Uvertira muškog dela ukućana da se pokoznakojiput opet odgleda neki akcioni film.

NE, NE STIDIM SE.
Ja nisam odgovoran za huligane, manijake, što reprezentacija gubi, što je Geda bio govno, što su u vlasti kreteni, što tajkuni pljačkaju ovu zemlju....
Nisam odgovoran za nezaposlenost, za male plate, za lošu sliku u svetu....
Ja odgovaram za sebe i svoju decu, za svoje postupke i postupke svoje dece.
Da li vi što ste počeli da kenjate da se stidite što ste Srbi uopšte znate šta to znači biti Srbin, voleti svoju zemlju, svoj narod, svoju decu?
Slobodno razmislite o tome.

Ukratko, opravdanje za švaleraciju prikazano kroz animalnu nezajažljivost.

Filozofija sa kojom dolaziš na gej žurku na kojoj će biti hvatanja u vozić uz "Moji su drugovi", a još nisi načisto sam sa sobom jesi li furundžija ili topdžija.

Kad monotona žuto-plavo-zelena kombinacija počne da popušta pred milionima boja koje ni najsavremeniji digitalni zapis ne može verno da prikaže, kad se umorimo od odmaranja, kad dosada dostigne svoj maksimum i više ne znamo šta bismo uradili sa sobom, po pravilu nas iznenadi prvi septembar, dan D. Ove godine je to bilo drugog.

Početak svake školske godine je vreme kada se sumiraju utisci stečeni tokom dugog, toplog leta.
Mi, a to će u ovom zadatku podrazumevati mene sa najvažnijim višestrukostima, smo ovaj raspust proveli na isti način, ali smo ga različito doživeli.

Tek konsolidovani učenik srednje stručne škole, malo spletom slučajnih okolnosti, više zahvaljujući godinama sticanoj zavisnosti direktorovog Opel Senatora, počasnog člana voznog parka iz doba Juge, od ćaletove precizne (i teške, ali nije važno za ovaj deo priče) ruke, tokom raspusta nisam morao ni da pomislim na školu, za razliku od prošle godine, kada je pomenuta ćaletova ruka pokazala svoju tamnu stranu.

Dva i po meseca nadanja i
očekivanja!

Čekalo se poslednje zvono da se popakujemo u kombi i zaputimo u neku divljinu na crnogorskom primorju koju smo pronašli metodom kartu čitaj, seljaka pitaj, doduše, samo drugim delom jer ove vukojebine nema ni na topografskim kartama. I seljaci su nas malo zajebavali, ali smo se nekako dokopali avetinjskog zdanja na dva kilometra od obale. Tamo je vreme stalo pre formulisanja Specijalne teorije relativnosti i jedan je od najjačih argumenata u njenu korist. Vlasnik zdanja je ćaletov drug iz vojske. I pobratim, jašta!

Otac je uvek sve posmatrao kroz dinar. Valjda je od tih silnih pogleda i dinar postao tako tanak, providan. Zato mu je kombi i radni i paradni auto, a letovanje nas je koštalo samo mali procenat od onoga što smo pojeli i popili, ostatak je nadoknadio domaćin, čika Momo. Čak su i pokloni koje smo poneli poreklom iz dedine bašte, kazana i svinjca.

Deset dana rastvaranja pod dejatvom slane vode i ultraljubičastih zraka i nije neko letovanje po meri gotovo sedamnaestogodišnjaka. Taman da se brzo zaboravi, da se osmog dana nije pojavila Milijana, čika Momova ćerka. Završio se ispitni rok pa je došla da malo napuni baterije. I moja jaja, naravno!

Kako su je napravili, oprostio bih im izbor imena! Zbog nje sam dva dana u tuđini prolivao telesne tečnosti. Bale, znoj i semenu tečnost, zaključno sa krvlju jer sam ga gulio dok ga nisam ogulio!
Milijana studira neku molekularnu biologiju, ili nešto tako zajebano. U Beogradu, a đe bi?!

Predložio sam matorcima da našim domaćinima uzvratimo tako što ćemo Milijanu pozvati da od oktobra boravi kod nas, nauštrb mog komfora, a pod parolom kad čeljad nisu besna...
Ćale je prozreo moj plan i samo je rekao: "E, moj sine, još si ti zelen!"

