Još jedan u nizu Youtube repera, koji ne shvata da na popularnosti može da zahvali ljudima koji jednostavno vole da gledaju glupe i smešne stvari, koje to veseli i koji u svakoj prilici nekome drugom pokažu na kakvo su sranje nabasali na Youtube-u. Sve je to dovelo do toga da se mlada nada srpkog gangsterizma osili, zanesena cifrom gledanosti pored svog videa, pa u pesmi isproziva čak i Edo Maajku, čije crno ispod nokta vredi više negoli cela Gagijeva ekipa skupa, zajedno sa inventarom iz spotova.

Osoba ženskog pola koju zainteresovani za usputni kres, naizgled ili uz laži materijalno situiran, upozna u klubu, hotelu, planini, moru ili drugom neformalnom sastajalištu nakon par reči razmene brojeve mobilnog. Zainteresovani joj šalje poruke iz čiste dosade da ubije vreme bez ikakve nade za nju da će joj se "posrećiti". Upravo ta nada, činjenica da pristaje na jeftini verbalni maltretman koji joj očigledno prija i primarna beznadežna požuda je čine droljom porukarkom

Poslednja slamka spasa pre nego što vam neko razvali labrnju metalnom šipkom. Ili kamenom. Ili bilo čime što mu se nađe pri ruci. Ili samom rukom.

Mladi fudbaler duge plave kose koji je bio velika nada srpskog fudbala sve dok nije završio u bolnici nakon duela sa kostolomcem u vidu Nađa. Tamo su ga u toku noći kidnapovali vanzemaljci i na njegovo mesto postavili primitivnog kiborga. Kiborg izgleda identično kao Basta, ali njegove radnje na terenu, kao i pravac i smer kretanja određuju se na osnovu algoritma koji koristi random funkciju. Ovo doprinosi velikoj zabuni saigrača, na sreću ponekad i protivničkih igrača, kao i stanjivanju živaca i skraćivanju života gledalaca.

Fraza koja se sve češće i češće čuje svuda oko nas...
Pandorina kutija modernog društva, s tom razlikom što je ovaj put nada na vrhu kutije, a sva zla ovoga sveta slede posle nje.
Drugim rečima... legalizacija opijata se pokreće sa nadom da će se tim činom u stvari i rešiti svi problemi vezani za drogu, po principu ''klin se klinom izbija'', ne sluteći da odmah iza nade slede sedam pošasti egipatskih, koje će satrti jadan i napaćen narod (odnosi se na narod nebeski).

Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.

Ono što roditelji kmezave dece nemaju.

Zanimljiva novina koja uvek postoji kod berberina ili automehaničara i gde u stanju bezizlazne dosade koja može rezultovati suicidom možete pročitati da je:

"Mlada nada Granda Milisav uhvatio za dupe ultra-popularnu zvezdu Cicu-Micu-Macu dok su se ludo provodili na splavu!"

te da je:

"Extra-turbo-GTI Suki stavila novih 18 kila medicinsko-građevinskog vezivnog silikona u sise!"

Sve je to propraćeno fotografijama dotičnih zvezda, za koje ste tada prvi put u životu i čuli, a i videli.
Takođe ćete videti i slike njihovih intimnih delova tela koji su im slučajno pospadali dok su pevali-e na nekom ispraćaju u vojsku u okolini Negotina...

Obećana nagrada za one marljive, uporne i strpljive, studennte koji vredno uče i rade i odriču se odredjenih užitaka sadašnjosti zarad izvesne budućnosti.

Deluje jako prosto - tvoje je samo da upišeš fakultet čiji te poziv privlači, da mu se maksimalno posvetiš (tvoje je samo da učiš), a dobar uspeh će ti dati preporuke da si zreo odgovoran i napredan, i posao u struci će doći kao logična posledica tvojih zalaganja. Kasnije ostaje da se malo čepiš, malo radiš prekovremeno, ponešto prećutiš, ali zato ćeš brže napredovati..

