Ultimat jebač. Onaj ko bi jeb`o i muvu u letu.

Nezaobilazna i neobjašnjiva pojava kod stanovništva u poznijim godinama. Potpuna jebena opterećnost smrću i svim stvarima vezanim za istu. Dok nas, mlade naslednike naših očeva i njihovih dugova, ne interesuje preterano ova mračna tematika – naime, mi bismo da živimo, naše babe i dede mahom SVRŠAVAJU svakodnevno razgovarajući o tome ko je, gde, kada i od čega umro. Da li zbog konačne pomirenosti ili svesti o neminovnosti smrti ( koja se samo može uporediti sa tvrdnjom da je voda mokra ) ili pak zbog toga što su bliži kraju nego početku svojih životnih muka, tek, turobna ideja o Kosaču jedna je od popularnijih ( ako ne i OMILJENIH ) tema za razgovor međ' penzionisanim življem ( ukoliko je u čitavu priču ubačena i poneka dosetka na račun države i političara, radosti nema kraja!). Skoro čitav dan između jutarnjeg i večernjeg Dnevnika ume da proleti u lepršavom palamuđenju, teoretisanju i, najkraće rečeno, TRAČARENJU o smrti a da se pritom ne primeti suicidalni uticaj na prisutne mlađe naraštaje ( i čak zaboravi konzumacija lekova za pritisak u 15h ). Zadovoljni kez na vest o smrti poznate osobe (najčešće komšije Jove s III-eg sprata ) ili osećaj istinske sreće prilikom prelistavanja dnevnih čitulja/pomena u prokletoj Politici tj. Crne hronike u Blicu, ne može nadoknaditi čak ni praunučica koja je upravo jebeno prohodala na kauču pored TV-a. Hronične bolne dijaloge koji se tiču većih penzija ili lošeg izbora zeta/snaje svojih ćerki/sinova, potpuno zamenjuju žučne i inspirativne grupne rasprave o kovčezima, grobovima, veštačkom cveću, jeftinim kamenorescima i toliko demistifikovanoj kremaciji. Sve je ovo, naravno, upotpunjeno apokaliptičnim predviđanjima i zlokobnim snovima gde su glavni akteri obično najmlađa deca i neki đavo. Svaka, pa i najmanja sitnica asocira na umiranje dok svako prelaženje ulice može, a i ne mora, da bude ono poslednje. Ispijanje jutarnje kafe se često pretvara u mučno iščekivanje dešifrovanja soca, najčešće letalno-fatalnog sadržaja. Ostatak porodice ćuti i trpi. Stariji beže, mlađi plaču - šta će drugo. Više ne vrede ni upozorenja, ni pretnje gerijatrijskim ustanovama. SMRT je, čini se, odnela pobedu a da još nije ni došla...

Radnik na skeli.

Kada nazoves prijatelja a javi mu se keva...

Zena

Najzajebanija stvar na svetu.Iz čiste radoznalosti vas zanima kako bi neko izgledao bez nekih njevogih fizičkih osobina,i ni mučenje mozga po dva sata vam neće dati željenu sliku,ali će vam zato sigurno dati neželjenu glavobolju

Одјеб којим убијеш две муве једним ударцем: направиш се паметан и уљудно одбијеш нечије напињање. Пандан оној познатијој лепа ми је и сестра па је не јебем , само што је користе они који стварно имају сестру, или кад је пробран речник прикладан за дату ситуацију.

Žanr u kome pojava dominira je bljutavi američki sportski ep.

U kritičnim scenama filma, okršaju momčadi koja je posle svih teškoća prenebregla svoje razlike i neizostavnu smrt potrošnog ali nadasve dopadljivog člana ekipe, svaki pomenuti lik, od ljubavi života našeg heroja do prodavca novina sa kojim naš junak ima neobavezni prijateljski odnos na jutarnjem nivou, naći će se na tribinama.
U svakoj situaciji utakmice/borbe/šahovske partije koja se primiče nivou ozbiljne, kamera će prikazati zabrinuto lice iskrenog prijatelja koji svakim delom svog bića strepi za ishod, čime se iskazuju te neprocenjive životne vrednosti.

Nikada nećete videti zlobne propalitete koji dovikuju uvrede na račun uže porodice, jer, pobogu, mi ne živimo u takvom svetu.

Nezenja!

To je "LIK" iz okoline Prijedora koga je priveo SFOR 2002. godine. Zaplenili mu računar i sproveli ga na informativni razgovor u bazu Ramići kraj Banja Luke.
Četiri kapetana i dva majora, svi pripadnici kanadske regimente (inače informatički eksperti) i još jedan američki oficir, veštačili su danima taj računar i na kraju isfrustrirani i razočarani, snebivajući se, stidljivo upitaše našeg "LIKA": "Dobro, mister , ali kako ste uspeli da obrišete sve podatke s vašeg računara? Otkrijte nam tajnu, preklinjemo vas!"

"LIK" odgovara: "Ama ljudi to ja dobijo na BINGU prošle hefte taj kompijuter, nije to ni upalito nikako, ne znam ja njemu ništa...!!!"

Postoje tako neki likovi, koje vidimo na ulici ili na teveu - nebitno - i u isto vreme te podsećaju na dve različite osobe. To je ta mešavina. Poenta je da osobe na koje taj posmatrani lik podseća nemaju međusobne sličnosti. Verovatno je svako neka mešavina, samo je pitanje da li će oči posmatrača to da primete.

Мерна јединица за исказивање величине простора већих размера.

Ultimativno pitanje svakog muzijaka.Posle kazu da su muskarci plitki.GLUPOST :)

Najverovatnije serijski ubica ili spijun koji ima zadatak da te prati i sakuplja informacije o tebi. Što ti je bliži to je opasniji, samo čekaš trenutak kada će izvući nož i dodati tebe na listu svoih žrtvi, strah raste adrenalin sve brže radi. I onda te pretekne i pretvori se u običnog prolaznika...

Kada zelite osobi jasno da stavite do znanja da niste zainteresovani.

Svačiji drugar, koji je uglanom bio pijan ili nije znao šta drugo da istetovira, kojeg niko nikad nije video.

Особа која изнова и изнова понавља јо једну фразу. Као што се Драгојло понавља, тако и он, као покварена грамофонска плоча.

Znate onaj osecaj kada idete u susret nekoj osobi koju ne poznajete, i jednostavno odmah znate da cete zapasti u onaj cuveni duel "ja krenem na svoje levo, ti krenes na svoje desno" i onda nikako da se mimoidjete. Polovina njihovog uma ne zeli da se zakuca u vas, a druga polovina je jednostavno kajgana. Kada pokusate da izaberete stranu, i oni ce to uciniti, i to obavezno istu stranu kao vi. Ako stanete i sacekate da oni krenu, oni ce uciniti isto. Ako krenete kao bik na stranu koju ste izabrali, zavrsicete sa potresom mozga.

Особа о којој се заправо врло мало зна. У ствари, можда би и требало да се зна, али 'ајде да не испаднемо глупи. Напоменимо да верујемо да је сви остали знају и наведимо их да мисле да су прости ако не знају.

Osoba koja živi siromašno samo da bi umrla kao bogata.