Ako je "baba roga" formula za zastrasivnje male dece, "zensko dete u beli svet" je formula za zastrasivanje baba. Jer, u tom belom svetu obavezno se nadje neko "da ga prevari", i dete ce se "produgojaci" i prokurva. A i beli svet je "mlogo daleko" i, ako ti, ko od kafe, ne porastu brkovi, porasce ti stomak, i to obavezno do zuba. Zato pre najkraceg odlaska mora da se veca "da l' je pametno da ga tatko pusti".
Mamu mu, zasto li ga nazivaju belim, kad je to zapravo crna rupa koja guta zensku decu!
Iliti blaga odlika debilizma kojim se ljudi bave kad ih sam sajt ionako ubije od dosade...
E sad,ima tu vise oblika prosvetljenja koja ljudi citaju kad im izadje rezultat kviza kao npr. Kako ti se zove leva sisa ? ; Koliko ces jos ziveti ? ; Kako ce ti izgledati dete ? ; Ime osobe koja ti je sudjena ? ; itd itd...
Ali u svoj toj nesreci sa kojom se ljudi zaglupljuju nadje se ponekad i nesto bas smesno..
Lik.1 (resava kviz) Kako se zove osoba u koju si zaljubljen/a, a da to možda do sad nisi ni shvatio/la... i dobija rezultat : Boban (za ženski pol) / Ana (za muški pol) koji objavljuje..
Lik.2 (komentarise): "Boban, a? BOBAN, A???? A GDE SAM JAA???"
Lik.1 (komentarise): "pa ne postoji u kvizu resenje kreten.... jbg. sta ces... :)))"
Opšta suprotnost foto šopu, i jedan i drugi menjaju izgled ljudi na slikama, s tim što ovaj ne ulepšava i popravlja nego deformiše. Dolazi do itražaja na slikama sa ispraćaja, ekskurzija, rodjendana i venčanja, uglavnom u kasnijim večernjim satima. Zahvaljujući njemu, lice dobija razne čudne grimase (uglavnom pokušaji smejanja), telo se nadje u krajnje neobičnom položaju, košulja je obavezno raskopčana, korneri ispod pazuha dolaze do punog izražaja, a ponekad se na glavama aktera umesto šešira mogu naći šerpa, ili neka druga pridodata stvar..
- Au jebem ti, pogledaj na šta Marko liči na ovim slikama, šou program!
- Ma neko se bre zajebavao u foto šopu, ne može čovek ovako da bude iskrivljen, mislim pogledaj kakva je to grimasa, kao iz crtanog filma.
- Ma kakav foto šop, zajebavao se on sa alkoholom pa preterao, nit je čuo nit je video, sav se upropastio.
Homo sapiens kao i svi drugi samo što se u zavisnosti u kojoj sredini (državi, mestu...) se nalazi drugačije se gleda na njega. U zavisnosti od toga gde se nadje crnac može dobiti neke od sledećih karakternih osobina i fizičkih osobina:
1) Ciganin
2) samo crnčuga
3) ima ogromnu kitu
4) jao kako je sladak
5) majmun
6) glup
ili najređe ljud mogu da ga gledaju samo kao običnog čoveka.
Poznato je da crnac najgore osobine može dobiti kada se nađe u Donjoj Sugubini (iliti sličnom selu). Najbolje mu se piše na nekoj žurci punoj napaljenih riba.
Primer1:
Devojke u klubu:
Likuša 1: Jao vidi tamo, da li je ono crnac? Jao pa kako je sladak, devojke okrenite se, vidite tamo.
Ostale likuše (horski): Jaooooooooo, kako je sladak, pa vidi to telo, samo da dođe ovamo.
Drugar likuša: Šta buljite bre u tog crnju tamo, vidite ga kakav je ružan, nema pola zuba, fali mu oko i hramlje...
Likuša2: Šta pričaš bre, pa to je crnac. Hajde, sklanjaj se bre sad, vidiš da ide prema nama!Primer2:
Crnac u nekoj selendri prolazi ispred kafane:
Seljak1: Jao, Milosave, vidi ti ono tamo, gle ga onaj ciganin (crnčuga) došao ovde da mi se kurči, drž me sad da mu ne odem da mu sve po spisku...
Milosav: Da bre, došao ovde žene da nam jebe, svi znaju koliki im je.
Seljak1: Ma da isprebijamo mi to po kratkom postupku da više ne pomisli da se vrati!
