Izraz koji se upotrebljava prilikom spominjanja domaće moderne muzike. Obično se misli na narodnjake, ali ni ostali podžanrovi nisu isključeni. Naglašava se da je to nova muzika, i time se iskazuje nostalgija za "dobrim starim vremenima".

Generalno je negativnog, pežorativnog značenja.

Muzika je nastala veoma davno, još u starom kamenom dobu, ali do dan danas se razvija i nastavlja da se mijenja, kako se mijenja muzika, tako i njena svrha i namjena. Od dana kada se koristila za privlačenje i komunikaciju, pa do danas kada se koristi za statuse, mnogo toga se promijenilo.

Staro doba – Muzika je bila lupanje u razne predmete i ispuštanje krika. Korištena je da bi čovjek privukao suprotan pol, da bi komunicirao sa drugim ljudima, i da bi oponašao zvukove iz prirode.

-(lupajući motkom o kamen) TUP TUP TUP aaaaaaaaaa TUP aaaa TUP aaaaaaaa TUP-
*Prevod* O, kako si lijepa, ka’ gorska vila, vlažna ka’ boca Nikšićkog piva.

Srednji vijek – Pojavljuje se crkvena muzika, i sam naziv govori koja joj je svrha.

-Znaju ljudi koji su u to doba išli u crkvu-
*Prevod* Slabo ko zna.

’Malo kasnije’ – Pojava klasične muzike koja je pravo uživanje za sve slušaoce, osim za one koji dolaze kasnije. Koristi se za uživanje, čemu uostalom i služi muzika.

-Kompozicija koja je stvorena za kompaniju NOKIA koju svi znaju-
*Prevod* Takođe slabo ko zna, ali taj mali broj je za poštovanje.
*Znaju pravi uživaoci muzike do dan danas

Doba Drugog Svjetskog rata – Partizanske pjesme koje su vesele i govore o tome kako oni marširaju.

-Po šumama i gorama naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose-
* Znaju naše babe i djedovi i vjerovatno im se pojavi kez na licu kad ovo čuju. Popularnost nula prekrižana.

Doba nakon Drugog Svjetskog rata – Izvorna narodna muzika koju znaju odlično naši roditelji, pjesme uz koje su išli na igranke, uz koje su se zaljubljivali. Pjesme koje se katkad i danas mogu čuti, i veoma mali broj ljudi zna čak po neku pjesmu iz tog doba, ostali misle da je to sranje.

-Šetajući pored Ljubovića zaljubi se cura u mladića, zaljubit’ se nije mala šala, ona mu je ljubav obećala-
* Danas ovoga nema, rijetko gdje se čuje na nekoj svadbi i to je sve.

1990. godina pa na dalje – Popularne su pjesme Cece, Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, slabi popularnost izvorne narodne muzike.
-O gde si, Jelena, da mi srce smiriš, da u ovoj noći malo dušom da’nem, neko prokletstvo, sudbina, šta li je, moram da lutam, ne mogu da stanem... -
* Kafanske pjesme, koje su kao stvorene za opijanje u kafanama, i koje znaju da dirnu u dušu, čak i stare momke (kako oni sebe nazivaju) i automatski se pojavi žeđ.

Tmurna godina – Pojava Grand Show-a, nastajanje novih zvijezda, pojavljuju se samozvani pjevači i to masovno, moja baba za malo da postane jedna od njih ali nije bila dobra pička, pa nije narod glasao, osim ja i par komšija. (Nisam ni ja, glasao sam za neku dobru ribu koja je bila na audiciji) Sve više i više pjesama, sve smornije i smornije...

-Pola dva svi su u ekstazi, samo ja u depresivnoj fazi, kažu mi, mačko glavu gore, sa drugim biće ti bolje-
*Prevod* Ko ga jebe, drugarice mi rekle da će sad jedan da dođe da me tresne.
*Muzika koja se dobro plaća, sve više se nameće narodu, narod je sve više traži i naravno da dolazi do njenog razvoja. Pretežno služi za zabave jer ima ono DUM DUM, nebitan je kvalitet i tekst, mada je tekst podoban za fejsbuk statuse.

2010. godina – Muzika je zaboravljena, sve otišlo u kurac, Grand Show nas sjeb’o, ne znamo šta prije da slušamo, gdje god se okreneš neke gaćice, ženskaroši, bunde od nerca, džipovi, džukele... Takozvana muzika se koristi isto za slavlja, tekstovi su nebitni, kvalitet isto tako, koriste se isto za statuse na fejsbuku, za citate glupih djevojčica koje pokušavaju da odgovore momku, da nije dovoljno dobar za njih, ali uglavnom ispadnu glupe....

