Ne hrče dok spava.

Skraćeno (a i suptilnije) od `` ne mi otezaj jajca`` , što je Leskovački pandan rečenici ``Brate, ne smaraj više``.

Kad se u nešto ne razumemo, kad ne možemo da provalimo kako funkcioniše, kad prosto nismo dovoljno pametni i vični da ukopčamo, kažemo da nam ne ide od ruke.

Kulturan način da "grabulji" od devojke stavite do znanja da vam nije pala ni pomisao da je pogledate.

Idealan izgovor kad te mrzi da nešto uradiš. Niko ne može da se naljuti, još ako se pravilno akcentuje, i dodaš koji zbunjen pogled, proš'o si. Ne sme se izostaviti da se posle izraza obavezno zakuneš u nešto, i po mogućstvu opsuješ malo, kao da ti je još i krivo što ne znaš.

Izraz koji nije usko povezan samo sa ovim narodom. Crnogorci su uzeti da se provlače zbog najvećeg busanja u grudi o čojštu i junaštvu na prostoru Balkana. Modernije objašnjenje izraza može da bude slično onome ''Ne jebem živu silu''. Radim kako ja hoću i ne možeš mi ništa. I jedi govna.

Мушкарац који не може да нађе одговарајућу жену, који има високе критеријуме, који може да постане мод на Вукајлији (ил' барем високо рангиран и цењен нолајферски члан). Ликови из епске фантастике чија је једина сврха да Конанa начине још већим јебачем како у епској фантастици тако и у стварном животу.

Ne da. Ne da, pa ne da. Džaba pokušavaš, ljubiš vrat, stenješ, vrtiš bradavice. Jok.

Suva ćeš doma otić' sa jajoima natečenim k'o u majmuna. Oprosti. A i jeba' te pas kad u moru lakih riba, ti na takvu naiđe.

Ne možeš da drkaš na devojku u koju si zaljubljen.

Sam izraz potice jos od davnina.Tada je imao sasvim suprotno znacenje, koje je znacilo da se neko umorio i da ne moze nista da radi sem da legne u krevet.
Danas se koristi pretezno u kladionicama ili na ulicama kada navijaci i ljubitelji fudbala gledaju nekog igraca i taj ne moze da predje stopera, a kamoli da da gol.

Srpski večiti strah. Nagoni nas da, kada nam na slavu dolazi 10 ljudi, količinu osoba množimo sa jedinicom mere soka, piva, rakije, kisele, vina (u litrima) i sarme, kupusa, mesa, hleba, salate ( u kilogramima). Onda se kompletna količina množi sa koeficijentom sigurnosti (1,5). Neka ima, šta znaš... Isto važi i za dečije rodjendane, krštenja, proslave dobijanja diploma niže muzičke škole itd.

Kada jedan od roditelja izmisli bilo kakav posao samo da ja ne bih sedeo kuci i nedo bog ne radio nista.

Osjećam se izgubljen u prostoru i vremenu. Ne znam ko odlučuje, ali znam da to nijesam ja. Nijesam više centar mojih moći, odluke ne donosim, ali se itekako nosim sa njima.

Ili ga nema, a? Ne vjerujem da ga nema, ima ga, ali mu je mali.. mozak. Sad će medicinari da me ubjeđuju da veličina nije bitna, ali zajebi tu priču, ja u to ne vjerujem. Njemu je mali mozak (velikog i nema), i zato ga ne žulja ništa, ništa ga ne sprječava da pravi raznorazne gluposti kojih se pametan stidi a on se ponosi...

On je prošao sve u životu,u glavi ima enciklopediju Britannica a Wikipediu je otkucao sam,jebao je sve vrste,godišta i oblike riba (a mozda čak i likova),u školi je bio odličan i nedovoljan u isto vreme,vozio se avionom,brodom,spejs šatlom i brodom Enterprise,rukovao se sa Obamom a sa Putinom je zimus isao u lov na tigrove,prešao je GTA iz prve a PES ne igra s tobom jer je mnogo jak i neće da ti nabije kompleks,u Egiptu je našao faraonsku grobnicu i skijao je niz Mont Everest.Što bi se reklo,dečko u usponu.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Uzvik zapanjenosti lika koji se ujutro mamuran probudi pored neopevanog groba od žene a upitno je da li je uopšte ljudsko biće.

Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...