0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Fantastican zigolo. Ja ga placam, on me vec treci dan jebe.
Najčešći razlog zbog kog veza između brašna tipa 400 i 500 nikada ne može prerasti u kvalitetan hleb.
Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????
- KOJI KURAC OSTAVLJAŠ PRLJAVE ČARAPE PO STANU, RETARDU JEBENI O MAJKO SVETA ZA KOGA SAM SE JA UDALA
- Vidi, draga, ja tebe stvrno volim, ali MENI SE MOJ ROĐENI OTAC NE DERE, PA NEĆEŠ NI TI, JE L' TI JASNO TO ili da te uverim jednim krošeom?
cuvena recenica spanskih serija... ko god gleda pink, naisao je bar jednom na nju... que me quides, my thalismano :-) i naravno, nezaobilazna virhensita de guadalupe... tako nesto...
Izgovor za bilo kakve greške tokom seksa koje partneru smetaju.
Znak za početak trke izmedju dece. Obično devojčice protiv dečaka. Pošto su u većini slučajeva sporije, koriste mozak da bi stigle do pobede.
Idemo tri... četiri... POZOR... kroz prozor! Haha prerano si krenuo, to se ne važi ja sam pobedila. :plaz:
Kad se neko žali da ga boli ruka, noga, prst, srce, i neki drugi organ/ud.
A: Jooj druže kako me boli rame, jooooj
B: Tako je i mog komšiju bolelo, posle tri dana čovek umro
Pošalica na sopstveni račun u trenucima kada se večernji izlazak nije ispostavio onakav kakav je planiran. Kao inicijalna kapisla za izgovaranje iste može poslužiti preterana "ubijenost" od alkohola i nemogućnost za dalju opuštenu zabavu, upravo primljena "pedala" od ribe ili bilo koji drugi razlog koji vam daje za pravo da veče smatrate neuspešnim.
Vrsta ponašanja u gostima, u kojima sam sušta suprotnost nego kod kuće.
Sa matorcima na slavi kod Miće i Žikice.
Teta Žikica : Sine, 'oćeš još mesa? slobodno uzmi, nemoj da se stidiš.
Ja: Hehe, ma ne stidim se, ne mogu više, ozbiljno.
( a 'vam bih pojeo pola praseta).Kod kuće.
Mama: 'oće još ko ovog' pasulja ili da sklonim?
Ja:(nakon 2 pojedena tanjira, pola hljeba) čuj da skloniš? Ja tek počeo.
Rečenica kojom Ciganin hvali svoga ponija.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Fraza kojom prekidamo smarača u akciji, odlažemo priču za neki drugi dan, ili jednostavno pobjegnemo od sagovornika.
- ...mislim bilo bi dobro kada bi se uključio u ovu našu organizaciju, nama trebaju mlade snage...
- Ti imaš moj broj, javi se!? Idem sada.
Osjećaj kad ti dođe maca na vratanca, a cica na kolica. Kad imaš vrapca u ruci, a goluba ko jebe. Dohakao si nekome. Došlo je i tvojih pet minuta. Vrijeme je za naplatu duga. Ko je jebo – jebo je, svanulo je.
Onaj osjećaj kad ti legne plata. Kad ti venama kola nadmoć.
Kad slobodno možeš da kažeš : „JA JEBEM!“
Bilo je ljeto 1996. Vrijeme kad je Ronaldo igrao za Bareslonu, Del Pjero objašnjavao u Juvetusu, a Perica Ognjenović u Zvezdinom dresu svojim čuvarima tjerao sjede u kosu... Bio je stvarno lijep dan.
Mislio sam kako ću sa ortacima da pikam malo lopte, kad je ćaća ušao u sobu:
-Mali, obuvaj šangajke, i nađi neku crvenu majicu. Požuri, ajde!
-Nemoj me tata opet voditi na koridu u crvenoj majici. Upišao sam se od straha kad je prošle nedjelje Zekonja krenuo na mene!
-Sunce tatino, moraš se čeličiti! Ne boj se, nećemo na koridu, idemo na utakmicu. Sloboda igra protiv Ajfora, majku im jebem okupatorsku.Utakmica je trebala da bude prijateljska. Da se pokaže Visokom predstavniku, kako Ajforovi vojnici pišaju po bosanskoj divljačkoj sirotinji, i kroz fudbal ih uče demokratiji. Na novom terenu nije moglo da se igra jer su na centru još uvijek bile rupe od granata. Igralo se na starom. Onako, fin proplanak, sa uzvišenjem za publiku. A publike je bilo, kao kad je 70-ih sarajevski Željo dolazio da igra u Kupu.