Buducnost muzike – Nedavno se pročulo da se Grand raspada i to je bio tračak nade, međutim neće grom u koprive. Muzika će se i dalje razvijati po istom planu kom pribjegavaju i najveći svjetski bendovi i umjetnici – Muzika = Narod = Pare = još iste muzike.
Na svu sreću postoji i par drugih opcija i mogućnosti za izbjegavanje ovog sranja, jer uvijek postoji muzika koja je kvalitetna.

Muzika gastajbajtera koji je iz nekog pičkovca otišao u svijet, al' jbg nije se asimilirao kao ni milion njegovih kolega iz bivše Yuge. U početku su gastabajter i njegov rođak sa sela zajedno pili i radovali se, slušali istu muziku, turbo treš folk iz novije neslavne istorije srpske muzičke scene, .

Međutim sada stiže novi trend "GASTABAJTERSKA MUZIKA", namijenjen isključivo za braću preko granice. Tekst ima za cilj da ih dotakne u srž njihove nostaligije, te da im liječi komplekse, pa se tako spominje da su Bosanci/Balkanci najbolji, najzgodiniji itd, spominju se provodi pred odlazak na arbajt, majka koja ostaje kući sama.. itd..

Pitanje je da li ovakav pravac može da dovede do potpunog raskola između gastosa i njegovog rođaka sa sela, ili će i rođak da popusti i da počne da sluša o nostalgiji za selom iz koga nikad neće maketi, osim ako ne bude trebao otići do grada da izvadi dokumenta.

Svi mi ponekad imamo periode u kojima se loše osjećamo. Bilo da su takva osjećanja prouzrokovana lošim danom na poslu, ili školi, krizom u vezi, ili nesrećom u ljubavi, ona se neizbježno moraju nekada pojaviti. I upravo tada svako od nas ima određenu muziku koju sluša. To nije neka brza muzika, uz koju se može plesati, već muzika koja odgovara našim trenutnim osjećanjima. Blagi ritam tonova, koji miluju čula i na muzičkom platnu slikaju naš bol klize kroz vazduh tako umilno i lako, a opet tako tužno i nemilosrdno. Tada srce boli, duša plače, a naše biće se potpuno prepušta patnji, kroz koju se pročišćuje. Ova muzika ne čini stvari boljima, niti će nama pomoći da se osjećamo bolje, a ipak je slušamo, jer nas nekako "dira u srce", odgovara našem raspoloženju, i našoj sujeti. Kako jedan veliki pisac nekada davno reče:
"Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."

Samim tim naš um se oslobađa, i u tim trenucima neposredno poslije slušanja, mi smo potpuno slobodni svih predrasuda, i svog bola koji nam je do sada zamagljivao vid, i možemo doći do konačnog ili privremenog rješenja naših problema.

Svaka veća seoska ili prigradska svadba poodavno odmakla u veselju, kad više niko i ne prima na ulazu a tacna je odavno prošla. Tad počinje sa radom Narodna kuhinja. Uđeš, pristojno obučen, osmotriš situaciju. Nikad ne ideš gde su najpijaniji i najbučniji, suprotno uvreženom verovanju iskusnih svadbenih grebatora. NE! Jer ti najpijaniji su sa mladoženjine strane a to ti ne treba osim ako nemaš mazohističkih poriva. Sedneš negde u kraj, odmah do benda po mogućnosti. Ko te i vidi pomisliće da si neki bez kojeg se ne može al eto toliko je drag da je smešten tik uz zvučnik. Ništa ne brini. Niko neće da peva. Kum je odveo pevaljku na kres u svojim kolima odavno. Moraš biti brz, sad će fajront, mladenci otišli odavno da broje pare. Kreneš redom, teraš konobara, ili lokalnu babu koju su zadužili da ga glumi, da šibči ko mamen/a : supa, suhovina, pečenje i salata a kolač na repete. Sve se to gasi ladnim pivom naravno uz konstantno smaranje okoline kako je u crkvi bilo lepo i da su mladenci predivni.

Jedina vrsta muzike u čijoj se tzv. ''nomenklaturi'' ne zna ko pije a ko plaća. Toliko je ponekad teško pročitati naziv pesme zbog korišćenja čudnih karaktera i još čudnijih naziva artista koji ih prave.

Bez obzira koliko ta muzika bila dobra, uvek će me nervirati ta mala osobina iste.

Nema definicije. Pijam i zaboel me za pluseve i -seve. Ovoo je za moju dušu. Najbolja def muzike koja kida je muzika koja te anježi sve dlake na telu i izazove tupi osmeh na licu i jezu u isto vreme. Ne mogu objektivnike od ovoga. U ovom stanju...

Omiljeni muzicki zanr prekaljenog urednika nase lokalne radio stanice i njemu slicnih spikera koji su zaposleni u toj medijskoj kuci.

