Ne podnositi se.
Oćemo li da zovemo Nikolu i Darka?
- Nemoj brate ne mirišu se ta dvojica...
Dozlaboga glup odgovor na svakodnevna pitanja.
Kod muske populacije znaci - ne pitaj, dok kod zenske populacije trazi da daljim pitanjima izazovete salvu govana koja vas tako savrseno nisu zanimala.
- Pitaj me kako sam.
- Kako si?
- Ne pitaj.
- Zajebano, brate.- Kako si?
- Ne pitaj.
- Stooo?
- Jaoj, juce kad sam se probudila, zamisli ubacila sam nogu u pogresnu papucu. Znala sam da nece da mi bude dobar dan. Onda sam uzela da doruckujem i jbt nema mi vise muslija, a pokvario mi se 0% jogurt. Mislim se, sve gore od goreg. Aondasamislautrznicentardakupimonecipelestosumisesvideleinijeihvisebilo...... dxghghgxmkuiorreaiaopkepwuioiowqgjkxngblablabla
- Bas uzas, jbt.
Bomba. Ribetina! Retki su muškarci koji se ne okrenu za njom, homoseksualci menjaju seksualno opredeljenje, dok je žene sramota da budu ljubomorne. Očarava svojom pojavom i mami seksipilnošću.
- Jesi video malu Anu kako izgleda? Šta? Pravi navoj na kurcu! Sine, 'vataj ti to dok ne poraste previše, krpi rupu dok je manja!
Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.
Kao tviter. Ili deca.
Prvo što će vam reći prodavac Cepterovih lampi, naravno ako se odlučite da iz džepa izbijete tričavih par hiljada evra i postanete jedinstveni vlasnik ove magične naprave.
Ali to nije sve ukoliko se odlučite danas na poklon dobijate magično moćnu šerpu od baš-čelika po ceni od samo 999e.
Ostatke od ručka jedu članovi tvoje porodice(najčešće tata),ako nemaš svinje.
Ja:Tata što jedeš taj prokisao ajvar?
Tata:Da se ne baci.
Ja:Mama,tata jede onaj ajvar od prošle godine.
Mama:Nema veze,njemu ne smeta.
Jedini i neponovljivi Sava Savanović od koga vam se diže kosa na glavi;pri samom spominjanju ''Leptirice'',valjevskog kraja,vodenice i pripovetki Milovana Glišića,prva asocijacija je upravo Sava.Koliko ljudi zaziru (i kad odrastu)od najpoznatijeg srpskog vampira uverila sam se pre nekoliko godina.
-Svratim jednog dana u dom kod kolege na kafu;ubrzo se okupi raznoliko društvo studenata iz susednih soba.Dvoje od njih sa istorije umetnosti,jedan sa istorije i jedan student književnosti.
-Počesmo opušteno da ćaskamo,zapodenusmo priču ko je odakle;svi iz različitih krajeva.Nekako dodjosmo do toga da smo u valjevskom kraju svi bili,podelismo utiske o gradu,mestima za izlaske i dr.
-Neko spomenu famoznu vodenicu u kojoj se pojavljivao Sava Savanović.Nekih desetak godina unazad u njoj su se održavale tehno žurke za prvomajski uranak.
S obzirom na to da sam dobar deo detinjstva provela u tom kraju i da sam često slušala priče kako su neki moji preci poznavali Savinu familiju,i da su nam se svojevremeno imanja graničila,reših da se našalim sa društvom.
-Poznajem ja tu vodenicu kao svoj džep,rekoh.Jedno vreme je bila u vlasništvu nekih mojih rodjaka,pa su me zarad starih vremena često vodili tamo.
Ostaviše ljudi kafu na pola i počeše da se stiskaju jedni uz druge.Prekide se svaki razgovor,poče da se oseća napetost u vazduhu.
-Ljudi ma šalila sam se,šta vam je,pogledom potražih pomoć kolege kod koga sam došla,ali on je bio već toliko napušen da ne bi primetio ni da mi se tu pred njim šilje zubi i uši i ubrzano rastu nokti.
-Ama ljudi,pa ne verujete valjda stvarno u to,pokušah da se obratim racionalnom delu onih ljudi.To su samo priče iz kraja,a i sami dovoljno poznajete legende i priče iz mitologije i književnosti...
Uzalud,napustiše sobu pod izgovorom da je već kasno.U isto vreme zaglaviše svi na vrata.Moj kolega tek tad skonta situaciju i poče grohotno da se smeje.Posle par meseci svratila sam ponovo u taj dom.Isti oni ljudi sa različitim izgovorima ne htedoše da piju kafu sa nama.Dodjoše neki iz drugih soba.Ovaj put mi slična šala nije pala na pamet.Šta više,preskočih priču da uopšte poznajem taj kraj.
Preduslov branja bostana je sađenje šljiva na burazeru lokalnog rmpalije.
- Što si diro Mileta?
- A što je izazivo?
