Isti onaj deda koji je bio prut i batina za naše roditelje, nama je k'o med i mleko.
Uvek smiren, staložen i voljan za šalu.
Sve ono što je branio svojim sinovima i kćerima tu je da nama dozvoli ma koliko to bilo apsurdno i budalasto. Što unuk zatraži to unuk dobije. Tu je i onaj mali detalj sa penzijom kad nam deka da crvendaća za čokoladu, iako s tom novčanicom možemo uzeti deset takvih. Našim roditeljima je trebalo truda i truda da dobiju za olovku u školi, da mogu nešto i da zapišu. Zato je tu deda da nama olakša sve teškoće s roditeljima. Uz neku dobru viljamovku il' kruškovaču, mekan k'o duša, sve će uraditi da ugodi svojim sokolovima.
Deda u ulozi oca pre četrdeset godina:
Deco, imate deset minuta da operete ruke i sednete za sto!
Deco, nema priče za stolom!
Siniša, bež' napolje da pooreš njivu!
Dragana, pomozi majci da opere suđe!
Nenade, u sobu i kreni s domaćim, više te neću opominjati!Deda u ulozi dede:
:Nikola, deder dođi kod mene da ti nešto dadnem.
:Kaži deko.
:Evo ti neka sitnica, znaš, da imaš na odmoru za parče leba!
:Ali deda, ovde ima para celu školu da snabdevam, i to za celu nedelju!
:Ćuti dok sam u formi, videćeš ti kad mene ne bude bilo...
:Ajde, dosta crnjaka, nego može jedno unuče?
:Znaš ti da ja ne odbijam kad me neko ponudi tako lepo! Nego šta imaš za domaći?
:Ma imam svašta, ne pitaj!
:Kuku mene, kad bih mogao svoje znanje da ti prenesem pa da se ne mučiš, aj' izađi ti napolje, lako ćemo za školu!
