I lepa i kršna.
-Gledaj kume kakva je ona crnka!
-Aha, ima je i na oko i na vagu.
Jedna od bolesti elektronskog doba. Manifestuje se u težnji za simultanim akcijama, te osjećanju nedovoljne iskorištenosti vremena ukoliko ne radimo bar deset stvari odjednom: instaliramo neki program, aploudujemo slike na net, dva-tri foldera kopiramo a dva-tri druga kompresujemo, istovremeno pišući mejl, četujući na jednom a komentarišući na drugom sajtu, štampajući nekoliko dokumenata i razgovarajući na telefon. I turpijajući nokte, da.
- Spremna sam za deset minuta: idem da se istuširam i depiliram i ispeglam majicu i nalakiram nokte i odgledam seriju i čujem se sa Marinom i sa Dacom i skoknem do prodavnice i spremim nešto na brzinu da jedem i operem zube i našminkam se, ok?
- I sve to traje deset minuta? Da, dušo, ali pojedinačno. Vrati se u stvarni život, i vidimo se za tri sata.
...trenutak koji se desi ljudima koji su bili unaprijed etiketirani kao oni koji će da naprave "velike stvari",makar u svom životu,a možda i u tuđim,većinom zbog ishitrenog poteza koji naprave,ili zbog slijeda nesrećnih događaja koji ih totalno unazade...
Jovan,36 godina,učenik generacije u osnovnoj školi,učenik generacije u Gimnaziji,pred upis na fakultet proradila junačka prađedovska krv u njegovim žilama,dobrovoljno ode da brani vjekovna ognjišta svojih predaka,nejač svoga naroda...ranjavan dvaput...poslije rata dolazi kući,stara majka nema šta da jede,izgubio oca na bojištu,ide da traži posao...pronalazi samo građevinu...danas njegova dva druga A.S. i M.J.,nekada bili među najgorim i najproblematičnijim učenicima u Gimanziji, su "uspješni biznismeni",koji su se bavili "drugim" stvarima dok je on vojevao...A.S mu je šef...M.J. je kupio diplomu i postao uvažen akademski građanin...Jovan je od "velike nade" postao radnik na mješalici...
-----------------------------------------------------------------------
Nikola,26 godina,vukovac u osnovnoj,odličan učenik u srednjoj,sve do 4 razreda,kada napada profesora kojeg je zatekao u pokušaju silovanja drugarice iz razreda...pri napadu profesoru razbija nos i jagodičnu kost,takođe ljekari profesoru konstatuju teži potres mozga i napuknuće lobanje...Nikolu izbacuju iz škole...majka mu doživljava srčani udar ,a otac ga ne slušajući njegove razloge izbacuje iz kuće (poslije godinu dana,kada je iz drugog izvora čuo pravu a ne profesorsku priču,moli sina za oprost,NE DOBIJA GA!)...Nikola se u 19-toj zapošljava kao radnik građevinac,danas radi na mješalici...nastrani profesor i dalje predaje...
-----------------------------------------------------------------------
Slaviša,33 godine...bio najperpektivniji košarkaš u svojoj generaciji...rano je ostao bez majke...na jednoj utakmici trener protivničkog tima mu opsuje majku,na šta Slaviša djeluje instiktivno i "treneru" zadaje nok aut...biva doživotno diskvalifikovan sa svih "pozicija i funkcija" u baksetu...U svojoj 22 počinje raditi kao fizički radnik ,danas radi na mješalici...
------------------------------------------------------------------------Milan,25 godina...odličan učenik u osnovnoj,prosječan u srednjoj...važio za izuzetno inteligentnog i retorički potkovanog sagovornika....predviđala mu se blistava pravna karijera...kada je vidio ko sve upisuje i završava fakultete,smučila mu se cijela situacija i kategorički ga je iz inata odbijao upisati...u 20-toj se zaposlio kao "fizikalac"...danas radi na mješalici...
Prevarant. Izrod. Lopuža. Ništa roba.
Da može, oko bi ti izvadio da ne vidiš. Rođenu majku bi zajeba' samo da svojoj guzici izvuče korist. Sa njim čovjek nikad na čisto i sigurno ne može da bude, jer vazda vreba priliku da te navuče i izigra.
- Stari, o'š telefon da kupiš polovan, nemam punjač, crka' mi. Ajfon 5, poznajem te, 70 eura i svi srećni.
- Jok. Jok. Od kad si mi proda GROBENJE veš mašinu pod izgovorom da ti majka od skoro pere na ruke e je čula da je tako jeftinije, od tebe više ništa. Sa tobom čo'ek nikad nije na zelenu granu, n'o vazda na nake patrljke suve, sve čekam da se prospem naniže. Daleko ti lijepa kuća.
Gekn'o mamut!!!
Uuuuuuu jeeeee... big dil, šob rekli likovi iz američkih tinejdž serija...