- Znaš da nikog prvi ne diram, al ne obra se bostan dok šljive ne popadaju!
- Šta kaješ?
- Paj sad..
...trassss...
Spuštalica za gospođu koja se žali na visoke cene.
Gospođa: Izvinite, koliko košta kilogram sira?
Seljak: 200 dinara!!
Gospođa: Juu, baš je skup pijac danas!!
Seljak: Nije gospođo ništa skupo samo ste se vi loše udali!!Supruga: Dragi mislila sam da mi kupiš za rođendan nešto od swarovskog ali je preskupo.
Suprug: Nije ženo skupo samo si se ti loše udala. ti uzmem neki kurac, ne sekiraj se.
Jedna od varijacija na za-jedno-oko-i-konj-ćorav izreke.
S tri kapke se čovek davi, a ne s cel bazen.
"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.
Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.
Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.
Sretnem je pre neki dan na ulici posle dugo vremena. Radi u nekoj privatnoj muzičkoj školi, kaže, do jaja joj, mlati pare. Pored nje isto tako neki osušeni, kolega iz iste sekte, štali. Rek'o, dobro je, vratila se svojim korenima...
Ono što pomisli svako žensko čeljade, nakon završenog fakulteta, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.
Hemofilija je bolest koja isključivo pogađa muškarce, dok se žene javljaju kao prenosioci. Šanse da žena oboli su ravne šansama da Zvezda osvoji Ligu šampiona ove godine. Ipak, te šanse su daleko veće, nego da nakon završenog Medicinskog fakulteta i pišanja majčinog mleka tokom školovanja na istom, pronađeš posao u struci.
Prvih par meseci nakon dvogodišnjeg volontiranja još uvek si euforičan kao mali majmun i nadaš se da ćeš ipak uspeti da nazuješ bele klompe i nagrneš beli mantil u nekoj od bolnica, te se posvetiš pozivu o kome si maštala još dok si se kao klinka igrala lutkma, pa otkidala glave da proučiš sa medicinske strane šta je unutra.
Kasnije počneš da listaš oglase i osmehuješ se na mogućnost da radiš u piceriji. Ipak je taj tvoj ćumez od 22 kvadrata bolji od Limanskog parka.
- Dobar dan, javljam se povodom oglasa. Tražite konobaricu?
- Da. Kakvo obrazovanje imate?
- Pa završila sam Medicinski fakultet u roku, stažirala i volontirala, mada sumnjam da će vama to biti od koristi, osim ako se u vašem lokalu gosti ne časte flašama u glavu pa dođe do aretrijskog krvarenja. Pismena sam, sabiram i oduzimam do 1000 peške, a preko toga umem na digitron.
- Kakva su vam prethodna radna iskustva?
- Pa radila sam u butiku, u kafiću, kao sekretarica u građevinskoj firmi i Kirbi Superwoman.
- A jeste li udati i imate li stalnog partnera?
- A što vas to zanima, da nećete možda da me ženite? Nisam udata. Imam partnera, ali on usled sjajne materijalne situacije, češće razmišlja o samoubistvu nego o ženidbi. Ako treba urinokulturu da pošaljem, samo recite.
- Žao nam je. Ne smemo da rizikujemo da vas zaposlimo, pa da ostanete u drugom stanju. Tutuuu. Tutuu.
Reči rođaka detetu od 15 godina na svadbi ili sahrani kada mu ovaj kaže da ne zna ko je. To što ga je video na krštenju pre 14 godina i što će ga sledeći put videti na sopstvenoj svadbi nije mnogo važno.
-Marko, sečaš li se ti mene?
-Nisam ja Marko, nego Miloš.
-Hihihi kako rastu deca, je l se sećaš ti Miloše mene?
-Ne.
-Pa kako me se ne sećaš, ti i ja smo rod-rođeni?
Kad vam neko nešto priča pa stane ne mož` se seti a vi iz zezanja kažete mora da je važno čim ne možeš da se setiš.
- I tako ti ja odem od nje...
- Ček hteo sam nešto da ti kažem ali si me presekao...
- Mora da je važno čim ne možeš da se setiš.
- .....
- .....
- A da, dobio sam sina!
Vrlo pedantna i temeljna muška osoba. Njegova keva živi mirnim životom, jer je njegova soba uvek sređena. On je uvek najbolje obučen, podšišan, podrezanih noktiju, a miriše lepše od celog butika "Viktorijina tajna".
Sumnja se da iko izlazi mokar i nasapunjan čisto da bi zalio šolju umesto slivnika. Tako da sa sigurnošću možemo reći da se muški svet deli na dve vrste, na one koji pišaju dok se tuširaju i na one koji lažu da to ne čine. Ova osoba ipak ispisuje potpuno novu definiciju pedantnosti odbijanjem da se uvrsti u ovu grupu.
- Tanja, šta je bre ovom tvom. Po peti put večeras me opominje da jedem kolač iznad tacne!
