Repertoar pesama koje sluša ova osoba je neograničen, vremenski i prostorno. On lupa flašu kad čuje "Kafana na Balkanu" Ace Lukasa, vrišti u čupa kosu uz "Enter Sandman" Metalike, duboko razmišlja uz IX somfoniju, pripoveda o teškom vremenu i kako je on to lakše prevazilazio uz EKV, gasi cigaru na čelu uz Cecu i "Kukavicu", čak mu ne smeta što oko Gorana i OK benda "Lete svi", i da ga pitaš za omiljenu pesmu, iz svakog žanra bi se našla neka, i Eminem i "Hotel California", Riblja Čorba, Satan Panonski, Nirvana, Prodigy, pokojni Toše, Luis, Ksendža... Ma sve može!

Osoba medju populacijom koja uvlači sve oko sebe u bedak. Čak i kada se ne trudi, skroz podsvesno, je u stanju da jednom prostom neproširenom rečenicom " ugasi" svaku osobu. Nikome ne govori razlog za hroničnu depresiju, ali svi znaju da je ostavljena od strane lika starijeg 10 godina još sa 15. Voli da bude u centru pažnje i ne smatra da je najmudrija na svetu, ali da je sigurno medju 1000 najmudrijih ljudi na planeti.

Mitsko biće, misterioznije od Deda Mraza, jer niko tačno ne zna kako izgleda, ali svi veruju u njega da je tamo negde i čini nekakve svakodnevne aktivnosti koje sigurno može da shvati svako živo biće.

Elegantno napunjena osoba. Puna sebe. Laške je preskočiti nego zaobići.
Totalno se razlikuje od onih debelčina što ne rade ništa. Ovakvi se bar trude, al' jednostavno im ne ide.
Dijeta? Pokušali su, mada to traje najviše pet dana, posle kojih naruče pet porcija ćevapa da se nagrade što su toliko izdržali, čime vrate početnu kilažu.
Ovakvi često postaju oni što se kurče po kafanama ispijajući litre i litre piva. Sa svojim, naravno, pivskim stomačićima, koji izgledaju kao da će svakog sekunda da puknu.

Nepoznati heroj iz priča barona ortaka. Njegovi podvizi, čojstvo i junaštvo su nadaleko poznati. Samo niko ne zna ko je on. Čak ni baron, ali to vešto prikriva. Priča o njemu najčešće počinje sa, jedan moj ortak...

To je osoba koja zivi od razocarenja.Razocarana je u vlast,u suprotni pol,u drzavu,u drustvo i ako nije po njenom onda se ljuti i razocarava.Od svih zahteva samo istinu(a,to sto ona mozda laze ko pas nije bitno).Nista ne prasta,uvek je na kraj srca,uvek joj je neko drugi kriv za sve.
Suprotni pol proziva i govori kako nista ne valja(e,pa ako ti toliko suprotni pol ne valja vencaj se sa istim),a u stvari se plasi da ostvari ljubavnu vezu jer se plasi razocarenja.Takvo stvorenje samo mama i razne tete mogu da vole!

Podrugljiv komentar osobi koja se hvali da može da radi više stvari u isto vreme.

Ta osoba se rodila u skoljci na dnu mora..
Jednom prilikom je uspela da se oslobodi iz skoljke i dosla je u svet civilazicije..
Posto joj je bilo dosadno da samo visi nekome oko vrata,pocela je da obraca paznju na to sta ta zena radi i gde se krece i svaku smesnu ili apsurdnu situaciju je pamtio.
Na kraju smo dobili bisere iz vc-a,hvatanja veverica na spidu i ostale..

Kao što su poznate zvezde nedostižne za nas obične smrtnike u manje-više svim segmentima života, tako je to i sa koeficijentom inteligencije - ili barem nas u to žele uveriti. Tako se s vremena na vreme kroz masmedije puštaju informacije o navodno visokim IQ-ovima poznatih osoba, naravno bez navođenja porekla same informacije. Da stvar bude još zanimljivija, podaci dolaze mahom iz Amerike, u kojoj je firmama zakonom zabranjeno merenje inteligencije (zbog rezultata koji se baš i ne uklapaju u okvire političke korektnosti, multikulturalizma i egalitarizma, ali to je neka druga priča). Tako, npr. možemo saznati kako Šeron Ston i Šakira imaju po 150, iako je se ova druga ponela kao poslednja glupača kad je Đoković izveo zajebanciju sa njenom pesmom.

Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".

Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.

Ova definicija nije o tim normalnim ljudima. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:

-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak.
-Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.

Naravno, ovaj peder neće to sačekati.

To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”

Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu Jutarnje Osobe.

Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.

I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:

Osoba kod koje se u jednom trenutku sva životna preokupacija svela na brigu o rutinskim, svakodnevnim stvarima. Ređe, takve osobe ni nemaju pravo detinjstvo. Kod takvih, prestaje borba da život bude što zanimljiviji i dolazi do truda samo da rođena koža bude na bezbednom. Gube osećaj za urođenu dečiju kreativnost. Nestaje shvatanje da je i povremeno pravljenje "detinjarija", bilo slučajno ili namerno, deo života, pa sve osobe koje i dalje to čine bivaju osuđene, ili barem gordo posmatrane od "odraslih". Nestaje i mogućnost da se shvate i sopstveni vršnjaci koji delom ličnosti sazrevaju, a delom ostaju i deca. Odrastanje nije samo stvar obaveze- to je makar delom i stvar ličnosti. Osobe koje su dozvolile da potpuno odrastu, gube onaj deo ličnosti koji se zove Homo ludens (čovek koji se igra), i život im postaje stresan. Za sebe tvrde da su realni i racionalni, te da je na takvima svet sazdan.

Osoba koja ne može birati brojeve za loto po datumu rodjenja.

Opravdanje za neku neobavljenu stvar, zbog gluposti ili jednostavno, nemanja muda.

Rečenica koju ćete čuti čak i od najneiskrenije i najćutljivije osobe.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

To postajes kad shvatis da se od kise ne raste nego se dobija upala pluca.

Бомбаш самоубица након обављеног задатка.

Особа женског пола, која нема ту срећу да јој лице испадне лепо на фотографији (да је фотогенична), али тај недостатак надокнађује напумпавањем и уздизањем сиса, избацивањем дупета и пућењем усана да би код мушкараца изазвала пожуду као и "Како бих јој га ћућнуо" ефекат.

Ona koja živi neposredno kraj glavnog gradskog stadiona ili koncertne dvorane.

Особа која у аутобусу окреће следећу страницу својих новина иако ти ниси завршио са читањем исте.