Apel ortaku, na čije ponašanje imamo izvesne primedbe.
1)
Prolazi sredovečna gospođa sa airbagovimaLjuba:" Opaaaa! Gospođo, svaka čast!"
Srki:" Dobar dan, komšinice! Vi malo u šetnju?" ; govori tiho Ljubi: "Brate, probaj da se ponašaš kao da si normalan!"2)
Na basketu, posle treće vezane greške
A:" Harlemovac, probaj da se ponašaš kao da si normalan, mani se egzibicija!"
Izraz koji smo svi bezbroj puta čuli, a koji najviše vole da govore profesori srpskog jezika gimnazijalcima-prvačićima, kao i gimnazijalci-prvačići svojim drugarima-negimnazijalcima-prvačićima.
U oba slučaja, sa samodopadljivom facijalnom ekspresijom, uzrokovanom (iskustvenim) saznanjem da se dalja polemika nakon ovoga ne razvija.
U oba slučaja, niko ne zna da ga objasni.
A: I, šta mislite? Je l' se slažete sa mnom?
B, C, D: Može! Slažemo se!
E: Božeee, pa niste cigle da se slažete, he he he, kaže se „saglasni smo“, hi hi hi...
A: Eto, a ja baš kontam da ti složim jednu ciglu s glavom... Ništa onda, moraću da je usaglasim.
Jako mala svota novca. Ne možeš ni šok žvaku da kupiš, a kamoli diplomu, na čuvenom Univerzitetu Kragujevca, koji je opštepoznat po svojim ekcesima sa mitom.
- Aj se zaleramo za ksnu?
- Aj, koko imaš?
- 200.
- Pa baćo, za te pare ne možeš da kupiš ni diplomu u Kragujevcu, a čujkurče za paket.
Sve češći oblik učtivosti. Korisno kad hoćete da pokažete zanimanje za porodicu sagovornika.
Kako je komšo, jesil dobar?
Kako žena, djeca?
Čujem da su ti malog pustili da se brani sa slobode.
Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.
Konstatacija ćaleta na ćerkino pitanje o stavljanju pirsinga.
Pederski izraz. Normalno da bi da se jebem a da mi ne udje :S
Naizgled benigna rečenica koju je izjavio Boris Tadić u vezi sa Kosovom kada je gostovao američki potpredsjednik Bajden.
Ustvari genijalno oružje za smirivanje tenzija i završetak svake rasprave a bez da jedan od učesnika bude proglašen gubitnikom (jer svak' voli da njegova bude poslednja i da ne ostavi utisak nekog ko je pobjegao s bojišta). Ovako, čast je spasena.
Komentari na neku definiciju:
1. Ovo je najgluplja definicija koju sam ikad pročitao! - kao kuća!
2. Genijalno, fenomenalno, majstore, legendo, evo ga +, pa dao bih ti ++++++++++++ da može!
1. Ma daj, glupost totalna...
2. Složićemo se da se ne slažemo!
1. Važi se, slažem se oko toga! (a u sebi misli: "uf, izvukoh se, ko će se prepucavati s ovim sledeća tri sata")
2. (Misli isto kao 1.)
Najsmesnije pitanje iz arsenala pitanja od strane "zabrinutih" majki kada se dete, uglavnom musko, sprema za izlazak. Javlja se kada dete nije zavisnik od duvana, pica, droga, sedenja na hladnom betonu, ne stoji na promaji, ne histerise, ne igra kanter, wow, nema facebook..
- Jel ti to ides da se bijes?
- Ne!
- Ne lazi, ko te je to sada zvao ovako kasno i sto se tako uzurbano oblacis?
- Ne idem da se bijem sta ti je bre?
- Draganeeee! Ide da se bije!
- Jel ides da se bijes?
- Ne!
- Ne ide da se bije, smiri se.
"...da bog da se svi prevrnuli,prevrnuli,prevrnuliiiiiiii..."
Bolesno idoitska pesma koju muska populacija osnovaca peva u autobusu na ekskurziji,pritom se talasajuci cas na jednu cas na drugu stranu da bi "prevrnuli" autobus,balansiraju izmedju sedista,kace se svud gde ima kuke,penju se drugima po glavi,deru se na uvo...