U ovo intenzivno veruješ do treće godine studija. U trećoj polako počinješ da sumnjaš da će sve biti baš tako, ali ostaju nada i vera u bolje sutra koje te pokreću i daju ti snagu da završiš započeto.
U četvrtoj već počinju da te plaše iskustva diplomiranih kolega koji vise po biroima, rade kao konobari (bolja varijanta), noćni čuvari u marketima (gora varijanta), vijaju taj posao u struci boreći se za golu egzistenciju radeći svoj privremeni posao. Ali ti veruješ u sebe, znaš da si borac i nećeš se predati.

Upisuješ apsolventski, ostalo ti je četiri ispita do kraja, i diploma je već izvesna za koji mesec. Sada ti je već jasno da ti treba debela veza da bi se negde zaposlio, ćale poteže prijatelje, poznanike, drugove iz srednje, iz vojske..

Diplomiraš. Ništa ti nije zagarantovano, no to je život, moraš da se izboriš za sebe - imaš dobar prosek, poseduješ znanje, biće nešto od tebe. Krećeš da kupuješ oglase za posao, vijaš zaposlenje na netu, ideš na razgovore, ostavljaš CV gde god je izgledna prilika..Posle dva meseca shvataš da su pred tobom dva puta - povratak kući dok nešto ne iskrsne, ili traženje bilo kakvog posla, opet dok nešto ne iskrsne.
Zapošljavaš se kao diplomirani perač čaša u noćnom klubu, na narodnjacima, jer ne znaš da radiš ništa drugo, zgrabio si prvi posao koji si našao jer ni tvoji više nemaju para, ali tešiš se da je to privremeno.

Na kraju, shvataš da si od ove države dobio parče osrednje - kvalitetnog papira, koje si krvavo plaćao godinama, i koje ti ništa ne garantuje.
Kroz glavu ti prolazi stih "Sunce tudjeg neba ne greje kao naše", i postaješ svestan da se samo od toplote ne živi, a februar je i zadnja četiri računa za grejanje nisi platio. Gradjevinac na Malti ti više i ne zvuči kao loša ideja. Privremeno, podrazumeva se.

Kad imate osecaj da ste se uvalili u resavanje nekog problema, za koji treba mnogo jebavanje, dodje vam i da dignite ruke od njega.
Ili vam pa dodje da dignete ruke od bilo cega, ili od svega, ili vam se nesto ne ceka, pa dizete ruke od cekanja.
Al, ipak postoji u vama jos neka mala nada, da ce nesto da iskrsne, pa odlucujete da date problemu jos pola sata, na primer...

Kad obavis neki poso tako bijedno da se sramis reci da si ti to uradio...

Najoštriji mogući vid kazne i osvete. Gore je čak i od Ma poslaćemo mi vama jednu ekskurziju. Sakrivanjem daljinskog žrtva se navodi na fizički rad (efekat je bolji ako je žrtva Elegantno popunjena):
1) Traženje daljinskog (ako vam je bilo učinjeno veliko zlo najbolje je da daljinski ponesete kući)
2) Šetanje od fotelje do TV-a zbog okretanja kanala (žrtva se nada da će u toku dana slučajno naleteti na daljinski)
Kod ljudi sa sumnjivom higijenom, pametno je sakriti ga ispod sapuna.

Čitanje hemijskog sastava je najčešća radnja kojom skraćujemo vreme provedeno na WC šolji.

Nekad se koristio samo za nuzdu ili da se opere sundjer..
Mada danas poprima mnogo vece razmere koriscenja..
To je omiljeno mesto za one koji pushe ili duwaju svejedno..
Ukoliko se bolje organizuje moze se naprawiti i pijanka.
Vec pred letji raspust kad profesori pocnu da najvise nerviraju i smaraju i kad vas ne mogu osveziti ni cola ni fanta ni sprite..onda je opet jedina nada wc,lepo se izvrnu slavine naopacke i pocne prskanje..najlepse skolsko osvezenje..

