Lako se mogu pronaći na raznim forumima.

- Бојим се! Страшно се бојим! Најављују за сутра смак света, а ја не желим још да умрем! Тако сам млада и тако лепа и тако...
- Невина љубави, ниси окусила праве чари овоземаљског живота, штета да умреш а да то не пробаш. Стварно штета.
- Шта то? Не разумем те баш хихихи, је л’ можеш да ми појасниш то мало?
- Наравно срећо, не само што ћу да ти појасним, ја ћу теби и практично да покажем како то изгледа.

Леми: Јуу тебра ено је Маја, колко је добра злооо, ложи се на мене сто посто сад ћу да је смувам на кеца...
Марко: Ау па да ли си нормалан? Јел те прошле недеље испалила у клубу? Удараш курцем о ледину друже...

Keva: "Jao, Milorade, ovaj šporet imamo od kad smo se uzeli, evo punih 30 godina, svaki dan ludim, od 4 ringle jedna mi radi, rernu ne smem ni da uključim, bojim se da ne eksplodira".

Tata: "Ljiljana, ja za bolji nemam, od moje penzije ni ringlu ne mogu da kupim, koristi taj i ćuti. Drži drolju dok ne nadješ bolju".

- И 'лаадно му поверовала да је није преварио...
- Ихх, па тај би и рођену бабу убедио да није гладан.

.. Ali profesore, zar niste rekli da je kamen opakog Orhana ipak opstao, i izdržao napade znatno pojačanih Huna?
- Jesam, tačno je to, ali taj isti kamen je odnešen u Zanzibar, i od tada niko ga nije pronašao.
- To nije tačno! Dobro sam vas slušao i rekli ste da su ga Antički vojnici uzeli pod svoje.
- Ne.
- Da, rekli ste!
- Nisam.
- Pratio sam svaku vašu gestikulaciju lica, ni trepnuo nisam! Siguran sam da ste to rekli.
- Ne.
- Jeste!! Aaaaaa!
- Zašto ti se puši glava, dečko?!

глумио је мангупа а онда је добио курцем по ушима па је подавио реп

Wolfsburg bije danas iz hendikepa, ne zvao se ja Lorimer...(a i ne zovem se tako)

-Šta vam treba, da vam kupimo, tv, mašinu?
-Pare kume, pare. Da se ne duplira...

- Баки, јеси ли учио?
- Да ти кажем и нисам, био сам у селу за викенд, па после нисам имао времена.
- Јеси ли бар спремио пушкице?
- Ма какви, нисам имао времена, а и не волим да преписујем, сав се узвртим.
- Па где си пошао празним курцем међ пијане сватове? Поклон колоквијум сине, Јоца дежура, сви ћемо да препишемо. Ај гледај да седнеш до мене, помоћи ћу ти колико будем могао.

Može uslediti posle jedne od sledećih rečenica:
-Dragi, trudna sam.
-Tata, pao sam na godinu.
-Imaš mali kurac.

Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!