Pleonazam. Pretpostavljam da kosu i imamo samo na glavi (pojedinci ni tu).
Sličan izraz predstavlja - idu mi suze na oči, pogotovo što se uglavnom za suze kaže da teku.

Opomena dosadnom dileru.

Duhovita opaska na sopstveni racun,
kad ismevas nesto sto je ocigledno,
a ne smeta ti. Naprotiv, hteo bi da istaknes!
Moze i isticanje pozitivnih strana sebe samog.

Ne može se reći da je ultimativna fora za muvanje, jer ovo koristi čovek koji se sa logikom pozdravio. Ne poštuje onu čuvenu doktor Hausovu tezu o muvanju i samoproceni, da se jedinice na skali smuvaju sa jedinicama, a desetke sa desetkama. NE!! Ovaj lik nije ni jedinica , ali muva ribu koja je 765 faktorijel. Sa šarmom prodavca praziluka i izgledom napušene veverice ustremljen je ka cilju. Svestan je neuspeha, ali ako pada, pada kao Spitfajer u plamenu, džiberski, a sa stilom, rušeći sve barijere i postulate. Taj lik treba da ima svacije postovanje!!! Ima bre da jebe!

Najlakši način da se nekom ispišaš po opancima dok su mu na nogama je baš ovaj, da ga gledaš u oči dok to radiš. Jer onda će i on tebe gledati oči, takvi su ljudi - naivni, a opanci nezaštićeni.
Ova stara srpska poslovica nije tutorial kako da nekom okvasite nove piroćance pišaćom boje zrele dunje, ona treba da vas uči da nije lepo nekom bliskom licemerno činiti loše stvari.

Način razmišljanja i ponašanja zaposlenih u Srbiji.
Ma samo neka mi daju moju platu, nemoj da je režu i smanjuju, a oni neka rade šta hoće i neka kradu koliko hoće.

Opomena upućena nemirnoj ženi tokom oralnog zadovoljavanja iste.

Tip koji ne shvata kada je vreme da ode sa slava, ispraćaja, krštenja i sličnih proslava, na koje je došao samo da pije i jede. Njegova porodica i on se uvek najduže zadrže na istim.

Ne bih ja, no pravila nalažu. Gistro.

Kada roditelji žele biti u korak s trendovima, ali ipak ne žele da im dijete stupi u brak s osobom čije zamjenice ne mogu odgonetnuti.

Израз који на духовит начин у други план баца чињеницу да вам неко никако није потребан...

Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.

odgovor koji sledi nakon cuvenog odgovora na nesto " kad bi ti rekao morao bi da te ubijem"

Štek koji starci kriju kao zmija noge koji je namenjen za troškove posle njihove smrti. Na taj način misle da pomažu svojim bližnjima u najtežim trenucima...

A djeca ne znaju ni o čemu se radi. U jeku rasprave je neophodno da ubijediš sagovornika da govoriš istinu. Ali iskoristi dijete, ono se ne može buniti.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Nit' mi šteti nit' mi godi, da se tako duhovito izrazim. Takoreći totalno sam ravnodušan prema dotičnoj osobi. U društvu se nikad ne ističe, ergo ne mogu ni imati mišljenje o toj personi.

Sin klošar, zabrinuti roditelji i pad na ispitu, klasika. Izgovori koji pale kod roditelja koji ne poznaju svoje zlato i ne pomišljaju da mu je žulj na kaziprstu od poker aparata. "Ne voli me profesor". "Samo dvoje je od nas 1500 polozilo". "Polozio sam jedan dio, onaj teži". "Mislim da je profesor peder i obara me jer mu se svidjam". "Položio sam, indeks mi je ostao na faksu". I još jedan korišten od mene "Nije mogo doć profa svjedočio je u Hagu".

Jedan od onih likova sa kojima se upoznajete 10 puta, jer se ne sećate da ste ga upoznali. Nema ništa karakteristično na faci, niti u ponašanju, običan je i ne privlači pažnju. Klasičan Dejan Cukić.

Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????