A,glavni balansero i prevrtac busa vice bez srama,pred zabezeknutom razrednom i ostalim profesorima:
"Ko ne prevrce taj je picka!!!"
Jos ako se ide u kracu ekskurziju autobusom koji je bio nekad u gradskom prevozu i iz sedamdesetih godina,tu se talasaju i deca,a i autobus levo desno,sedista se tresu,od trandrkanja motora usi bole,a tek kad naidje krivina pozeljno bi bilo da na svakom sedistu ima najlon kesa.
Po decenijama ustaljenom pravilu, prva rečenica koju će prosvetni radnik uputiti učenicima ili studentima na prvom času posle raspusta, uglavnom zimskog i prolećnog, mada neretko i letnjeg.
Profesor: Ah, dobrodošli nazad, drage kolege. Nadam se da ste se lepo odmorili za ove praznike, ali se isto tako nadam i da se niste samo odmarali, jer bliži se ispitni rok, hjohjohjo!
Tetkino objašnjenje oko izbora buduće mlade. Kapljica na vagi kvaliteta "da li oženiti brkatu dobričinu ili guzatu plavušu".
Eto vam ga na ziljave fukse!
Ustaješ ujutru, ideš u kupatilo, umivaš se. Pereš zube i zveraš okolo. "Moram da smislim neku defku danas. Evo na primer, četkica za zube. Četkica za zube je jedina... hm... šta bi moglo... Ne, bolje WC šolja. WC šolja ima... hm, ma ne ide ni to." Malo kasnije, sedaš u auto, pališ na šljaku. Prolaziš pored pijace, kad ono neki bakutan tegli ceger. Pomisliš u sebi, eto inspiracija. "Zašto baba vuče pun ceger sa pijace? Pa zato što... hm.. Ne, kako prepoznati babu sa pijace... ma u kurac, ne ide!" Na poslu dirinčiš k'o konj, a samo ti "palac gore" u glavi. Gledaš u lopatu, pa malo u mešalicu... Ne pada ništa na pamet. Majstor viče još jednu turu maltera, ti praviš, žuljevi iskaču, samo defke nema. Vraćaš se sa šljake, vidiš u mraku neki klinci cirkaju, puše drogu, kreneš kao "Klinci puše drogu..." pa se setiš da tako nešto već ima. "Sede na 'ladnom betonu..." skontaš da je ta fora već isprana... Prođe dan, a ti na istom. Dolaziš kući, umoran k'o pas, sedaš na onu istu WC šolju da kenjaš... Razmišljaš o tome kako lomiš grbaču za neku bednu siću, psuješ šefu majku majčinu, kad u jednom trenutku ti se javi savršena ideja! Pravo niotkuda! Majku majčinu! "Jebeš nekom majku majčinu, a u stvari jebeš neku babu! To je to! To je ta defka! I u momentu zaboravljaš sve muke, navlačiš gaće bez da obrišeš dupe, pališ komp, (home page Vukajlija naravno), i kačiš defku. Narednih par sati ne trepćeš, već samo posmatraš kako popularnost raste, a komentari se gomilaju...
P.S. Za primer "majku majčinu" je uzeta tuđa defka, a ne moja, da ne dođe do zabune, ili da me braća ne osude kao plagijatora.
Dokusur u najavi. Taman misliš dotak'o si dno, nema dalje, kad međutim. Uvek se nađe još neki pametan u blizini da te pride zakuca u zemlju nekim, samo njemu zanimljivim i smislenim predlogom.
-E, napadne me juče opet ona mala što sam ti pričao već da se raspitivala, i ja, šta ću, kud ću, odradim je sinoć. Kad jutros sabajle lupa neko po vratima, a ono njen ćale! On je valjda neko mudo u muriji, a video nas njen brat... I ajd što me namlatio da ne znam 'de sam, nego još mi i obećao tužbu, kaže mala nije legalna.
-Au, bre! Sad možeš komotno da se prijaviš za Darvinovu nagradu!