On. Savršeni alfa mužjak, san svake devojke. Bio on zapušteni grmalj ili metroseksualac, kad ga jednom pronadje, on postaje centar njenog sveta. On dobro jebe čak i kad loše jebe. Njemu se oprašta prevara, prva,druga,peta. Sve što on radi je savršeno. Ona je ponosna na njegova sranja. Ta titula je čast i teret. Kad nadje svog čo'eka, on je za ceo život, čak i kad više nije u njenom životu. Postoji samo jedan koji može biti NJEN ČO'EK.
A: Onaj tvoj se sinoć ubio ko stoka i povraćao ispred kluba, nakon što ga je obezbedjenje izbacilo jer je uhvatio konobaricu za sisu.
B: (zaljubljeno/ponosni pogled) Šta reći? Moj čo'ek!
Pitanje koje nam postavljaju stariji, nakon sto u periodu istrazivanja (od 7. godine pa nadalje u mom slucaju) uzmemo srafciger i otvaramo sve sto nam se nadje pri ruci, pocev od autica, tranzistora, kucnih aparata, pa se do extremnih slucajeva koju kidaju delove sa ves masina, bojlera, automobila,.. kako bismo saznali sta se krije u njemu i na koji nacin funkcionise, a na kraju naravno ne znamo da ga sastavimo. Pri ovoj "operaciji" uvek se javlja visak delova.
Ja rasturam foto aparat koji sam dobio pre par dana, kako bih saznao na koj nacin funkcionise i naravno nikako ne mogu da ga sastavim, a da sve legne na svoje mesto i da funkcionise.
Deda: Pa sta si ovo uradio? I sta si otkrio? Jel ima creva?
Svakom vozaču je dobro poznato koliko suvozači mogu da učine vožnju napornom - roditelji, prijatelji, devojka, žena..Uvek se nadje neko da prigovara, da zvoca kako treba da voziš, da usporiš, držiš obe ruke pravilno na volanu, jednom rečju, obećaš sebi da sa njima više nećeš sedati u kola, i poželiš da istog trenutka staneš i kažeš - evo ti volan, ti vozi! Medjutim, dogadja se da najebeš i kao suvozač, sticajem okolnosti sedneš sa nekim u kola po prvi put (stopiraš ili neki drugi razlog), i zbog toga se gorko pokaješ..
Vraćam se za Novi Sad od kuće, gledam kad imam bus, i iscima me poznanik da idem sa njim i njegovim ćaletom, oni imaju neka posla pa im je usput. Taman ne platim bus 400 kinti, kontam stići ću pre, ostaviće me blizu stana - super, idemo!
Prvo što sam skontao kada sam seo u kola je da će nas voziti ćale, a drugo je to da je čovek duboko zagazio preko šezdeset godina, nosi naočari ekstremne dioptrije i ima reflekse kao da su ga izvadili iz frikomovog frižidera. I taman kada sam pomislio da će putovanje trajati dva sata, skontao sam da deda nema nameru da vozi ispod 100 gde god ne mora..
Prva krivina, kola hvataju ivičnjak, leti šljunak, sin mu viče da pazi kako vozi, za malo u kanalu da završimo..
- Ti da ne sereš, ja kad sam vozio ni u planu te još nisam imao..
- Ma znam ja, nego mani ti mene tih tvojih priča, nego..Nego - alo! Gaziš liniju, preći ćemo u drugu traku!
- Ćuti tu i pusti me da vozim..
- Pa je l vidiš..
- Vidim..
Sledeća krivina, deda ne smanjuje gas, uleće, hvata šljunak..
- Alo ćale pa šta radiš, treba u jednom komadu da stignemo! Koči i daj meni da vozim.
- Ti da voziš!? Mene da voziš u mojim kolima? Pa ti znaš da sam ja šeset treće u vojsci bio lični šofer..
- Znam šta si bio, aj što ćeš ti poginuti, što ćeš nas dvojicu da poubijaš..
- Daj ne seri i ne prizivaj zlo! Ja da vas poubijam! Vidiš da momak uživa, mlad, voli brzo da vozi, je l tako momak..
- Ma ne brinite vi za mene (u sebi mislim gledaj put sve ti jebem izginućemo stvarno).Sa pola točka povremeno gazimo u levu traku, brojim krivine do Novog Sada..Šleperi mi nikada nisu veći izgledali. U sebi se molim sedamnaesti put, ova dvojica se svadjaju, prepiru, ja ćutim i ponekad klimnem glavom kad me nešto pitaju..Trudeći se da ne skontaju da sam se ukenjao!
