Televizijska forma koja je trebalo da se zove "moja desna saka", ili ti "moja desanka".
Ne zna se ko koga drka.
Prava krv na prašnjavom monitoru.
Krv onečišćena brljom u velikim količinama.
Propišati krv, ili proći kroz tornado muka, pa slično propišavanju majčinog mleka u imperativu postaje najteži vid verbalne pretnje.
Poslednja kap pred prelivanje, da se tako duhovito izrazim. Još jedan pogrešan uzdah i upućivač ove pretnje potrudiće se sigurno da istu i ostvari.
- Momak, da te pitam na fin način, koje pičke materine radiš treće jutro ispred naše kuće, tripuješ Šerloka, o čemu se radi? Maju prca muž, a to sam ja, vi'š ovaj biceps, nije da se hvalim, ali samo u njega je uloženo tri godine rada! A ti'š krv propišati vidim li te ovde sutra, kontaš?
- Nisam Šerlok, al' sam pandur, evo legitimacije, dobru 'ladovinu imate, a povod mog obitavanja u ovoj ulici ću zadržati za sebe. Problem?
- Ma kakav problem, ja se ionako samo šalio, zaboravi, mislim nemoj biceps, stvarno sam ga tol'ko radio, hehe.
Očajnički zaključak roditelja koji se opekao po principu: Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!
-Kad ćeš već jednom prestati da me sekiraš?! Doktore, kako mu je? Čim sam videla hitnu odmah sam znala: on je, nema ko drugi! Pa jesam ti sto puta rekla da paziš šta radiš?!
-Dobro je, kevo...
-Nemoj ti meni dobro je! Malo malo pa napraviš neku pizdariju! Juče zelenaši, danas hitna, sutra policija, šta će onda?!
-Dobro je, kevo...
-Šta je dobro?! Eeee, šta sam dočekala! A tako si bio dobro dete... A ja glupava, jedva čekala da porasteš. Da prohodaš, da sam jedeš, da se sam okupaš...
-Dobro je, kevo...
-Nije dobro! Lepo je meni govorila moja pokojna Mileva: Mala deca piju mleko, a velika piju krv, da zapamtiš! Svaka joj je bila zlatna!
Kažemo za osobu koja i nakon dugogodišnjeg konzumiranja težih i lakših psihoaktivnik supstanci, opijata i alkohola funkcioniše normalno. Baš kao i legendarni, gore pomenuti, gitarista za kojeg se ne zna kako je još uvek živ. Neki kažu eksperimentalni lekovi, akupunktura, vudu magija, a tu je i urbani mit da su mu isisali svu krv i transfuzijom ubacili novu, svežu.
Lik 1: Kako je bilo sinoć na zurci?
Lik 2: Ma opako, opako. Nego Zola se opet uradio žestoko.
Lik 1: Daj detalje.
Lik 2: Ma nagutao se ekstazija, naduvao se, 5-6 piva, litar tekile i 9 jegera.
Lik 1: Pa je l' ziv?
Lik 2: Eno ga pod obalom igra basket. On tako godinama i ništa...
Lik 1: E, jebem ga... Kad ima krv ko Kit Ričards.
Izraz koji koriste stariji ljudi,u narodu poznatiji kao : "Moja očevina"
"To ti je sine moja ćaćevina.."
Krv koja kada se bar malo prolije, sa sobom povuče prolivanje još mnogo, mnogo crvene krvi.
Franc Ferdinand
Oda nevinoj devojci u nadi da ćeš baš ti da budeš prvi vršilac radnje.
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Plava krv je obicno kod ljudi kojima su crvena i bela krvna zrnca plava(blueciti).
Prelazna faza u pretvaranju hrane u organizmu u salo. Kroz nju prolazi samo najukusnija hrana i najveći specijaliteti.
- Majko mila, ovo nije normalno koliko su dobri ćevapi! U krv mi se pretvaraju!
- U krv, u krv, a onda će i u salo da ti se pretvore, hahaha!
Kažeš iz zajebancije ćaletu kada ti prigovara zbog nečega.
Ćale: Alo magarčino, skidaj te noge sa stola!
Sin: Ovo je moja očevina. Idi na svoju, pa određuj pravila.
Ćale: Ma, kad ti zviznem jednu očinsku biće tebi moja očevina. Skidaj noge odatle!
Sin: Evo, evo. Zezam se. Što si nervozan.
Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....
