Pera:
"Ostvarit cu san!
..idem i ja na Jamajku da duvam vutra,*ebem njbolje koke i vozim zuti kabriolet!
Za taj poduhvat mi treba nekih 10-15 godin cirka po mojoj racunici, da se skupi kinta i to...Ali pazi!...cilj ipak nije neostvarljiv....Sve sam izracunao u tancine!"
Djura:
"Vrlo realna racunica!
...sem sto ces do tada verovatno biti: alergican na sunce,impotentan,slabog vida i besike...fakticki mator...pa Lipsi Mago do zelene trave!"

Šta bi radio čoek koji se budi prije pijetlova i zadimi iz lule prije odžaka? Čoek bi možda založio vatru i uključio tv za jutarnju partiju turbo folka - ''gorenja naroda'', ali moj đed ne.
On uzme praznu kutiju duvana i krene u lov na eksere. Nema oružje jer plijen ne pruža otpor. A plijen koji ne pruža otpor i nije neki plijen. Dostojanstveno je potčinjen, a tako i izgleda. Svaki ekser koji je moj đed ikada našao na stotinu metara makadama bio je kriv i rđav.
-Nije za baciti, malo čekićem desno, malo lijevo i prav ka strijela- mislio bi đed. A nije pomislio da je nekome, sa razlogom, bio za bacanje.
Pune kutije eksera nijesu bile predviđene da izdrže toliku masu, pa su se cijepale, bušile, padale... A baba ih lijepila, krpila, dizala i kupila.
-E đede međede, jednom ću ti ih metlom u šaht povuć'.
I da jes baba omela prosute eksere, opet bi ih bilo dovoljno. Kao da su našom ulicom išli turski karavani a ne partijski plaćenici svake prestupne godine.

Đed je pravio hoklice različitih oblika i namjena. Uzimao je po dvije kratke, široke daske za noge, na njima položio treću i spojio ih rđavim ekserima. Da bi hoklica dobila svoje mjesto među hoklicama za stidne goste, samo je trebalo da su joj noge jednake dužine. Đed ne vidi, odavno. Ni sa naočarima koje stavlja da bi vidio, pa često nije uspijevao da vidi da nešto ne štima u dužinama na metru.
-A, sunce ti tvoje...pu, mjerio sam te tri puta prije no što presjekoh.
Skoro nikada nije bilo ljudi u blizini dok on radi, ali posebno tada bi osjetio da ga neko posmatra dok griješi i morao se razgriješiti. Dobre hoklice su bile teme njegovih razgovora.
Zato bi uzeo okrajak drveta i nadomjestio nedostatak jedne noge. Onda bi sjeo na hoklicu i malo izvio glavu unazad. Ravno, stabilno. Protresao bi kukovima. Ravno, stabilno.
Mene niko nije pitao.
-Ajde, sunce babino, sjedi ođe, presvisnuh od tvog skakanja po tim kršima. Sjedi malo, dijete!
Kada su na hoklicama stajali šporeti bilo je svejedno da li su ekseri dobro zakucani u položeno drvo na vrhu. Kriv se ekser teško zakucá! Ali kada su unučad poređali po njima, viđeli bi meškoljenje, skakanje, iscijepane pelene i šortseve. Zvali bi nas nemirnima, na majku. A stariji gosti nijesu htjeli žaljenjem da uvrijede domaćinsku kuću đeda i babe. Tada bi nas poustajali a oni su dolazili, sjedali, popili čašicu rakije, ustali jednom, pogledali među noge na hoklicu i nastavili da sjede mirno dok ne odu.
Đed bi ih gledao zadovoljno, sa duvanom u ustima, i razmišljao kako njemu sad tu neki ljudi sjede, ljudi iz grada došli kod njega, i sjede na njegovim hoklicama. Sjede tako dok ne odu. I piju rakije i smiju se.

Mi đeca smo se gubili po dvorištu, vatali mačke i klackali se na đedovim najnovijim hoklicama. To je serija koja je tek trebala da prođe kroz nadogradnju i nađe se na trotoaru ispred kuće.
Što se mene tiče, đede, bolje da su ljuljale.

Istinita priča.
Nije za takmičenje.

- Nemojte da mu tovarimo 4 tone, neće moći da izvuče na uzbrdici.
- Veži konja gde ti gazda kaže, i tovari to!

- Dajte da iskopamo ručno, zakačićemo cev od gasa.
- Veži konja gde ti gazda kaže i vraćaj se u bager!

Dvougao na b92:
Dubok glas voditelja: Vaše mišljenje o drugom sagovorniku dvougla?
M.M.: On je vrhunski biznismen, šmeker, sa tom Don Vito Korleone frizurom, može da jebe svaku ženu, ima lovu koju je pošteno zaradio... ( u sebi: Mamu mu zalizanu jebem, svaki mi posao minira, ukrao mi je ideju sa šerpama pre 20 godina, ne da mi da manipulišem u Zvezdi, đubre jedno )
F.C.: On je genije za biznis, stub ove države, cenjen u svetu, a ovde ga mrze samo ljudi koji mu nisu ni do kolena i mogu da mu pljunu pod prozor...( u sebi: Oca mu zrikavog u guzicu jebem, prca onu Forcanku, sve prodavnice u Srbiji su njegove, sjebo me za mesto predsednika Olimpijskog saveza)

Kada elektricar mora da istema punu plocu sa sto manje mucenja da provuce 5x2,5 kablo,e to je umjetnost.