Mnogi ljudi puštaju muziku dok igraju kantere jer veruju da im to pojačava igračke sposobnosi. Obično je ta muzika neki hardkor tehno ili metal.

A na ovo će se vaditi vaši drugovi, koji su okoreli narodnjaci, kad im, dok im pregledate sadržaj telefona, nađete metal muziku.

Fenomen koji se uglavnom srece na Youtube - u. Nastaje ispod linka pesme neke grupe iz Ex Yu. naravno,ako ima 1000 lajkova, znaci da mora da ima i duplo vise komentara. Ljubitelji ove muzike, kao i ljubitelji svojih drzava vide Youtube kao mesto za " sredjivanje racuna" . Ovde osecanja variraju od mrznje preko ljubavi do ravnodusnosti... Do sledeceg ukljucivanja na youtube... ili bar do kraja pesme...
Krece rat oko neke pesme dok se ne nadje neki pametni tip sa cuvenom recenicom tipa "cutite i slusajte pesmu, sve nas spaja muzika" i onda svi, kao hipnotisani zaboravljaju na verske razlike i mrznju, slusaju pesmu i vole jedni druge

Muzika iz akcionih filmova 80-ih godina. Žanr je najčešće pop-rok ili hard rok. Kada čuješ neku stvar bez, obzira na pol, testisi ti narastu do neviđenih razmera i dobiješ želju da skočiš padobranom sa litice ili nekome razbiješ glavu čisto samo da se malo smiriš. Na žalost (ili na sreću sudeći po nuspojavama), takvu muziku više niko ne komponuje.

Označava totalni prekid pijančenja u kafani i gledanja u Slađinu bolju dojku. Period nakon kojeg dolazi do masovne pomutnje, spuštanja lopte u vremenu trajanja pjesme, a nerijetko i do tuče, ukoliko uvrijeđena strana (čitaj džigeraška) ne može da izdrži to umjetničko preseravanje. Partibrejkerska muzika, pa eto.

To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...

Srpska verzija rečenice „Sviraj to ponovo Sem“. Muzika i ostali inventar kafane znaju koja pesma je u pitanju, ali se ova patetičnost svodi na prihvatljivu meru retkim izvođenjem. Stihoklepački tekst pesme, po običaju, ne umanjuje doživljaj . Dokaz da su kafanske žene opasna meta za zaljubljivanje.

Muzički pravac koji ne poznaje cenzuru i uvek gađa direktno u metu. Oslikava priču kao slikari naivci uz dozu izuzetno duhovitih poređenja koja daju dopadljivost samoj pesmi. Realne i u velikom broju istinite životne priče koje nalazimo u ovoj muzici bude najdublja osećanja kod ljubitelja ove vrste muzike. Naziv zidarska muzika je već prihvaćen u narodu i to zbog toga što je najčešće slušaju radnici na građevini dok vise na skelama.

Stvar koja te opušta i odvaja od stvarnosti i problema u njoj. Postoje dosta žanrova, stvarno previše i svaki je na neki svoj način dobar i "opuštajući". Neki te teraju da skačeš (igraš), da se prisećaš stare ljubavi, da se napiješ, da se pogubiš i ispadneš najveća budala, da priđeš nekoj osobi.
Mnogi naučnici tvrde da muzika utiče na tvoju psihu i sa njom zaboravljaš na svađe i probleme.
Kako su ljudi otkrili muziku i kako je koristili?:

Trik koji običnu reklamu za čokoladicu/toalet papir instant pretvara u triler B produkcije. Verovatno izmišljen od strane nemačkih marketinških čarobnjaka, ovaj detalj će sigurno učiniti da se prodaja vašeg proizvoda najmanje utrostruči.

Krezava veštica mi glođe falus koji kao samosvesni entitet oboleo od lepre zviždi pesme Rada Lackovića... Sifiličan, raspao, iz njega curi zeleni ekskrement...Gleda me onako jednook i krvavo zaklan veštičijim smrdljivim desnima i kaže: DA IMA LJUBAVI LAKŠE SVE BILO BI, DA IMA LJU-BA-VI!

To nije tiho ispevan psalm veštice...ona ne postoji. To je zelena muzika iz moje frule...

Nenapadna strana muzika laganog karaktera, koja ima za cilj da kupce opusti, kako bi ovi u miru odlučili da li da kupe jogurt subotičke, šabačke ili novosadske mlekare. Često možemo čuti neku stvar na koju zaboravimo i koje se rado setimo, nešto od Dido, REM-a, U2 ili Stinga.
Postojala je ideja da se povremeno ubaci nešto od Prodigy-a, Metalike ili rejdža (tvrdi se da bi to podiglo nivo prodaje), ali ideja je odbačena iz bezbednosnih razloga, kako sukobi na kasi u vezi sa tim ko je na redu ne bi eskalirali u fizičke obračune.

Preduslov za dobar film.