
Ванвременски свеприсутан ентитет који је са сваком појединачном особом врло близак, али истовремено никоме познат. Увек је свугде, као Здравко Чолић, и има невероватан опус вештина који се протеже од провлачења три милиметра дебеле вуне кроз иглу без рупе, до састављања кочнице локомотиве за мање од 15 секунди - он је као Клинт Иствуд, само има зајебанији поглед. Део који га чини мистичним јесте да нико не зна ко је он, иако је код свакога био на роштиљу за Први мај, али и поред тога он је бржи од Болта, интелигентнији од Хокинга, и увек је ту да се на земљу спусти хвалисавац тврдњом да је Један мој друг бољи од њега. Он је ту одувек, као онај Циган испред продавнице, и живеће заувек као она бакута која је сваки дан у Дому здравља и пита те кад ћеш да се ожениш.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
I ima jedna devojka koju su svi jebali, ali nema ime, niti broj, kao i da ne postoji, ali ortak kaže da je jebao.
Elem, dobra definicija.