Na isti način se može dati objašnjenje za frazu iz naslova ove definicije; vezano za Diskaveri, televiziju koja se, u dobroj meri, bavi proučavanjem nekih Dejan Cukić istraživanja... poput onog kada nam Mitbastersi otkrivaju koliko će flaša dajet-kouka odleteti u visinu kada u nju nagruvamo pakovanje "Mentosa", ili kada su nam podarili mega-frapantni zaključak o tome da i dobre ribe umeju da prde. Jebote, znali smo da prde ali smo izgleda bili dovoljno glupi da verujemo u to da njihov prdež ima miris prve prolećne kombinacije begonije i jorgovana.
Dragi gledaoci, ostavite te trivijalnosti naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu, a vi se bolje dohvatite obaveza da ne biste i vi uskoro geknuli zajedno sa mamutom...
- "Matori, si izaš'o na ispit...? Šta si uradio?"
- "Brate... nisam ni išao, jbg. Uspavao sam se..."
- "USPAVAO SE? Pa dobro, jesi li ti normalan? Da li znaš da ti tog ispita zavisi godina i opstanak na budžetu???"
- "Pa nije od tog, imam i oktobar 2..."
- "Ma važi, oktobar dva i još tri ispita... Kakav si papan, ne verujem. I kako si se uopšte uspavao, da nisi možda sinoć gled'o na Diskaveriju kad je gekn'o mamut...?"
- "E aj poštedi me tih nigrutinskih gluposti, mame ti... Mislio sam da ćeš me bar ti razumeti..."
- "Ma ti si šaban bre... tebe ni Frojd više ne bi razumeo..."
Često izgovorana rečenica od strane ljudi kad otvaraju deo novina gde su čitulje.
Znak da je vlasnik vozila neka buržujčina iz Nemačke ili neke druge zemlje Evrope gde su Srbi. Obično se vide na vozilima Mercedesa ili nekog drugog nemačkog proizvođača.
- Dobar dan vašu vozačku i saobraćajnu.
- Nemam trenutno kod sebe ostalo mi u drugim pantalonama, imam samo ličnu kartu.
- Dobro dajte mi ličnu kartu :zvuk radio stanice: Kolega proverite mi Mercedes A150 sa registarskim tablicama Nenad 1.
:radio stanica: Nemamo među registrovanim vozilima Mercedesa sa takvom registarskom oznakom!
- Gospodine odakle ste Vi?
- Ja sam iz Nemačke.
- A jes, mogao sam i da ne pitam. Kako drugačije prepoznati našeg čoveka u nemačkoj nego po registarskim tablicama. Vozite pažljivo i sledeći put ponesite vozačku i saobraćajnu.
Kad pijan u neznanju smuvaš neku rođaku koju do tada nikad nisi video.
-E sine jesi upoznao malu Tamaru, ona ti dođe neka dalja sestra al opet rod je rod.
-Jesam, kurcem u čmoor sam je upoznao
Na fudbal se dolazi čoporativno autom ili čoporativno pešaka. Zagrevanje pred utakmicu traje 10 do 15 minuta jer toliko vremena treba za čišćenje pluća jednom cigaretom. Kapiteni ekipa se uglavnom biraju po principu "mokro - suvo" (kamenom koji je sa jedne strane zamalterisan šlajmarom a sa druge strane je na sreću suv). Kapiteni biraju igrače po principu "Jebao te taj mobilni telefon, ostavi ga više i dolazi ovamo da igraš za mene" ili po principu " Rabadžija!!! Dolazi ovam' nemo' si zinuo ki tele u šarena vrata!!!". Posle biranja igrača kreće se sa igrom. Igra počinje ferplej udarcem tako što jedan igrač izvodi početni udarac kojim gađa protivničkog igrača sa namerom da ga ako je moguće onesposobi za nastavak meča. Prvo poluvreme rezervisano je za udaranje cevanica i lektanje. Drugo poluvreme je rezervisano za one koji prežive prvo. Utakmica se završava šutem koji loptu kači na najvišu granu obližnjeg drveta a onda se odlazi na drugu utakmicu ispred prodavnice gde se lopta menja gajbom oznojenog piva.
I oca i majku, i onoga ko ti dade slušalicu i brojčanik u ruku!
Obična reakcija kada ve uvati san.
Surova stvarnost na prostorima brdovitog Balkana. Po Markovnikovo pravilo pri izvlačenju nekih nagrada uvijek će dobiti onaj koji već ima previše, a sirotinja će ostati gladna!
Pojava kada otac nosi sinove odbacene patike, majice, dukseve, jakne itd. Za razliku od obicne krize srednjih godina, ova se karakterise po tome sto otac nema toliko sredstava da sebi prisuti te stvari nove a sve usljed manje kupovne moci u ovom regionu ili po sistemu greota da se baci.
Putokaz za sve prehlade i bolesti, a da se pri tom početna lokacija može naći bilo gde na telu (i šire). A sta će se to zbiti "na pluća", ostaće večna misterija, kako nama, tako i našim starima, koji su, sudeći po ovom, anatomiju držali u malom prstu.