Vratili smo se, a to je iz mog tela iscedilo i petu tečnost, suze. Niko nije video. Jedino sam se pri rastanku toliko zacrveneo, da mi obrazi još bride. Vadio sam se na preteranu izloženost UV zracima, alergiju... Kasnije sam to svoje stanje iskoristio kao adut za neodlazak u selo na tradicionalno skupljanje i pripremanje za zimu svega jestivog, a da zbog toga ne budem na prinudnoj dijeti. Ostatak raspusta sam proveo prikovan za računar, bez volje da bilo šta preduzimam. Poslao sam Milijani zahtev, čekam da se vrati u civilizaciju pa da mi odgovori. U nedelju su me špaklicom odvojili od fotelje. Za ovu godinu imam ozbiljne planove, malo sam sujeveran pa ih ne bih otkrivao. Počeo sam da se interesujem za neke egzotične nauke.

Raspust bi se mogao posmatrati iz još nekih uglova, bližih ostalim mojim ličnostima, ali moja racionalna strana mi kaže da nije mudro konkurisati ruskim klasicima, naročito ako se to radi za ocenu.
Definicija je pisana za takmičenje "Pačija škola". Još da je definicija...

Rečenica koju ne mogu da izgovore sijamski blizanci.

Drugim rečima : jaooo , na šta ličiš !!!

A već sutra će reći : srela sam je, jao što je propala/o....

iako se ne kaže bio sam u Banjaluki, oprezni momci koriste ovaj oblik, jer im za "bio sam u Banjaluci" sledi = "u dupe ga zavuci". Međutim, narodni stvaralac je i tu našao "rupu": kad ovaj kaže "bio sam u Banjaluki", sleduje mu "nabijem ti tuki"

Objašnjenje gojaznog čoveka zašto nikako da smrša.

Prva rečenica koju izgovara dete kad ga roditelji nadju sa fiksnim telefonom u ruci, u cilju opravdavanja desetominutnog razgovora.

Počnu da se vrte oko onoga ko priča, i stalno mu pokazuju na zamišljeni sat na ruci. Odjednom je i njima potreban telefon. Ne prestaju sa gundjanjem, dok dete ne poludi i ne spusti slušalicu, a roditelj u istom trenutku, sa osmehom na licu napušta sobu ili nastavlja sa onim: "Ko će to da plati?", "Šta imaš toliko da pričaš više?", "Pa, zar se niste ispričali u školi?"

Poslednje reči pijanca pre nego što poljubi patos. Iako i sam zna koliko je popio, zna da ni da ustane ne moža, zna koliki je kreten ispao, ne dopušta da mu pomognu ljudi dok ode do auta, sam će on. Naravno, jedino dobru tu je što se ovaj toliko odvalio od alkohola da neće ništa da oseća ma koliko se dobro polomio, makar do sutra, kad se otrezni.

Siguran sam da sam te video samo ti ostavljam prostora za vađenje.

Rečenica druga-debila, lika koji ne zna da nabroji četri fudbalera Zvezde, svog najomiljenijeg tima zbog kojeg bi se pobio sa bilo kojim trolom, gremlinom ili Grobarom.
Uzvik dečka koji je prvi put u životu gledao u utakmicu(arsenal i neki tim, ne sećam se koji) na TV-u(jbg, živimo u Zaječaru, daleko je JNA da bi uživo gledali neku utakmicu, a Timok i onako igra u 2. ligi tako da sedenje na hladnoj zemlji "stadiona" na kraljevici i nije neki užitak) kad sam ga ja tada pozvao da gledamo.
Sve što zna o fudbalu zna iz PES-a, ali pošto mu je komp slab i podržava samo devetku, to znanje i nije neko.
Još uvek misli da Ronaldo igra za Mančester.

Bez obzira na to kolko bili u pravu (ili ne) odgovor koji dobijete pre nego sto zavrsiste vas argument.

Srpska adaptacija čuvene izreke sve me pitaj samo ne kako sam zaradio prvi milion.

U prevodu tu gde ti počinjes ja sam davno završio ili tu gde ti prolaziš, ja sam odavno prošao

Početak svakog lošeg razgovora sa njom. Direktno: Najeb'o si. Ako čuješ ovu rečenicu od svoje lepše polovine beži koliko te noge nose samo da ne čuješ ostatak razgovora! Ova rečenica bukvalno znači da je razmišljala danima, nedeljama, pa možda i mesecima. I sigurno je loše. Do tada si verovatno primetio da nešto nije u redu s njom tih dana, ali si ćutao i ona je ćutala, a onda...

Izraz kojim se ogradimo kad hoćemo da saspemo istinu nekome u oči za neku situaciju u budućnosti, bez bojazni da će da se uvredi. Ukrasni papir za govno koje serviramo, da manje bude ružno pošto će da zasmrdi nekad svakako.

Ono što ljudi kažu kad ne žele da priznaju da su se ugojili.

Rastanak dvoje omatorelih ljubavnika, usled nestašice viagre.