Pojava koja se javlja kao posledica jutarnjeg kasnog ustajanja praćenog brzim oblačenjem, pri kome ščepamo prve čarape koje nam se nađu pri ruci, makar to bile one od pre 5 godina koje su tu samo zato što smo lenji da ih bacimo kada ih ugledamo, ili zaboravljene kada ih ne gledamo.
Obuvanjem tih čarapa osudili ste svoj donji deo podkolenice da u sebi taj ceo dan trpi urez od lastiša te čarape. U težim slučajevima ( čarape iz osmog razreda) dešava se čak da ljudima stane krv, što može dovesti do veoma bolnih reakcija vaše noge.
Ova pojava počinje peckanjem, preko svraba na onaj sitni do jakog bola, sve vreme praćena trnjenjem.
Igor: Šta ti je Mašo, šta se vrpoljiš više?
Maša: Joj Igi, stala mi krv, obula sam neke matore čarape..
Igor: Ma skini ih daću ti ja svoje ( 46).
Maša: Neću tvoje, opet da se polomim, kako da ih nosim kad je moj broj 37?!
Komarac koji u sebi ima krv od dve ili više osoba, iliti poznatiji pod nazivom dobrovoljni davaoci krvi.
Prolazi kroz moj sistem, tako je hladno ali ta hladnoća mi stvara osjećaj kakav nisam doživio. Sve je dobro, osjećam kako vene struje kroz moje tijelo. Kako je dobra ta tečnost, ne gruša se, glatka je, a moje vene su glatke kao bebina guza, ne osjećam kako se krv sapliće, kako bi to bilo dobro kad bi sve tako bilo podmazano. Milioni podmazanih atoma prolaze mojim tijelom, protoni, elektroni i neutroni su kao braća, sve je to dobro, stvaraju bratstvo i jedinstvo u mom tjelu, oformiće mnogo molekula. Molekule će da nadvladaju svakojake viruse i antigene, sve će biti u redu, ništa više neće moći da mi naškodi. Živjet ću u blagostanju do kraja svog života, zahvaljujući molekulama. Opasnost će dolaziti samo sa vanjske strane, molekule će da se ujedine u kristale. Kristali će biti ozbiljan igrač, čuvat će me kao zjenicu oka svoga. Organizovat će samite sa drugim kristalima, pravit će veselja i svi će biti radosni, stvori će raj u meni. Hranit ću ih prijateljstvom sa drugim kristalima, pomagat ću im. Njihovi mitinzi će biti primjer za svijet, slat će poruku mira, iz mene će izlaziti samo dobro, predstavnik kristala će dobiti nobelovu nagradu za mir, svi će željeti da ga vide, oni koji ga dodirnu bit će prosvjetljeni, i ja ću ga dirati. Dodir kristala me umiruje, sad ću dirati svaki kristalni objekat. Osjećam spoj kristala na mojim prstima, oni se prenose na mene, preko moje krvi. Formira se nova krv, svakim trenutkom moje tijelo dobija sve više i više nove krvi, kristalne krvi. Osjećam neku neravninu na prstima, kakvi su ovo kristali, oni su razbijeni u dijelove, iz mojih prstiju izlazi krv, šta se to dogodilo, kako je neko mogao da uništi takav savršen sklad kristala. Da li se moja kristalna krv slomila na prstima, zašto je neko morao da pokvari takav sklad? Kada će da se zalijeći, hoće li prestati ovo šikljanje, kakva me ovo pospanost obuzima, vjerovatno sam se umorio, neka sve isteće iz mene, sutra ću obnoviti sve ovo, zaspat ću, odlazim. Shvatio sam kristalna krv se lomi pod prstima.
Fatalna greška svakog negativca u filmskim produkcijama širom sveta. Naime, glavni junak, dobre naravi koji je do tog trena višestruko izubijan od strane mnogobrojnih negativaca, što ručno što putem tupih predmeta a neretko ranjen i iz vatrenog oružja, čim oseti da na ivici svojih negovanih usana ima koju kap krvi, odluči da je to kap koja je prelila čašu. Laganim pokretom ruke svojim prljavim prstima dodiruje krv, zatim je prinosi jeziku kako bi utvrdio njenu DNK da bi pouzdano saznao da li je njegova a ne nekog od gorepomenutih negativaca. Nošen spoznajom da je prolivena krv njegova, kreće u totalnu osvetu dok negativci beže glavom bez obzira, psujući jedan drugome sve po spisku jer su se pre okršaja lepo dogovorili da mu ne prave ranu u blizini usana.