- Ogrni nešto na leđa, vi'iš kako kašlješ, će ti ode na pluća!
- Stavi nešto ispod dupeta! Kad se budeš pre'ladila, će ti ode na pluća!
- Stavi kapu na glavu, zima napolje, će ti pređe na pluća!
- Obuj čarape, 'ladan patos, gle'aš da na'vataš na pluća!
- Makni se od tog prozora, gledaš da zaradiš na pluća!
Ljudi koji svojoj deci ne znaju da kažu NE. Na prvu suzicu iz tog maleckog, slatkog oka su zbareni do te mere da se raspadaju i onda- kupe igračku, trotinet, bicikl, računar, sve što mali vrag zatraži. A onda shvate da im je novčanik prilično tanak, malo čudoviste razmaženo i prihvate se, k'o svi normalni ljudi batine, pa "leče" ono što su sami prouzrokovali. Postoje i oni koji nikad neće shvatiti, a postoje i oni koji se prave da padaju na suze da bi se pokazali kao sažaljivi, brižni i požrtvovani roditelji u tom "svetu odraslih" gde su materijalna dobra često važnija od morala.
Sin: Maamice, vidi kako je lep ovaj džiiip!
Majka: Već imaš takvih deset...
Sin: Alii maama, ja hoću ovaj!
Majka: Pobogu, dete, pa već imaš takav, sličan, ako ne i isti, a i mama nema para da troši na gluposti.
Sin: Ali niije glupoost, šmrc, kmee...
Majka: Pa nemoj da plačeš, ljubavi, ajde kupiće majka, samo nemoj plakati.
Sin (u trenutku prestaje da kmeči, nabacuje zadovoljan izraz lica): Mamice, ja te volim!------------------------------------------------------------------------------------------------
Majka koja se nije prihvatila batine na vreme: Rekla sam ti da biraš između letovanja i novog mobilnog telefona! Bila si na moru, šta sad hoceš?
Ćerka tinejdžerka (ulizivački): Ali mamii, kako ne shvataš da mi je potreban telefon, znaš ovaj moj je sad totalno auut. Moliim te!
Majka: Slušaj, mislim da si dovoljno odrasla da shvatiš da nismo u finansijskoj situaciji da priuštimo sve tvoje hirove.
Ćerka (suze u očima): Znaam, ali valjda sam tii ja najbitnija, uostalom ti pušiš i trošiš gomilu para na cigarete, kad bi prestala mogli bi da ušedimo taman za foon!
Majka: Ajde, kupiću ti telefon, okani me se više!!-------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac (hvali se): Tražila mi ona moja šmizla računar i ja sve prvo kao neću da joj kupim, a ona jadnica plakala 3 dana i ja, šta ću...
Neko normalan: Nisi valjda kupio?
Otac: Pa šta ću, jedinica, kako da joj ne kupim, svi imaju samo ona da nema, ne može to tako, ipak je ona moje dete, moja krv...
Potencijalno zajebana stvar.Vrlo.
Zato što je sutra ponedeljak.
Ponedeljak posle škole/predavanja/posla u kladionici...
-...Hvala Sekula, vidimo se... *stavlja 3 soma u džep*
- Idemo?
- Aha...ček...a brate šta ima večeras da se igra...?
- Nemoj brate, čekaj vikend sledeći, nemoj.
- Ma...uuuu vidi treća francuska, Red Star 93, francuska Zvezda! Ma mora da dobiju...
- Nem...
- Uu, al čekaj vidi ima i zaostali slovački kup, Dubnica brate, tamo je otišao onaj Krle iz žutih zgrada.
- Koji Krle?
- Ma onaj Krle što kad je krao žvake sa trafike u sedmom zaboravio ranac na pultu.
- Aaa, da da on se tuk'o sa Mustafom Ciganom na fizičkom, da da...
- Pa ništa onda jebem mu mater, Sekula, kucaj mi ovu Dubnicu za 3000.
- 'Oćeš iz keca?
- Je l' Boris Tadić mason?
Još jedan od naziva za prvoklasnu vukojebinu. Mesto čiji stanovnici još nisu čuli za telefon, a po svemu sudeći neće čuti još stotinak godina. Za komunikaciju se još uvek koriste dimni signali i dranje sa brda na brdo. Glavne privredne delatnosti su sakupljanje biljaka i lov na mamute.
1 - Eeee dođe lik meni i kaže mi da sam seljačina!!! Pa mamu mu jebem pedersku! Taj kreten nejebački je meni našao da priča o vaspitanju jebem ga u dupe rošavo nepristojno, da ga jebem.
2 - A realno brate, pozivni za tvoje selo počinje sa 'hej', tako da ne seri.
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Neinteresantan lik čija pojava kod žena izaziva nepremostivu potrebu za zevanjem, tip na čiji dodir reaguje jedino tač skrin telefon.