Na pamet mi odjednom pade - VENAC! Auuu Bogdane e tamo ćeš da fasuješ u prvoj krivini, ako uopšte stignemo do venca! Obilazimo na punoj, kršimo dvadeset peto saobraćajno pravilo..Venac..Stiskam zube i pesnice, a na licu mi stoji neki zgrčeni, jedva razvučeni osmeh čoveka koji se sprema da urlikne - Koči! Odavde idem i peške ako treba!Stižemo u Novi Sad. Izlazim odmah posle mosta na foru da živim tu blizu, noge klecaju, razmišljam čak i da se sagnem i poljubim zemlju..Kola odlaze, a ja ostajem sa nadom da ih sutra neću videti u crnoj hronici. Sledeći put idem vozom.
Mesto koje se nekad sa ponosom otvaralo i hvalilo koliko moze se u njega moze sloziti stripova Zagora,Stene,Alana i ostalih nekadašnjih junaka.
Danas mesto zaborava, bruke i nemara.Pored raznih sranja od starih i pokvarenih igracaka mozete naci po koji zicani kaiš ili po koji petstokec.Sve to mozda se i nadje pod uslovom da se to brdo prašine obriše al koga bole kad se tu moze sakrti razno smece pred dolazak ribe ili decka.
Bice cija je zena uvek spremna da goste uredno posluzi prvo slatkim, pa uz kafu dobrom domacom rakijom, potom po potrebi mezetlukom, projom, gibanicom, belim mrsom, tursijom, ajvarom, sarmom, podvarkom, pecenjem.
A nadje se uvek i po'nesto slatko.
Dok se domacin samozadovoljno smeska i meskolji.
Ako su dosli na konak, dobice uredno spremljene i ciste sobe, tj. krevete i posteljine i spavace ko zaklani.
Da ne pricam kako sredjenu i blistavo cistu kucu ima i avliju i sve cakum-pakum na svom mestu stoji.
I za kraj obavezno:
-E svaka cast, domacine!
Posle basketa koji se igra na najblizem igralistu, grupica znojavih decaka (nadje se i jedna devojcica, jedina u kraju, pa mora da se druzi sa decacima) skuplja velike dinarce (velicine danasnjih dvodinarca) i ostalu sicu da bi otisla kod cika sodadzije da kupi klaker ili neko drugo gazirano pice toceno u dobro poznate staklene flase od litar. Onda se otimaju ko ce prvi da pije i niko ne stigne da navrsi ni drugi gutljaj da mu ovaj sledeci ne istrgne flasu iz ruku. Devojcica poslednja pije.
Decak1: "Daj ti nesto, ja sam dao 3 dinara."
Decak2: " A ja 5!"
skupi se novac, odlazi se kod sodadzije
Decaci: " Komso, posto klaker?"
Sodadzija:" 18 dinara."
Penzioner koji se tu nasao: " U majku mu, a do juce bilo 16!"
Pilece pamcenje.. - Kad pile kljuca govna i primeti da to ne valja, okrene se i traži nešto bolje. Kako ne nadje, ponovo se okrene i opet kljuca govna... i opet primeti da to ne valja i opet traži nešto bolje...
I tako slabo pamte a brzo zaborave.
Nekako nam je poznat period pred izbore kad uvaljuju obecanja i cesto im uspe. :(
Izraz za poklopac(šerpe,lonca,bureta,tegle...).Koristi se u machvanskim selima.
Svaki lonac nadje lopar!
Osoba koja konstantno priča buđave, besne fazone i u stalnom je pokušaju "spuštanja" nekoga iz društva. Iako većinu iritara, uvek se nadje neko (obično je to osoba koja ima jos manje smisla za humor od njega) kome je krajnje smešan i koji svojim osmehom dodatno podstiče da Fazondžija baci još koji besan fazon. Bez obzira na sve, njemu je svaka fora koju izgovori vrhunska iako je neretko jedini koji se smeje.
Fazondžija :(prilazi drugu koji niži za glavu i staje pored njega): "Ček, da vidim kako sve ovo izgleda iz tvog ugla... ( spušta se )Aaaaaa.... Ovako, a? Pa, nije tebi loše. Hoho....Nego, kako ti ide sa ribama? Mislim, je l' uspevaš da nađeš nešto što je niže od tebe? Hohoho... Ne brini se, naćiću ti ja već nešto. Znam jednog Liliputanca, ima sestru, mala je ..... BAŠ mala!! Hohohohohohho"
Nesrećnica koja je završila računarski smer na elektronskom ali je nesposobna da bilo šta pametno radi pa onda potegne sve moguće i nemoguće veze da je zaposle u nekoj školi. Ova profesorka misli da je Windows 3.11 tehnologija budućnosti zato što predavanja priprema iz knjige koja je štampana kad i one pare sa 7-8 nula. Na linkove uvek klikće dva puta.
