Master kuler. Tip čijim duhom gospodari emiocionalni ekvilibrijum. Rušitelj svih frojdovskih psihoanalitičkih teorija o seksualnosti kao generatoru energije svakog bića. Peti element teorije ljudskog temperamenta. Kolerik bez afekta, melahnolik bez osećaja skenjanosti, flegmatik bez pasivne agresije i sangvinik koji se lupi po glavi na svaki pokušaj ekstrovertnosti. Neshvatljiv kao teorija struna prosečnom radniku na balansiranju trapa, neuvatljiv kao mokar sapun od algi gospođe Božen.

Vidovita Zorka, vidovita Branka, balkanska prorocica Kleopatra, vojvodjanska prorocica Vesna (Versace), pa Trgovcevic, Gersman, agencija "Ramovic", tetka Nada... jesam li nekog zaboravio? Ne zamerite, mnogo ih je... eto to su samo 10% posto proroka koji su zaludjivali sludjen narod '90-ih godina jer su imali svoje emisije na najgledanijoj televiziji u to vreme - PINK je svakog dana emitovao emisije u kojima su pomenute persone savetovali ljude kako da se rese crne magije, kako da nadju mir, kako da na svog komsiju bace crnu magiju... i slicne gluposti na koje se ja uvek nasmejem! :) Oni su te svoje emisije imali od sredine '90-ih pa sve do 2001. godine kada je u novembru uhapsena vidovita Zorka zbog krivicnog dela prevare jer su takozvani proroci od gledaoca trazili zlatne ogrlice i slicne skupocenosti kako bi ih oni svojim specijalnim sposobnostima zacarali... ljudi su im sve to slali, a proroci ludim ljudima nikad nisu vracali zlatne narukvice, prstenje i slicno! Jedina koja je posle 2001. ostala na Pinku je Kleopatra... ona je gatala sve do 2003. godine na Pinku...

Mitska kazna, dokaz da si se odredjenoj osobi zavadio.
Pre toga si mislio kako se to samo drugima desava, da je cista formalnost u zakonu... dok te nisu ukebali.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Osjećaj kada sjediš u kafani bez kinte i shvatiš da primaju bankovne kartice

Mizerni gej u pokušaju. Ali on uopšte ne mora biti gej, iako leprša i vijori u tom nekom prostoru. Likčić kome je teško odreditu seksualnu orijentaciju. U stvari, niko nije siguran ni da li je ima.
On jednostavno obituje među ljudima tražeći dublji smisao svoje duhovne ekspresije, dok vukući konture ličnog pečata po razlivenim granicama umetnosti pomera fokus percepcije sveta. Nisam ni ja razumeo al tako kaže gejko, nisam izmislio.
Član je raznih društava i organizacija, čije kompletno članstvo knap staje u poveći minibus. Pričao bi on vama o tome celo pre i poslepodne uz jedan ingliš tii ali vi to i onako ne bi razumeli.
Retko koristi jezik malograđanštine, više mu godi latinski dok se umereno oslanja na moderni englesko-američki. Usta su mu često puna reči poput aloe vera, kohabitacija i nihilizam. Prilikom izgovora komeša jezikom kao da je našao dlaku u sarmi na sred slave. Njemu se te egzotične reči prosto slivaju iz usta u slapovima.
On nije u trendu, trend je u njemu. On niti nosi garderobu niti ona nosi njega. Oni se nose. Međusobno i to baš kako treba. Po poslednjem modnim podrigu neshvaćenog trendsetera iz predgrađa Firence.
Ima ga na drušvenim mrežama ali samo na onim za koje niste čuli. Katkad baci i koji twit, čisto da i raja ima pristup njegovim mislima.
Vrsta ljudi kojima i homoseksualci viču:Pederčino!

Od trenutka kada je prvi čovek bele puti ugledao crnca kako beži od slona kroz savanu, spasava se tako što iz troskoka preskače provaliju a opet živi u siromaštvu, bolesti i bedi, zavladalo je mišljenje u njegovoj glavi da je Afrika sinonim za sve što ima prefiks -ne.

