Još jedna narodna izreka, po kojoj se može zaključiti da je i u davna vremena na našim prostorima bilo intelektualaca koji su u jednoj rečenici mogli opisati ogroman dio životnog putovanja.
Dakle, opis ljudi koje ne samo da je odavno nagrizao zub vremena nego ih je već skoro i pojeo. Takvi više nemaju šta da ovdje traže, osim pokopnog društva te kojekakvih bendova za sahrane. Što su imali šansi, imali su. Ako su ih iskoristili, bolje za njih, a ako ne, nikom ništa. Povratka nema.

Stvar koja se u svetu odrzava odprilike 1 do 2 puta godisnje a u Srbiji svake Subote. Srpski sajam tehnike a.k.a "Buvljak" je specifican po tome sto na istom mestu mozete da kupite papagaja, osovinu za Ladu 76 godiste, karburator za Ford Mustanga, pljeskavicu, polovan kasetofon, i najnoviju igricu. Cene su za razliku od nekog svetskog sajma tehnike dosta nize, medjutim kvalitet robe je veoma diskutabilan. Medjutim, posto kod nas vlada ona stara narodna: "Sto je dzabe i Bogu je drago", ne treba da cudi njegova popularnost, u nasoj nam otadzbini.

Emancipovana ciganka poznatija pod imenom Sladza. Prezime nosi kao breme iz svog prvog i neuspelog braka, koji se raspao kao posledica toga sto ju je muz prevario sa kucnom pomocnicom koja je ujedno bila i igracica i dadilja, a verovatno je nekada i ulazila u bracnu "trojku" kada bi Dzoletu i Sladzi bilo dosadno nasamo. Sladza bila primorana da ode kada je Dzole odlucio da vise voli romantiku udvoje, sa mladjom koleginicom. Sve u svemu, Sladza, pored toga sto je bivsa zena Dzoleta Dzoganija, ujedno je i "pevacica", plesacica, umetnica i samostalni privrednik. Kada kazem "samostalni privrednik", mislim na to da pravi farmerke u Novom Pazaru pod svojim brendom, koje kupuju svu cigani sa starog sajmista, Kostolca, Lipovice i Ljiga. Ali iskreno, od cega ona zivi i kako zaradjuje zna samo ona, s obzirom da niko nit` slusa njene pesme, nit` ide na njene nastupe, nit` nosi njene farmerke...

Narodna izreka za čoveka koji nikad ne doraste kako treba nego ga vlastita glupost tera da se ceo život ponaša klinački. Ide iz greške u grešku i da zlo bude veće ne uči na njima, ponavlja ih. Pokušaš li da ga posavetuješ, za njegovo dobro, ko u oko da si ga uboo. Čemu saveti kad je on svakako najpametniji na svetu. Ni kožne gaće ne mogu da mu pomognu a može da se opameti jedino kad umre, na žalost ili sreću.

Stara zaboravljena narodna mudrost. Onako u prevodu, kada se dve babe svađaju, drži se po strani jer ipak će im se pažnja usmeriti na tvoj dugi jezik. U najboljem slučaju ćeš proći kao Jel' te ko šta pit'o ili opet između dve vatre. Znači, drže se onog starog ćutanje je zlato...

Stara narodna umotvorina, sa šešeljevskim preokretom.
Ironično, u ovakvom novonastalom obliku može da se odnosi samo na neradnike, nerade da se bace na osnivanje porodice dok ne steknu povoljne uslove za jedan takav "poduhvat".
Valja najpre izgraditi karijeru. Kupiti trosoban stan, LCD od 50 inča, pjejstejšn 3 i skoro nov Daewoo Musso. Onda, kada napuniš 62 godine, najzad budi čovek i udovolji njenom materinskom nagonu. Budi bez brige - do tada, čak i ako još jednom poručiš trim-mokaćino u svom omiljenom kafiću, nećeš ostati gladan; ostaće ti kinte za tostovani panini.

Poznata narodna izreka koja se obično koristila kada se želi ukazati da se poštenim i upornim djelanjem na najbolji način ostvaruje korist.
Samljevena opšteprihvaćenom tranzicijom svijesti u ludilo, kao i reformom skromnosti i uzdržanosti u opštu pljačku, izreka u svom izvornom smislu danas se koristi samo u krugovima teških budala, izuzimajući profesionalne ubice, dobrovoljce i paravojne jedinice, gdje se koristi kao osnovno načelo.
U ostalim antropomorfnim populacijama, "zrno po zrno pogača" je vrlo brzo evoluiralo u naprednu izreku "korist mu je i da mu muva u guzicu uleti", čime je u svakom slučaju potrt smisao prve narodne mudrolije.

Ovaj gospodin je postao besmrtan u slengu jer je u srpskim kvizovima osvojio oko 65.000 evra bruto. Omer Ekić je sinonim za Vikipediju u malom prstu, posedovanje odgovora na svako pitanje i potpitanje. Drugi pametuju, Omer zna.

Potrbušni ples je balkanski dance u kome se angažuje deo tela od pojasa na niže. Aktivno se koristio u ruralnim sredinama u 19 i prvoj polovini 20 veka prilikom odmora od fizikog napora na polju, najčešće u kukuruzu, i njivama žita.

