Zajebao si do krajnjih granica. Zajebao si toliko, da nemaš obraza pred drugima ispovedati svoju sramotu. Opcije su radikalne: emigracija ili metak u čelo. Moš doduše da se overiš i od dopa, ako ti šta znači.

100 grama posebne kobasice iz Matijevića.

Suptilan način da se sagororniku da do znanja da imaš želju da ti se podhitno skine s kurca i da ne daješ jeb za njegovu priču i dosadan monolog. Što si pričao, pričao, mučio si me dovoljno, sad je dosta.

Izjava pracena nemirom i uzvrpoljenoscu koja govori da u datom trenutku u svrabnom predelu tela zamisljas buvu sa poljoprivrednom alatkom kako cilja u obelezeni iks (x) na tvojoj kozi uz poznate stihove ' food around the corner'.

Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.

I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.

Sranje u najavi.

Prolupao, pogubljen je. Nije sav svoj, puk'o je. Fali mu veznih igrača, ili daska u glavi. Nije sve u redu sa njim, ima dosta problema sa glavom. Ne razume pola stvari, ne zna da sklopi rečenicu. Kao da je došao iz druge dimenzije.

Smrt...tvoje biće više nije što je nekada bilo, osakaćen si, hodajući mrtvac pun truleži. Sablasno šetaš medju živima, i tiho širiš jezu.

Izraz koji koristi uglavnom majka, a Bogami i žena da nas natera da jedemo supu, a Bogami i čorbu . . .

Obavezno pitanje kasirke, kada dolazite pred kasu.

Veoma često pitanje dečurlije koja moraju da potroše sve i jedan dinar koji imaju u džepu kada dođu u lokalni market.

Univerzalna deskripcija svih kvarova i problema vezanih za bilo kakve tehnološke uređaje u Srbiji,a pogotovo računari i televizori.

Najgora moguća uteha. Nije čak ni uteha. To je nedostatak reči na nečije jadno stanje.

Rečenica koju profesor/nastavnik izgovara čisto radi reda jer se grdno zajebao onaj koji javno iznese svoju nedoumicu.

Superego na delu. Hipernadmetnost, u svojoj najsurovijoj formi, zakucava provokativni ekser direktno u žrtvino srce. Međutim, nekad se desi da je materijal od kog je sačinjena žrtva tvrđi od eksera, pa se sve vrati bumerang efektom.

Logičko objašnjenje višemesečnog nepojavljivanja nekog od renomiranih autora na Vukajliji.

To su vam svi oni novi moderni dodaci koji su uključuju u komp preko USB ulaza. Od tih modernih gedžeta ima svega i svačega: masažer, usisvač za tastaturu, stona lampa, nešto što svetli i slične sitnice. Takvi proizvodi su osmišljeni i napravljeni za uzimanje para i nikakva kotist od njih, jer, priznaćete, čemu sve to?

Oh, da, možda je to neka vrsta pomoći onima koji dve trećine dana provedu za kompom (masažer ili usisivač za tastaturu) ili onima kojima je uvek slobodan svaki USB ulaz (stona lampa i ono što svetli u kul fazonu). U svakom slučaju, svakim danom ima sve više takvih proizvoda koji služe za utoljavanje gladi potrošačkih društava širom sveta. Sledeći su verovatno u ponudi USB-vibrator i USB-interaktivna vagina. Ništa nije nemoguće.

Ovo je vrsta obroka od koje čovek zapravo može da se najede. Nastao zbog ženske tendencije da bude u trendu i prati modu popularnih zapadnjačkih časopisa, koji su puni recepata sa zdravom hranom koja sadrži malo kalorija, puno vlakana, smanjuje holesterol itd. ali od tih đakonija pošten čovek nem'ž da se najede.Navešću samo nekoliko primera: heljda sa povrćem, krem supa od paškanata, zapečeni pirinač s karfiolom, ječam sa graškom i karijem, brokoli u kuzu sosu, supa od koprive....
Možda neka od ovih travki i može da bude ukusna, ali kako da podmiri fizikalca koji je od 7 do 16 časova teglio gajbe; neide.
Konkretan obrok treba da sadrži dosta mesa i masti u sebi kako bi zadovoljio osnovne fiziološke potrebe.Treba da bude u velikoj količini, da može da ubije glad.
Zato na vreme objasnite ženama da nije dobro biti suviše moderan i da se ipak treba držati nekih patrijahalnih vrednosti.

Ono što je zanimljivo, samo ljudska vrsta može da uživa u slatkišima za razliku od drugih životinja.

Pa tako postavljamo ovo pitanje kad god imamo potrebu za time. Ali kao odgovor obično dobijemo "ne", pa onda odemo do ormara da se uverimo u to i kad ne nađete ništa postoje dve mogućnosti:
1. Da se razočarani vratite u sobu.
2. Da se obujete i odete do dragstora, dragstor.

Cesto izgovorena recenica ili fraza od strane babe/tetke/ujne/strine, a najcesci uzrok te bledunjavosti je nedovoljno unosenje hrane u organizam: