Najnovija naucna istrazivanja potvrdila su ono o cemu su mnoge generacije tinejdzera samo mrmljale sebi u bradu. Roditelji u svom mozgu imaju specijalizovanu plejlistu svojih spika nasledjenih tokom evolucije koje su malo modifikovali cisto da bi odgovarale danasnjim uslovima

Točak.

Situacija u kojoj čujete tešku glupost koja vam trenutno resetuje mozak, pa izgubite mogućnost govora.

Isto što i riječ "izgleda".

Polje. Klasje žuti. Svud se širi miris maslačaka i divljih ljubičica. Iz obližnje šume dopire cvrkut ptica i hlad stoletnih hrastova. Jutarnje sunce se već odavno popelo na nebo i sada prijatno greje po licu. Odnekud drhtavo žubori potok hladne vode. Taj mir prirode samo na trenutke prekida bat usamljenih opanaka - to je seljak Jova koji je došao da kosi. On stade nasred polja, udahnu duboko nekoliko puta i zadovoljno se osmehnu :
- E, hvala Ti Gospode Bože, hvala Ti na ovom predivnom jutru ! Ti što učiniš, učiniš dobro! Šta će čoveku više od ovoga što si mu dao : ovo polje, ovo žito, ova kosa u mojim rukama, pa uz tvoj blagoslov i pšenica i, daće dobri Bog, i hleb naš nasušni! Kad vidim sve ovo što Si stvorio, zahvalan sam što sam živ. Ptice Tvoje kad čujem da ovako pevaju... e, dođe mi da im se pridružim. Ovaj Tvoj potok kad čujem kako žubori odma' bi' se 'ladne vode sa nj' napio! Da... prelepo Božje jutro... -
On uze kosu, pređe desetak puta kremenom preko njenih oštrica i otpoče da kosi.

Duhovit i vickast način da kažete jesam.

Ljudski šljam, premazan svim nijansama vidljivog dela spektra. Pobednici svetskog prvenstva u licemerju, nosioci zlatne medalje za koristoljublje. Tragovi im smrde nečovještvom, a radnje su im mutnije od koktela na "Ladies free" noćima u diskotekama Paralije. Jadnici.

Jedan od retkih zapadnjačkih običaja koji se, doduše u malo izmenjenom obliku, primio na balkanskom tlu.

Kada bi nekom strancu ili vanzemaljcu pokusali da objasnimo funkcioisanje naseg ekonomskog sistema i povezanosti sa korupcijom, ovaj definicija bi bila za primer.

Buvljak predstavlja mesto gde mozete da nadjete ono sto ne mozete nigde da nadjete, a da za to platite sitninom iz dzepa. Prakticno sve, od knjige stare 300 godina do najnovijeg bicikla za 40 puta nizu cenu. Sve to prodje uz cenkanje, zezanje, razgledanje, nista nije fiksno i za sve postoji dogovor. Buvljak na NBGu je imao problema samo sa nagomilanim otpadom, a to je problem koji je u 21. veku resiv. I Madrid, Bec, Berlin, Pariz imaju buvljak, ali BG ne. Za vlast je buvljak neprofitan i zato ne treba da postoji.

Trzni centar Usce- trzni centar gde mu mesto nije. Priznati ljudi iz oblasti gradjevine i arhitekture govorili su nam da se takav objekat (u civilizovanim zemljama) gradi dalje od centra grada. Izgradjen je van svih planova i sa munjevito dobijenim dozvolama. Meni, kao obicnom coveku, T.C. Usce izgleda kao nesto dzinovsko glupo, sa krovom kao jebeno fudbalsko igraliste. Generalno, to i jeste mesto za zaglupljivanje i ogranicavanje ljudi- za razliku od buvljaka, nema mesta spontanosti, sve je lepo, sija, mami da te zgrabi. Smekerska zgrada Poslovnog centra, koja je ponosno stajala i bila jedan od simbola Beograda, sada izgleda kao da se rastuzila i da bi najradije odsetala odatle, od sramote. To je dodatni razlog da oni koji mrze ovakve objekte kao sto je Usce, zamrze ih jos vise. Vrlo profitno za vlast.

