kakvi ćete vi biti u tim godinama.

Skup slika u glavi koje mladi početnik smenjuje u toku snošaja zarad odvlačenja pažnje od pičetine pod njim, samim tim odgađanja orgazma i produžetka mile mu radnje. One su obično nešto na čiju pomisao palamar pada munjevitom brzinom. Trajanje bambusanja od samo par minuta bi verovatno imenovalo ovo iskustvo poslednjim, bar s ribom koja je trenutno pod njim, a on to neće dozvoliti tako lako. Mora ostaviti utisak iskusnog junoše!

Aladin protiv Džafara. Džafar je ružan, pokvaren, spreman da ubije ili kidnapuje i ima sve odlike osobe koja je rođena na Bliskom Istoku kao na primer odlike lica i akcenat osobe sa Bliskog Istoka. Sa druge strane, heroj Aladin, lep, sposoban, dobar i ima AMERIČKI akcenat. A sve to lepo da se mladi Amerikanci uče od malih nogu na koga će jednoga dana da pucaju.

Kaže se za bračni par, neretko mlađi ili romulanski koji ima dece k'o delova Rokija i Ramba zajedno. Mogu vrtić d'otvore, bez trunke cimanja. Možda i koriste kineske kondome, što da ne. Ili Romed, mamu im holandsku.

Po uzoru na ovog šmekera iz Matriksa (i njegove uberkul sunčane cvike, ofkors) koji se multiplicirao sve u šesnaest sve dok nije dobio po vaginčini od gospodina Andersona.

Ziljava decenija. Neki sumnjaju da bi sve bilo drugačije da su žabari tad osvojili prvenstvo, da Bađo nije promašio penal. Po shvatanju starijih poslije koje sve ode u apokalipsu. Premladi da upamte kako to Frenki kaže "svetsko prvenstvo u Francuskoj kad se Lilijan Tiram najebo mile majke Hrvatima i to dva puta" ili da bi vidjeli neki plakat u kojem piše da Moskri sa Prti BG-om nastupa. Nije poznato glavni uzrok za nas starije, ovo neshvatljivo ponašanje te generacije, neki sumnjaju da je uzrok radijacija iz Černobila, rat, sankcije, facebook, grand itd. Da li stupaju neke nove vrijednosti ne zna se. Sve veći dio mladi ne pika fudbal na igralištima, basket, krađe kikirikija iz obližnje radnje pokraj škole. Nekad si bio frajer ako zalijepiš najboljem igraću bananu ili postigneš gol zbog kojeg djevojke na tribinama počnu da luče vlagu, a danas se svodi na broj imaginarnih prijatelja i lajkova.

''Ajde zovi neke picke brate'' je recenica koja se izgovara svake subote uvece oko 1h posle ponoci. U vecini slucajeva ti mladi momci zavrse sa pivom iza zgrade bez riba ili odu kuci (ako nemaju kintu). Razlog tome je sto nemaju koju ribu da pozovu, tj. imaju ali ih svaka iskulira tada piju pivo u naselju. Ako imaju koga da pozovu onda obicno nemaju kredita, ni novca za pivo i tada odlaze kuci.

Ili, 'isti ja, jebo ga djed!' razmišljanje je poodraslih očeva koji nisu uvek odobravali rakiju droge kocku i žene svojim sinovima ali kad je unuk stasao za sve ovo... e onda je to druga priča. Deda se rado seća kako je svojevremeno sve ovo i još mnogo toga radio sa istim entuzijazmom sa kojim to sada radi unuk i zato ga uvek brani od 'nerazumnih roditelja koji kao da nikada nisu bili mladi'.

Pojava koja se javlja pri uključenju prosječnog Homa Balcaniusa u televizijsku emisiju.Samo uključenje na televizijski program predstavlja čast za Balkanca.Bila to baba koja zove se uključila na Grand Paradi, ili mladi koji izvode zajebancije s visokim ljudima na nacionalnoj televiziji. Sam događaj kao takav, mora biti najbolje ozvučen. I nerijetka je pojava da u želji da svoje mišljenje učini bitnim, toliko pojača televiziju da se njegov glas čuje i po nekoliko puta.

šatrovački govor je žargon u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom i makedonskom jeziku. Rasprostranjenost šatrovačkog u regionima primene srpsko-hrvatskog-bosanskog jezičkog prostora je neravnomerna. Najviše se koristi u većim urbanim centrima - Beogradu, Sarajevu i Zagrebu - zatim manjim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, Slavoniji i Istri. Šatrovačkog gotovo da nema u Zagorju i Crnoj Gori. Široko je rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi u neformalnom govoru, pogotovu među mladim ljudima, ali i među onima koji žele da "ostanu mladi". Ime "šatrovački" dolazi od romskog "šatra" što je dakle u početku označavalo romske reči koje su ušle u srpskohrvatski jezik.

Parče zemljišta (parcela), uglavnom pod državnim vlasništvom, gdje se dolazi na jedno brzinsko opštenje u limenim ljubimcima. Uglavnom ih koriste mladi parovi koji još žive sa starcima pa jadni nemaju gdje da se "bolje upoznavanju", i ljubavnici koji se kriju od znatiželjnih pogleda. Svaka prcela piše svoju posebnu istoriju, mnogi su tu izgubili čednost, "krstili" svoja kola, pravili orgije, vodili bitke sa impotencijom, doživjeli prve blovdžabove i svakojake perverzije.

Auto-destrukcija na naprednom nivou, ali ipak samo EMO-si bez razvijenog smisla za modu.

Isfrustrirani tinejdžeri koji se okreću auto-destrukciji, propagirajući ideologiju koja zagovara istrebljenje njihove rase, i destrukciji svih ostalih, zbog poražavajućeg efekta na njihov mladi um saznanje da ne mogu da izvuku šiškice onako lepo i dugačko kao onaj dečak/devojčica/nisam siguran-šta-već dva sprata ispod njega (morao je da mašinicom sve da skine, jer je skroz zajebao stvar).

Nosi odelo i kravatu. Ima veliki nos.
Pobedjuje boraniju - gubi (zasluženo, nakon termopilske borbe) od bilo kog tima nivoa sličnog ili iznad svog tima.
Svaka pobeda mu je istorijska, svako treće mesto sija zlatnim sjajem, svaki poraz mu je neprocenijivo iskustvo za njegov mladi tim (ma kakav je da je - tim je mlad).
Njegovi porazi su šansa za neke nove generacije, moralne pobede i rovovske bitke makar trenirao ženski boćarski (jebel li ga) tim u Bajinoj Bašti.