Ako se zaposli u osnovnoj to nekako i može da se podnese, ona ne zna ništa, djaci znaju samo da pokrenu igrice i tako oni igraju igrice a ona im ne smeta i na kraju svi imaju petice.
Postaje zabavno kad se zaposli u srednjoj školi, još ako je srednja elektrotehnička onda sreći nema kraja. Tu nailazi na djake koji znaju kako miriše FOR petlja i koji za popodne mogu da od gomile delova naprave 5-6 kompova koji rade. Medju njima se uvek nadje neki šaljivdžija koji će da za pozadinu stavi sliku desktopa sa ikonicama a u podešavanjima isključi ikonice i onda je snima mobilnim dok bezuspešno klikće u prazno.
Istinit dogadjaj sa časa primene računara u elektronici ili već tako nečeg, ne sećam se:
Stavili smo start liniju na levu stranu, podesili na auto hide i razvukli do pola ekrana. Posle desetak minuta borbe sa kompom je odustala i otišla po školskog admina da sredi "kvar".
reklama koju kad pogledas ne secas se sta si radio ni juce, a ni danas dok nije pocela reklama. mora se priznati da su oni prvi otkrili da stvari koje se ne prodaju mogu da se dele kao poklon ukoliko neki novi proizvod narucimo u roku od trideset minuta... a i kad njih nestane, uvek se nadje par hiljada trimera za dlacice u nosu, obicno proizvedeno u nekoj od drzava u kojoj se u tom trenutku vodi neki rat.
Takozvani "standardni". Sva sreca, ne moze cesto da se cuje. Kao da pijes tekilu bez limuna, razume se, radi posao, ali je bljutavo. Sterilno, kao da sklapate ugovor, potpisujete sporazum. Bezivotno. I, koliko god se trudili da pricamo ispravno, bas je dijalekt ono sto jeziku udahne dusu. To sto caluje pivo u Vojvodini, to sto mu pripelo da nadje drugari sto stukose u Leskovac, sto je, ene, u Pozezi vid'o ortaka Pozana s dva z, sto ga u Paracinu kisa zaviskuje, pa nema gde da se skloni, sto bi da eksira vops u birtiji u Munze, sto metar dina lunja po Novom Beogradu, cini coveka covekom, a ne robotom programiranom na bilo kakav "standard".
Tip koji večito nešto gundja, uvek je antiprotivan. Svi kontra – on naopako. Ništa mu nije po volji, za sve nadje zamerku. Voli da soli pamet drugima, a samokritika mu je nepoznat pojam. Najbolji balkonci su likovi iz Mapeta, dva matorca koja sede na balkonu pozorišta i samo gundjaju. Za one koji nisu gledali Mapete, gornja definicija bi trebalo da bude dovoljna.
Niže potpisani nije baš toliko balkonac, ali 'svi smo mi pomalo balkonci', zar ne?
Dijalog posle finala Australian open, kada je Nole osvojio prvi Grand slam:
Prvi lik: - Jesi vid'o Noleta, kako je...
Drugi: (prekida prvog)- Jesam, al' to je slučajno. Neće Nole Bog-zna-šta da postigne u tenisu. Da je Tsonga bio koncentrisan on bi....
to su one koje nemaju gde da se zaposle pa ih ture u biblioteku. obicno sede dve za stolom na drvenim djackim stolicama jer ih ima negde oko 20 i samo su cule za harija potera,isidoru bjelicu i mirijanu bobic mojsilovic i njenu sestru bliznakinju.
kada dodje do push pauze (na svakih 20 min) zbog bolova u zadnjem delu ledja izvlace slamku koja ce na vrata da strazari u slucaju da ne bane ispektor i nadje da su prekrshile zakon.
I posle nekoliko meseci izgorela je biblioteka u Vlasotincu iz turskog doba ali u ovom slucaju je bila kriva isfrustrirana direktorka.
BIBLIOTEKARKE ZASLUZUJU MOBING !ZAR NE?
Na kecelji joj pise Sladjana.
Uvek ima neki flaster na malom prstu.Tesko joj je kad nabada tipke po tastaturi, iako ne kuca povredjenim prstom.Nikad ne nadje trazene cigare iz prvog pokusaja.
Uvek neki proizvod ima fals kod,pa se donosi ispravni iste vrste.
Uvek uzima sitno, ali nikad nema kusur.
Odlepljuje kesu jos pet minuta (ni pljuvacka ne pomaze).
Kasa uvek trokira kad ja pazarim.
A mozda i ne.Vecina komsija izlazi nervozno iz radnje.