Brcati znači kada prčkaš, pretutaš ili čaprkaš po nekim stvarima.

Omiljena glasovna promena simpatizera Srpske Radikalne Stranke.

Osećaj za nešto. Slično kao i intuicija, samo je više u prirodnom smislu.

Ovo je izraz koji je moja baba koristila svaki put kad deda nožem sece zicu i kanap za vezivanje paradajza, i onda ga, naravski, istupi, taman toliko da baba popizdi.

Dinastija koja vlada novčanikom prosečnog Srbina.

Najlakši način da pozoveš nekoga, a da mu ne kažeš zbog čega ti stvarno treba.

Kulturan način da iskasapiš nekoga.

Jedna od glavnih uloga u Američkoj seriji "Family matters", nama poznatija pod imenom "Pod istim krovom" koja se prikazivala na ovim prostorima. Njegovo ime u privatnom životu je Jaleel White, a nadimak Urkel je dobio zato što je igrao jednog od najvećih luzera i štrebera u ovoj seriji "Steve Urkel." U seriju je doveden da bi bio samo u par epizoda, ali je onda najveći luzer postao ono o čemu sanja svaki glumac njegovih godina tada, ostao je do kraja serije.
U seriji, tamnoputi Steve, pištavog glasa i dugačkih nogu nikada nije bio omiljen u školi ni u porodici kojoj je uvek dolazio u dom, zapravo on je bio deo nje. Bio je zaljubljen u ćerku glave te porodice.
Njegov stajling u seriji podrazumevao: Pepeljare, karirane košulje, tregere, dugačke pantalone uz nogu i cipele kojima ni sam ne znam ime.
Naravno, kao i svaki luzer kog znamo, tako je i Steve Urkel krio nešto, a to je njegove neverovatne izume, kao što je mašina za kloniranje kojom je sam sebi učinio medveđu uslugu jer je stvorio šmekera, u kog se Laura zaljubila, izgled tog šmekera je i izgled Steve-a u privatnom životu.
Takođe, Steve je neverovatno smotan u seriji.
Naravno, u sećanju će uvek ostati njegove rečenice kao što su "Did I do that?" i još neke...
Iako, nije baš tako omiljen, ova familija i serija ne bi bila takva, da nije ovog glumca i ove uloge, on je upotpunjuje!
Danas, Steve se koristi kao sinonim za štrebera, smotu, gubitnika, ali i u isto vreme za apsolutnog genija!

Rečenica kojom se opisuju siromašni ljudi.
Rečenica kojom se takodje opisuju i bogati ljudi.

Pašteta o čijem pravljenju mašta prosečan zet.

Možeš levo, možeš desno, a možeš i u vražiju mater. Kada se malo osvrnem, ma bolje da se ne osvrćem. Negde u prvom, drugom razredu, mislio sam da sve to drugačije funkcioniše. Valjda sam verovao, da ako se za nešto daješ ili za nekog, onda to svakako zaslužuješ. Tada sam imao pet, šest godina i bio sam prilično glup klinac. Pomalo me brine što nekih petnaest godina kasnije nisam ništa pametniji.
Ponekad pišem, prvi komšija mi kaže da je to dobra stvar. Ponudio sam mu jednom da se on vozi na mojim pesmama, a ja u njegovom audiju, gle čuda, nije pristao. Često mi govore i da sam lud. Jebeš ga, ne poričem, to mi je nekako najeftinije. Da, valjda bih trebao reći nešto i o raskrsnicama.
Zapravo nije problem da li skrenuti levo ili desno, nikada nije problem na samom raskršću. Problem je u tome, što se uvek nešto desi pre same raskrsnice. Dok ideš pravo i dok ideš ka nečemu, stvarno se znaju desiti neke od dobrih stvari, naravno vremenom se gube. Onda dođeš i imaš šansu da uradiš nešto, ali neki vrag u tebi se buni. To je valjda sve. Nisam rekao gotovo ništa. Opet dobro je.