Zene koje su svoj identitet izgubile negde u serpama pasulja i gulasa, ciji je jedini cilj u zivotu da kuca bude cista, cija je jedina nada da ce ih muz razumeti i ostati sto vise vremena kod kuce, cija je jedina sreca kada su joj deca i muz lepo jeli.
One koje se takmice sa svojim svekrvama u svemu sto se tice domacinstva i teze ka tome da bude daleko ispred njih.
Uvek postaju gore sverkve nego sto su bile njihove.

Čovek koji je na sceni već 30 godina ali ga 90% ljudi ne zna jer je poslednjih 20 godina slušalo razne idiote poput Karleuše, Cece, Legije ili Koštunice.

Danas sam, verovali ili ne stopirao sat vremena, i dvadeset minuta. A sunce upeklo, kao što nije protekle dve nedelje. Prošlo je stodvadesetjebenihosam automobila dok mi je neko stao. Zašto? Zato što smo postali govna.

Ok, niko nije dužan da meni stane. Kao prvo ko sam ja za njega ? Niko i ništa. To je oke. Ali valjda kontaju da stopiranje nije sport kojim se bavim u slobodno vreme, već da tako moram. Ili nemam auto, ili nemam para za gorivo, ili hoću da uštedim na autobusu... Da li neće niko da stane zato što gledamo previše američke filmove, pa se bojimo raznih stvari, ili je ono drugo, što me više plaši. Čovek više ne veruje u čoveka. E onda smo, žao mi je, otišli u ono što počinje na K, a završava se na urac. Čim ti ne veruješ čoveku iz svoje zemlje, kakav god da je i kakva god da je, nema sreće za tebe. Ne ovde. Ne nigde. Kome onda veruješ da mi je znati.

Možda ti je pak krivo što pokušavam da uštedim na tebi. A to ne smeš da dozvoliš. Niko nije ni tebi, zar ne? Ti si to uradio svojim znojem, i ja to poštujem, ali brzo si izgleda zaboravio sebe. Sebe pre tog auta u kom se voziš. Sebe koji je možda nekad i stopirao na istom mestu gde sam sada ja. Ali, jebi ga, ti si sada nova ličnost i to tebe ne dotiče. Ti si sad svoj čovek. A zaboravljaš da se čovek pokazuje u nesreći. Ali nema veze. Ko ti jebe mater...

Kako sam odužio, više nisam ni ljut. Sad mi žao takvih slepaca. Žao mi nas i naše budućnosti.

Kec iz rukava svakog "nolajfera", kojem ban sa Vukajlije predstavlja isto sto nama koji imamo zivot predstavlja zabrana konzumiranja alkohola, sexa i izlazaka u kvalitetne klubove na mesec dana.

Kada nakon svog filozofiranja ili smaranja , ovaj pripadnik najnize ljudske vrste, biva argumentovano uvredjen, on poseze za ovom pretnjom.

Ukoliko Vas prijavi, ovaj zemljak se nada da cete, nakon bana, otici do najblize zgrade, politi se benzinom, zapaliti i skociti sa zgrade, jer dalje ne vidite poentu svoje egzistencije.

Na kraju krajeva, on bi to svakako uradio.

Gomila kostiju koja ostaje u tanjiru gosta na nekom veselju posle glodanja rebaraca, trtice, krilaca i drugih koščatih delova živine ili neke marve. Nagoveštava radost lokalnih džukaca.

Užasno neprijatna, i retka pojava.Neki prožive ceo život bez da spoznaju ovu grozotu.
Najčešće se javlja kod pacijenata sa stomačnim prolivima.
Tok reakcije ide ovako:
1)Subjekat nađe neki nisko akustičan prostor,kako bi sakrio zvuk onoga za šta se nada da će izaći u gasovitom stanju.
2)Subjekat pušta goluba.
3)Subjekat shvata da je golub previše vlažan i vruć da bi bio čist gas
4)Subjekat shvata se golub kondenzovao tj. da je postao stoprocentno likvidna supstanca.
5)Subjekat paniči.