Vrlo čest izraz u upotrebi među nama Lalama,kad se naločemo ili iznerviramo...ili kad naletimo na neku iole zgodniju Piriku.

Kažemo za ograničenu osobu. Onaj koji je limitiran.

Он не вуче из пете, већ из петог круга Дантеовог пакла. Последица четрдесетогодишњег пушења три пакле Века дневно, и једне пакле Дрине, пред спавање. Сарајевске, наравно. Филтер је за њега јудеомасонска творевина, као и моталица за дуван. Од милоште зван Бистрица, јер само у изузетно чистим рекама може да се нађе пешес врста ракова. Код њега израз "да јебе рак рака" има другачије значење. Кад извлачи шлајмару, има већи црпни потенцијал него све Гаспромове пумпе, а капацитет пљувачке мери се галонима. Министарство здравља издало је наређење амбулантама да оне на први поглед одвратне слике по зидовима са последицама пушења замене снимцима његових плућа и других органа, чему се оштро успротивио остатак владе, јер би то значило драстично опадање броја пушача и повлачење дуванских индустрија из Србије, а онда би морали да полубели 'лебац прогласе луксузом и дркну на њега акцизе како би имали исти буџетски приход. Он цигарету схвата као филтер за ваздух.
Он не живи као да му је сваки дан последњи... живи као да му је сваки дим последњи.

Izraz koji se prikači situaciji kad oćeš da se napraviš na Tošu. Ne znaš ništa a i ne zanima te. Ni iz džepa ni u džep ti i jednostavno te boli kurac. A i vrlo moguće da šta god rek'o ima da pogrešiš tako da je najbolje da iskuliraš. Klasično zviždanje uz šupalj pogled ka nebu.

Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.

Svečano zaklinjanje dece da će čuvati vašu tajnu.

Kada nešto ne želiš da učiniš, kao iz inata. Neću i jebi ga!

Reakcija na pojavu koja štrči kao bolestan palac ili promenu koja dolazi iz nebuha. Ono što prosto morate reći kada nešto toliko bode oči, uši ili direkt u mozak, tj. uvek kada vam život nanese nešto što draška do divljačnosti tu majmunsku radoznalost koja počiva u svima nama... Onaj deo mozga odgovoran za više kognitivne funkcije se koprca, pokušava da kontekstualizuje i sagleda širu sliku, da projektuje posledice do kojih bi vaše verbalno konstatovanje dotične pojave moglo dovesti, ali pošto je siroma nemoćan pred naletom primalnog instinkta, najbolje što može da uradi jeste da proizvede ovu tunjavu uvodnu ogradu, pre nego što usledi neminovno metanje noge u usta i shvatanje da je nekada bolje ne primetiti i tako ostati neprimetan.

Devojka koja je ekstremno ružna. Uz to je i ogavno prljava.

Особа коју боли баш курац шта други мисле. Он је себи добар какав јесте, а остали могу само да му завиде. Зато се и каже да је к'о из Лихтенштајна. Мала држава, кнежевина, али боли њих курац за све, баве се зимским туризмом, јебе им се што су мали, њима је лепо.

Izraz kojim nekome stavljamo do znanja da dugo nismo pričali, jer smo bili sami.

Izmenjena narodna izreka koja ukazuje na zatupljenost i tvrdoglavost devojaka koje idu u gimnaziju.

Recenica koja je nebojano puta izgovorena od strane moje babe pocevsi od kad me je jurila po sobi pa do dana danasnjeg.

Pominjati lik i djelo pojedinca, uglavnom u negativnoj konotaciji. Isticati negativne osobine nauštrb pozitivnih. I sve to do trenutka kada pominjani ne sazna za incident, a tada će biti ili ispljunut ili ispljuvan, a moguće je i da obračun kulminira.

Opis vrlo zajebane osobe..

nekako se osecas zadovoljnim kad na ovaj nacin nekome zatvoris usta..

Superlativ od kurac sam dobio.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Način na koji osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti žele reći: "puši kurac".

Oni su primer beznađa napaćene mlađe generacije i pre svega, lošeg školstva. Gradivo koje uče je preobimno i ne fokusira se na prave stvari. Kada smo upitali jednog od mladih polaznika da nam navede gde je najbolje zaseći glavu, oni su nam kao iz puške rekli da je solidan stepen instant ubijanja ako dobro zasečete između sedmog i osmog pršljena, međutim, kada smo ih upitali da nam to pokažu na modelu, nijedan od učenika nije znao. Takođe je velika većina njih znala za značenje termina ''sub rosa'', a i alrmantna većina učenika je zaista pismena (što je veoma zabrinjavajuće jer vodi do formiranja slobodnog mišljenja). Da se zaključiti da učenici sve češće palamude po školama, potpuno nespremni za život i svoj budući poziv.
''Knjige su izuzetno loše'', navodi mladi, PISMENI (potajno ćemo ga markirati za pogubljenje) Džejmi, ''nemaju mnogo slika, sve se svodi na suvoparan tekst''. ''Moj otac je'', nastavlja on, ''kao lekar za kugu imao mnogo iskustva sa ljudskim telima, i trudi se da mi pokaže kritične tačke, pošto u školi zaista dobijamo malo obrazovanja'', žali se mladić. ''Čak drži i privatne časove mojoj drugarici Justiciji (u koju nisam nimalo zaljubljen), pošto ni ona kao veštica nema dovoljno prakse iz anatomije. Ponekad i pet puta nedeljno.'' Nažalost, ovo nisu jedini problemi sa kojima se mladi šegrti susreću. Mnogi od učenika su tu ubačeni preko veze, a ne zbog svog talenta. Ambiciozni roditelji žele da deca po svaku cenu pođu njihovim stopama, ne mareći za njihove želje i snove. ''Ja sam želeo da umesto rada kao kmet koji odrubljuje glave, samo budem obični kmet poljoprivrednik'', žali nam se jedan učenik, koji želi da ostane anoniman, ''ali moj otac se nikako sa tim ne slaže''. ''Ti ćeš da mi biraš na koji način ćeš biti potlačen'', govori on.
Tu je i problem privatne prakse. Naime, mnogi feudalci koji treba da budu pogubljeni, plaćaju basnaslovne sume novca kako bi obezbedili iskusnog dželata koji će ih ubiti iz prvog puta. To ne ostavlja mnogo prostora za rad mladima, kojima, na žalsot, u ovo vreme poltronstva i zapošljavanja preko veriga, ostaje samo da vežbaju na tikvama i da se nadaju boljoj budućnosti.