Nažalost, činjenica je da nisu daleko od istine sve tvrdnje koje crni kontinent svrstavaju na dno lestvice. A opet, donekle je razumljivo što zemlje Magreba žele da status svog parčeta tla stave ispred jebenog Antarktika; jer jeb'o kontinent koji je okovan ledom.

U svakodnevnom govoru, svesno ili ne, korišćenje imena nerazvijenih zemalja u Africi zasnovano je u najvećoj meri na televizijskom ubeđenju koje se bazira na ekonomskoj svesti, političkoj situaciji i visokoj stopi nezaposlenosti. Tu se dalje otvara Pandorina kutija. U njoj ostaje jedino nada za bolju budućnost.

Šta je Vama prva asocijacija na Afriku?
1. Crnac
2. Gladan crnac
3. Gladan i bos crnac
4. Nemojte mi reći: Gladan i bos crnac sa kurčinom od pola metra. Ma, ajte, molim vas. TAJ crnac nije ciljna grupa i, prema narodnoj legendi, ne može da se nađe sa rečju "škart" u istoj definiciji.

Politička realnost stranaka poraženih na izborima. Ili će progutati ponos i napraviti postizbornu koalicuju sa svojim dosadašnjim neistomišljenicima kako bi preživeli na vlasti ili će se utopiti u kolotečinu opozicije i duvati kurac. Bilo kako bilo, na kraju uvek ispadnu jebena stranka.

Fraza u kojoj se namerno koristi termin "ukrstio" umesto prekrstio, a koji potiče od ukrštenih reči.
U ukrštenim rečima je neretka pojava da se pojmovi malko ili malo više menjaju, najčšće formirajući sasvim nepostojeću reč, a sve kako bi se termini uklopili.
Tako ćete, ukoliko uživate u ukrštenicama, nekada satima lomiti glavu oko nečega što ste mislili da znate, da biste shvatili da je i autor upravo na to mislio, samo ga je malo ukrstio..
U razgovorima se ova fraza koristi najčešće kad neko, što namerno što nenamerno, izmeni neki termin.
Ukrštanja se javljaju u nekoliko oblika:
1-studentska ukrštanja-kada neko namerno ukršta, jer u stvari ne zna pravi termin, a u nada da će ipak položiti.(vrlo česti-DISbjkfIJA za svaki poremećaj ili bolest čiji naziv ukrštenik ne zna, česta na medicini i srodnim fakultetima)
2-ukrštanja s predumišljajem-kada ljudi ukrštaju kako bi napravili duhoviti preokret
3-nenamerna ukrštanja sa pokajanjem-nejčešći oblik ispale kada pokušavamo da budemo pametni
4-nenamerna ukrštanja blenta tip-kada ukrštenik nije ni svestan ukrštanja, a sve s obzirom na njegovu neinformisanost i/ili glupost.

Prestati sa svakim daljim razvijanjem ličnosti. Počinješ da se uklapaš u bezličnu masu ljudi. Postaješ prosečan. A očekivalo se da postaneš jebeni genije. Naučio da piše latinicu sa četiri godine. Dobio Vukovu diplomu. Velika nada rodtelja, uzdaju se u tebe. Ponos familije.
Zatim kreću lude godine. Prva riba, prvo opijanje, prvi kres, prva duvka, prvo snifanje, prvi stond. Stondiraš i sa životom. Stagniraš.

Pojavi se osoba koja te nije videla desetak godina, od tebe se već očekuje da si Paganini poliglota sa diplomom Harvarda. Izlaziš pred nju, bazdiš na alkohol i jeftine cigare. Pitaju se da li si to zaista ti. Onaj mamin doktor i tatin inženjer.
Totalni krah ličnosti.

Polako postaješ teret svojoj porodici, počinješ da parazitiraš. Majka pita, kad ćeš naći posao, otac se moli da napumpaš bilo koju, samo da ima unuke. A ti ni jedno nit drugo.
Rodbina te već odavno izbegava kada te u parku vide kako se žickaš za pajdo. Kažu, uhvatio se u loše društvo. A znaju da zavaravaju sebe. Stagnirao si sinak. Nisi još shvatio. Niti ćeš. Gotovo je za tebe.