Oni, koji život posmatraju sa vedrije strane, reći će ti:

Ni kod babe, nema džabe
- al' je bar jeftino!

Ni kod babe, nema džabe
- ima, ima... nego ti ne umeš!

Đak 1: Jaooooj burazeru, trebalo bi danas malo da učimo. Hoćemo li zajedno?
Đak 2: Paaaaa neeee znaaaaam, mogliiii biii.
Štreber(upada u razgovor nepozvan): Vidim ja da se vama dvojici uči kao što se gladnom sere.

-Šta si pustio te drekavce u gluvo doba?! Treba komšiluk da mi zove miliciju!
-Pa kad je gluvo doba kako mogu čuti ovo...
-Ugasi to odma'!
-Evo ,smanjio sam...Sad se tiho deru.

( 2090, izmisljeno je sredstvo za duzi zivot, tinejdzer i pradeda pricaju, u ovoj prici tinejdzer je A, a pradeda B osoba ).

A:"Deda, a sta si ti slusao kad si bio mlad?"
B:"Slusao sam pravi old skul. Death, Grave, Helloween i tako to".
A:"Auu, ja ne znam ni sta je to, ali i ja slusam old skul stvari. Slusaj ovo".

( vadi svoj mp48 plejer i kaci ga za dedinu cipelu koja salje muziku direktno u mozak ).

B:"Sta je to sunce ti jebem!?"
A:"Pa to su Space Energy Bolts iz 2071, zakon symphonic deep space metal".
B:"Sta bre?!"
A:"Pa kazem ti, old skul, najbolja stvar".
B:"Daj da ti deda pokaze muziku".

( Deda vadi svoj stari mp3 i stavlja zacudjenom detetu slusalice na usi )

B:"E vidis, to je muzika, Bolt Thrower iz '90ih".
A:"Sta je bre ovo, gde su levitirajuci bubnjevi na solarnu energiju? Gde su samosvirajuce gitare sa 18 zica?"
B:"E, dete, toga kod nas nije bilo, bile su elektricne gitare i bubnjevi, i pravi vokali, a ne to procesirano sranje".
A:"Ma deda, mator si ti, ne znas ti sta valja".
B:"Ma da, da, i ako si metalac skini tu robotsku stvar sa glave i pusti kosu".
A:"Nema vise duge prave kose deda, sad su tu implanti za sredjivanje moje sinteticke eko kose".

( Klinac odlazi na svom levitirajucem skejtu ).

Noćna mora svakog bauštelca kad pomisli da je ostavio brusilicu uključenu.

The Verve, E-Play, (donekle) Radiohead....

''Dečko šta ti je sa surlom?''
''Šoooo, nešto ti smeta aaaaaaaaaa?''
''Pa ako si pratio belu liniju i odleteo ko zna gde, ne odaj lokaciju ako me razumeš. Evo ti maramica!''

- I kakva je bila žurka sine?
- Odlična. Povezali smo se sa nekim drugarima iz Amsterdama koje smo upoznali preko fejsa i njihovu žurku smo projektorom puštali na zidu, a oni našu. Jednu pesmu praši njihov DJ, a drugu naš. Ludilo.
- Jese cirkalo malo a?
- Pa jeste, ali su u Maksiju bili sveži, kako ih ti ono zoveš, ekseri pa smo se svi nagutali. Znaš kakav je trip ćale, znači neka Holanđanka prišla skroz i preko projektora smo se ljubili. Haos.
- Šta si, lizao zid?
- Da, ali toliko sam bio nagutan da mi je bilo do jaja. Kao da smo se stvarno žvalavili. Ne možeš to to da razumeš.
- Pa ono, naravno da ne mogu. Mi smo pravili žurke tako što kupimo sveće i baterije za kasetofon, pošto su često isključivali struju tih devedesetih. Ipak, kada capnu struju, žurka je dobijala sasvim novu dimenziju, ako me razumeš.
- Ne razumem.
- Nismo ni palili sveće, kapiraš?
- U mraku ste bili?
- Da.
- Bez stroba?
- Da.
- Bez bleklajta?
- Da.
- Bez muzike?
- Baterije smo imali. Za kasetofon.
- Na kasetofonu ste puštali muziku?
- Da. Mrak. Do'vatiš ribu, muzika lagano piči. Niko vas ne vidi. Super je bilo.
- Au ćale u kom ste vi jebenom kamenom dobu živeli.
- Barem nismo jebali zid.

- Baba, diži Vinku, šta se izležava tamo?
- Dobila je, jadan, bolesna je, pušti je danas.
- Kakvi bolesna, opet troluje. Reci joj da se sijeno neće samo pokupit i da ustaje da joj ja ne dolazim.

- Viki kraljica!
- Ceca kraljica!
- Seka kraljica!
- Hvala Bogu ne znam više nijednu!

Čovek je imao problema sa lekarom opšte prakse i požalio se njegovom direktoru. Trenutno je pobedio, ali kroz par godina je dobio infarkt i na dežurstvu je bilo baš to bogče. Da li je bogče baš sve uradilo da spase život čoveku nije baš najjasnije. Neki kažu da nije.
U ovom slučaju narodna izreka je došla do svog punog smisla.

- Eeee gde ćeš, nisi se valjda smorila? Mislio sam, sobu mojih matoraca još niko nije zauzeo, pa...
- Heh, to lepo zvuči nego imam sutra rano neke obaveze (prevod: planiram da ostatak večeri utrošim na kvalitetniji način, idem kući da gledam parove)