Izašli su igrači na zagrijavanje. Pozdravili smo ih burnim aplauzom. Ajforci u modernim dresovima, novim kopačkama. Donjieli su bar deset lopti za zagrijavanje. Čuo sa kako neki stranac stalno spominje nekog Reobija Faulera. Naši su imali dresove iste boje, šorceve različite, a štucne kako ko.Igrali su šene sa jednom loptom.
Sudija je označio početak meča.
-Tata, oni će nas pobijediti. Ja ih svako jutro vidim kako trče, dok sam išao u školu. Jači su.
-Sine, kosidba je najteži sport, a sad je kosidba u punom jeku. Samo dok se ovi naši razgoropade.Ajforci su imali prvu priliku. Lopta ze otišla visoko preko gola. Publika je to iskoristila.
-JEBO TI SESTRU SVOJU GARAVU NE IGRAŠ NA MARAKANI!
Lopta je ukradena.Naši su se malo trgli poslije lošeg starta. Počeli smo da dominiramo terenom. I publika je to osjetila pa je uz povik „OVLADAJ“ davala krila našim pulenima. Ćaća je izvadio rolnu toalet papira.
-Sine, daćemo gol garant. Kad im ga strpamo baci ovo na teren. Takav je dogovor publike.Pred kraj prvog poluvremena- GOL. Poletjeli su oni papiri ko da smo u Bariju prije rata.
Drugo poluvrijeme. Rapsodija u crvenom. Naši momci ubijaju. To ore po terenu. Sad su naši i Božiji!
Pade drugi gol, publika u delirijumu. Nedugo zatim treći, pa i četvrti. Počelo je navijanje:
PET KOMADA, PET KOMADA, TO JE NAŠA NADA!
Pao je i peti gol.Utakmica je završena. Ajforci su kupili svoje prnje, dok im je svježe poniženje curilo niz čelo. Mogli su nam makar ostaviti kopačke, kad kosimo u strani da ne otkližemo, njima ionako ničem ne služe. Poslije si ih naši pozvali u kafanu, da ih uče srpski. Nisu oni svojom voljom došli na Balkan, oni su krivi samo što ne znaju igrati lopte.
Bila je to fudbalska borba Jablana i Rudonje.
Sunce ti jebem gdje sam bio kad je sniman „Montevideo“
Konstrukcija koja nam omogućava da nesmetano kažemo upravo ono što, navodno, ne želimo reći.
Ovaj dečko je malo plitak, da ne kažem retardiran.
---
ili ovako.
Ono prvo sto pomislite/izgovorite kad vidite nesto krajnje neubicajeno od ljudi od kojih to ne ocekujete.
Moja prva pomisao kad sam usao danas na, izgleda, reformisanog "Wookayliyu".
Vanvremenski sveprisutan entitet koji je sa svakom pojedinačnom osobom vrlo blizak, ali istovremeno nikome poznat. Uvek je svugde, kao Zdravko Čolić, i ima neverovatan opus veština koji se proteže od provlačenja tri milimetra debele vune kroz iglu bez rupe, do sastavljanja kočnice lokomotive za manje od 15 sekundi - on je kao Klint Istvud, samo ima zajebaniji pogled. Deo koji ga čini mističnim jeste da niko ne zna ko je on, iako je kod svakoga bio na roštilju za Prvi maj, ali i pored toga on je brži od Bolta, inteligentniji od Hokinga, i uvek je tu da se na zemlju spusti hvalisavac tvrdnjom da je Jedan moj drug bolji od njega. On je tu oduvek, kao onaj Cigan ispred prodavnice, i živeće zauvek kao ona bakuta koja je svaki dan u Domu zdravlja i pita te kad ćeš da se oženiš.
Oslovljavanje, preuzeto iz Alana Forda, a koristi se u cilju "peckanja", pri obraćanju bliskom drugaru.
Izraz koji koriste oni grandebili da bi obavestili javnost da su izdali novi kompakt CD
"Magicni broj" umesto maticni
"Ispod Mire vire" umesto "ispod Mire trista vire"
"Pun sam sljama" umesto slajma
"Otac pop" za svestenika
"Malo dete - mala muka, veliko dete... Kako bese dalje?"
"Procitaj mi ovo dole iz otpusne liste... To je na satrovackom"
Ljudi se spustili na Mesec jos pre 40 godina... -"Aaaaa, to ono kad sam ja otisao?"... Da...
"Imam ovaj mobilni... Jebem li ga... Ali, kad razmislim, bolje tako! Kad ga upalim, uvek mozes da me pozoves i kazes... Jel` tako?"
"Malo slanine naseckas, jedno pet jaja razbijes i dodas jedan mesni narezak... Za dorucak... Ne da osvezava! Ujutru samo!"
"Skacem sa padobrana!"
"Prica k`o zavijena"
"Ko kopa jamu, a ne kopa sebi - to nije u redu... Taj je los covek!"
...
Citati pretpostavljenog, a bavim se "intelektualnim" poslom!