Poluistinita istorijska činjenica koja je postepeno prerasla u legendu, zatim je legenda postala mit, da bi na kraju mit prerastao u jednu vrstu opštenarodnog verovanja, poput religije ili u najtežim mogućim pojavnim oblicima u neki vid spasonosnog božanstva. U akutnim slučajevima kod širokih narodnih masa u Srba se javlja kao rešenje sa sve ovozemaljske probleme. Često se dešava da očekivana čuda majke Rusije izostanu, pa se vera malo uzdrma i poljulja, ali se sa svakom pojavom ruskih simbola, intoniranja himne ili samoinicijativnih prisećanja na slavnu prošlost dešava vaskrsenje nade da mit, ipak, jednoga dana može postati realnost.

Domaca zivotinja,koja je ,u stvari ,kljuc dobrih komsijskih odnosa u Srbiji.Posto se komsije obicno ne vole i zavide jedan drugom na imanju,tek kad ih nemastina pogodi,tada uspevaju da se sloze i zavole.Zato ona narodna"da komsiji crkne krava",u stvari,znaci da komsija komsiji zeli dobro i da samo ta krava stoji na putu ka njihovim harmonicnim odnosima i zato ce jedan drugom da otruju,ubiju budakom ili na neki drugi mastovitiji nacin pomognu, da se otarase te posasti koja im kvari odnose.

Jedan od karakteristicnih naziva na "narezanim" cd-ovima sa sabanskom muzikom u sabanskom automobilu.....

CD-ovi su obicno "no-name" discovi gdje ima sasvim dovoljno mesta da se objasni tematska sadrzina muzike "narezane" na doticni cd.

Odgovor na ženino pitanje ko ti doter'o novog Golfa. Dobro nije baš iz Čikaga, stric iz Njemačke. 'De Ameri znaju šta je dobro auto... Nije Švabo naivan, rekao bi moj deda. Strikan je izrekao jednu veliku narodnu mudrost: "Devojku, sinak, možeš da dovedeš sa sela, ali auto mora biti iz Njemačke". Dobro, kenjam i ja... nije narodna mudrost, ali je svakako mudrost.
Jebiga, Golf ti je nešto u šta se narod Balkana kune, voli ga više od prvog deteta i bije kada mu ga pomeneš u lošem kontekstu.

Šargija je muzički instrument arapsko-turskog porekla. Izgleda kao da je neko ukrstio gusle i gitaru, ima tri ili četri žice i svira se slično kao gitara. Ovaj instrument ima takav islamsko-turski zvuk da se ljudima čini da čuju zelenu boju, posle nekoliko taktova slušaocu se prijedu baklave, pred kraj pesme poželi da počne da puši nargilu a kad se pesma završi jedva čeka da ode u džamiju. Šargija se obično može čuti u kombinaciji sa zurlama koje na slušaoce imaju sličan efekt. Ova dva muzička obeležja bliskog istoka najčešće mogu da se čuju u nečemu šta se prodaje kao srpska narodna muzika.

Zagrebačka varijanta Zemuna. Kako su Zagrebčani mahom gospode pičkice preziru ovaj dio grada naseljen većinom Slavoncima i Bosancima. Svaki Bosanac ima neku tetku tamo ili makar kojeg kuma. Studenti odlaze vikendom u taj dio grada oprat robu i pojest nešto kuhano i vraćaju se kući prije mraka. Čak i Cigani izbjegavaju taj dio grada, a većina Zagrebčana nije sigurno da li su Sesvete grad ili dio Zagreba. Inače mirno mjestance s razvijenom građevinskom industrijom, vedri ljudi, narodna glazba i naravno trenerke.
Izvinjavam se ako sam uvrijedio kojeg Zemunca, Sesvećanina ili treće osobe.

Šira narodna masa to zove ''komšijska kera''.Uglavnom to je jedna neobjašnjiva životinja koja uvek laje kada ostale komšije nađu malo slobodnog vremena za odmor.On će se odmah oglasiti ako prođe neka mačka, ptica, komarac ili muva.Svake noći kad pokušavaju komšije da spavaju to stvorenje jednostavno ne prestaje da laje iako ne postoji razlog za tako nešto, a još ako ima glasan lavež onda su veći problemi.Sve u svemu većina ljudi pokušava da se izbori sa tim iritirajućim zvukom, međutim još niko nije otkrio lek za te noćne arije.

Narodna poslovica koja je greškom baba Mare iz Smudinaca veoma dugo bila poznata kao'Ko radi ne boji se gladi'.Poznato je da su se narodne umotvorine prenosile sa kolena na koleno.Jednom prilikom, tokom prenošenja, baba Mari je pomenuta ispala između kolena,pa je ova morala da je vadi.Pošto je poznato da se 'Ko vadi,uradi',nastala je pogrešna interpretacija koja se kao takva veoma dugo koristila u jugozapadnim delovima zemlje,sa tendencijom širenja na kontinentalni
deo uz polje povišenog vazdušnog pritiska.

Prostonarodna riječ za slatko mlijeko.
Za jogurt je ranije korišten izraz mlijeko ili kiselo mlijeko.

Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.

Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.

Ili pasošu, svejedno.

Novokomponovana narodna kletva kojom subjektu u nemilosti želimo neku gadnu boleščinu (nešto maligno, po mogućnosti) ili bar neku od bolesti zavisnosti u poodmakloj fazi. U svakom slučaju, neku gadnu pakos' čim mu želimo da izgleda poput likova po kojima snimaju "Criminal minds" ili tako što.
Možda ovoliko dugo objašnjenje nije ni bilo potrebno, samo pogledajte svoju sliku u nekom od dokumenata koje vam izda osoblje MUP Srbija uz obavezu da vas oni fotografišu.
Jedino lepo ispadnete kad bi trebalo da platite sliku, gle čuda!