Izgovor da zbrišeš na par meseci od ćaleta i keve, i usput se igraš rata sa pravim puškama. Naravno, primenjuje se sada, kada možeš da biraš kako ćeš da služiš.
Onda shvatiš kako si kući imao veći arsenal nego što ti daju da koristiš na vežbama, a ćaleta i kevu viđaš svaki vikend, kao i dok nisi služio.
Isti onaj deda koji je bio prut i batina za naše roditelje, nama je k'o med i mleko.
Uvek smiren, staložen i voljan za šalu.
Sve ono što je branio svojim sinovima i kćerima tu je da nama dozvoli ma koliko to bilo apsurdno i budalasto. Što unuk zatraži to unuk dobije. Tu je i onaj mali detalj sa penzijom kad nam deka da crvendaća za čokoladu, iako s tom novčanicom možemo uzeti deset takvih. Našim roditeljima je trebalo truda i truda da dobiju za olovku u školi, da mogu nešto i da zapišu. Zato je tu deda da nama olakša sve teškoće s roditeljima. Uz neku dobru viljamovku il' kruškovaču, mekan k'o duša, sve će uraditi da ugodi svojim sokolovima.
Deda u ulozi oca pre četrdeset godina:
Deco, imate deset minuta da operete ruke i sednete za sto!
Deco, nema priče za stolom!
Siniša, bež' napolje da pooreš njivu!
Dragana, pomozi majci da opere suđe!
Nenade, u sobu i kreni s domaćim, više te neću opominjati!Deda u ulozi dede:
:Nikola, deder dođi kod mene da ti nešto dadnem.
:Kaži deko.
:Evo ti neka sitnica, znaš, da imaš na odmoru za parče leba!
:Ali deda, ovde ima para celu školu da snabdevam, i to za celu nedelju!
:Ćuti dok sam u formi, videćeš ti kad mene ne bude bilo...
:Ajde, dosta crnjaka, nego može jedno unuče?
:Znaš ti da ja ne odbijam kad me neko ponudi tako lepo! Nego šta imaš za domaći?
:Ma imam svašta, ne pitaj!
:Kuku mene, kad bih mogao svoje znanje da ti prenesem pa da se ne mučiš, aj' izađi ti napolje, lako ćemo za školu!
Šljokara, pijanac, težak slučaj alkosa. Lik u čijem krvotoku više nema tragova krvi, notorni alkoholičar. Poznato je da jetra ima sposobnost relativno brze regenaracije, ali za to joj treba dati malo vremena. Ovakav tip čoveka sirotoj jetri ne daje ni sekund, već je neprestano bombarduje i zaliva, tako da nema ni R od regeneracije.
- Tebreks, idemo li večeras kod Sonje na žurku? Riba diplomirala, navukla je tone šetača i sličnih divota.
- Matori, izgleda da si zaboravio da smo cirkali sinoć i preksinoć, a i noć pre toga. Odmori malo, daj jetri šansu da se regeneriše. A izgleda da ti još neki organi otkazuju, sinoć dok smo te Vlada i ja nosili ponavljao si: "Spustite me, ne mogu više da hodam." i ušorao si nove farmerke. Bolje da preskočimo tu žurku.
Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja.
Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.
"...a kako će orošavanje vagine uticati na buduće Suzanine seksualne odnose - ostaje da se vidi."
"A za koga će Sergej potpisati u ovom prelaznom roku - ostaje da se vidi."
"...a da li ćemo hranu izvoziti, uvoziti ili ćemo gladovati - ostaje da se vidi."
Niskobudzetni tetris mog detinjstva
Na moru si, ne javljas se danima, briga te za familiju, porodicu, oca, majku, sestru, babu, dedu.Ne pada ti na pamet da posaljes razglednicu i onda ti stize poruka koju ti salje otac u kojoj pise : Jebo te Bojane mozes bar da se javis kuci da kazes da si stigao i jesi li dobro, jesi li ziv.Onda ti odes do prve poste i jedva das dva evra za telefon i kazes cuvenu recenicu koja je i naslov ove definicije kojoj mora da prethodi recenica nekoga iz tvoje uze porodice : Pa gde si ti do sada?