- Ma, pusti ga, mnogo je pedantan. Taj ne piša kad se tušira.
Ostavila te riba. Sjediš sam u sobi, cijevčiš bocu Makedonskog rizlinga i tražiš razloge...
Ne, nije te ostavila jer nemaš pare. Mogla je to da izdrži još. Ne, nije te ostavila jer nemaš kola. I to je mogla da proguta. Nije te ostavila ni što ti je bitniji fiks na Hamburg, a ne godišnjica veze. Nije te ni ostavila jer joj nikad nisi poklonio ništa. Nije. Čak te nije ostavila ni zato što si joj povratio po novoj haljini. Ni što je tvoja majka naziva vješticom. Nije.
Ostavila te jer je našla novi kurac. Bolji i veći. Dobar je i tvoj, ali je pronađen bolji.
Ne plači, ne tuguj, ne traži razloge. Nema drugog razloga, osim kurca. Vjeruj mi.
1.Pretežno ćelavi, trenerka-stil, kajla-je-brate-zakon-i-ćaletov-BMW-znači-brate momci
Ovakvi momci se sreću svuda. Na ulicama, u parkovima, lokalima, diskotekama. Većina su recidivi Miloševićevog režima dok su drugi novi talas onoga što je godinama potpadalo pod kategoriju ’džiber’ i ’dizelaš’. Momci ovog kalibra su najčešće skloni (mada nije pravilo) da se kreću u grupama, okruženi svojom ’braćom po zvanju i uverenju’ i imaju tendenciju da počinju huške.
Često su im bicepsi veći od prosečnog prečnika stola, te ih je vrlo lako primetiti a još lakše uplašiti ih se. Glave su im najčešće umanjene uplašene masom mišića koja ih okružuje, mada im to ne smanjuje volju za pokretanjem disko-ustanaka. Budite pametni i klonite se dubljeg kontakta sa ovakvim momcima. Osmehnite se u prolazu i biće dovoljno. Pazite, doduše, da osmeh ne odahne podsmehom, jer, ako to bude slučaj, verovatno nećete dobro proći.
2.Titovi pioniri
Ako vam ciljevi u životu prevazilaze bundu od nerca, kabrio porše, zlatan sat, i nekoliko slojeva kože viška koje vam se prosipaju oko brade svaki put kada ste poljubljene, siguran sam da ćete zaobići ’momke’ preko 40 godina. Ukoliko vam je, pak, ta grupacija fetiš, samo napred. Malo će nastojati da vas tretiraju kao ćerkicu, ili, možda, kao sluškinju koju dobro plaćaju i još bolje oblače, ali vam neće naškoditi.Ovi drugi koji ne mogu da ponude ni očinski instinkt ni bundu će samo pokušati da se uz vas osećaju mlado. Platiće koju turu pića, pokušati da vam dodirnu koleno koji put, onda uzeti nešto navalentniji pristup blizak mlađim generacijama, ali će, kao pravi džentlmeni starog kova ubrzo odustati. Izbegavati ih ne iz bezbednosnih razloga, već iz logičkih – zašto biste gubile vreme?
Recenica koju obicno koriste nafurani likovi/likuse, koji nisu provirili nigde izvan granda i Mitra Mirica. Ovim takoreci sloganom lece svoje komplekse kako su nepobedivi, najbolji itd... Obicno ide uz nastavak mogu samo da nam puse oni sto nas ne vole!
Mica: E macko kako smo sjebale onog jadnika! hahha
Cica: Tako je ribe smo! Ne moze nam niko nista jace smo od sudbine!!
Mica: MOGU SAMO DA NAM PUSE ONI STO NAS NE VOLE!(smeh)
Lik koji jako loše podnosi alkohol. Posle jedne čašice on se već patosira.
-Bocko, ajmo jedno pivo.
-Ajd, a ti mali sok.
-Š'o sok majku mu, pa neće valjda od jednog piva da se hendikepira.
-More, on se od trule jabuke napije, ćale mu zabranio da jede one šeri sa alkoholom, išao bi na ispiranje želuca.
Pravilo svakog kazandžije i pecara da uz kazan nikako ne pije tek proizvedenu rakiju nego nju odlaže da malo odstoji, a zagreva se gutljajima lanjskih plodova rada uz prisećanje kako se prošle godine peklo.
Nije to zato što je lanjska bolja, nego zato što mlada udara u glavu, još nisu u njoj sva eterična ulja popustila, nije sav alkohol postigao jedinstvo. Obara s nogu i upropasti čoveka načisto. Od mlade se rakije teško oporaviti.
- Vidi ga ovaj matori, propade načisto...
- Ma da brate, beše bogat čovek, a sad golja...
- Pojela ga ona klinka što je pokupio na splavu. Te silikoni, te popravke, te garderoba. Spičkala mu sve do dinara...
- Eeee, lepo je moj stari govorio da se mlada rakija ne pije...