Osobina koja označava da je neka stvar pogodna kao vizuelni ili multimedijalni stimulans za masturbaciju.
Drkabilnost nekog objekta ili sadržaja je subjetkivni osećaj, odnosno da li je nešto drkabilno zavisi od osobe do osobe.

Stvari koje prevazilaze prostor i vrijeme.
Nije važno u gdje živite, niti u kojem vremenu, neke stvari se nikada neće promijeniti. I na njih se uvijek možete osloniti.

Uglavnom su intuitivno jasne kada ih doživite, a mnoge se prenose s koljena na koljeno putem izreka.

Podrugljiva pošalica na kontu novopečenih pevaljki koje umesto glasovnih sposobnosti u prvi plan stavljaju neke druge atribute.

Najveći i neponovljivi bluzer srpskog folka.
Pjevač i harmonikaš koji je u svojim pjesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina. Boem koji je živio svoje pjesme.
Pjevao kao Šarl Aznavur, živio kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.

Kada čujete ovu rečenicu znajte da se ne radi o potražnji preterano pametne osobe, već o osobi čija će grbača biti maksimalno iskorišćena.

Koristi se kao naziv za nešto zanemarljivo. Boranija.

Rečenca koja se čuje u vozilima gradskog prevoza kada kontrolor uđe u vozilo na nekoj od stanica na liniji na kojoj to vozilo saobraća. Rečenica postiže različite efekte:
- oni koji imaju mesečene karte i oni koji su ih odkucali su mirni;
- određen broj takvih te iste karte vade iz džepova tako naglo i silovito kao da ih neko požuruje i sve vreme izgledaju kao vojnik koji se nada da mu desetar neće dati ostav jer nije lepo očistio čizme:
- oni koji nisu otkucali karte to sada čine tako neverovatnom brzinom, kao da jure na bankomat iz kog se daje kinte koliko ti duša ište;
- oni koji se švercuju se guraju oko vrata u delu autobusa koji je suprotan onome u kome se kontrolor nalazi i nadaju se da će izaći na prvoj sledećoj stanici pre nego što kontrolor stigne do njih;
- ima i "švercera" kojima je sve to tako opušteno, da se prave ludi i ponekad im uspe (zbog face koju naprave i pogleda koji "našteluju") da ih kontrolor izbegne.

Dešava se i da se brojnija ekipa školaraca, koja se vozi istom linijom, malo našali sa ostalim putnicima, pa neko od njih glasno izgovori gorenavedenu rečenicu (naravno, prvo promrni glas kada na nekoj stanici uđe stariji čovek). Efekat je zanimljiviji ako je vozilo dupke puno, toliko da ne možeš ni da dišeš kako treba, a kamoli da se pomeriš.

Život drka, drka, djon, drka, drka d djon ritma.

Ona situacija gde si uvek žena, uvek si jeban, i, bez obzira što ti je u par trenutaka bilo kul, sad već počinje da boli, koliko god ti lagao da je sve okej i da i dalje uživaš. Sustižu te i fizičke i psihičke kamate, a ti ne znaš kuda ćeš pre. Usne se stežu, jebiga - oba primerka, ali još nekako uzdržavaš sablasni krik, jer je čoveku usadjena ona nada da će sutra biti bolji primerak života, iako u podsvesti zna da neće. Ali ko još sluša podsvest, iako je ona 99% u pravu za sve što pomisli? Niko, jer nije fora da skontaš nešto iz prve.

Otprilike, život u kojem pišeš ovakve stihove na ovu muziku.

Jebeš sam sebe u principu, jer si ti jedina osoba koju ne možeš da slažeš, već samo da si šapućeš gorke istine sa malko blažim rečima, čisto preventivno da ne bi svaki put popušio 2+ promila u samoodbrani.

Pa dokle doguraš.

Zastati u obavljanju neke radnje sa razlogom ili bez njega u nedostatku motivacije da nastaviš dalje.

Primer govori sam za sebe.