Najstariji, pored ćutanja i dubokoumnog razmišljanja, možda i najbolji izgovor za nepostojanje odgovora na postavljeno pitanje. Kurac ne možeš da se setiš, nikad nisi ni čuo za to, verovatno ti ni pola pitanja nije jasno. Ali ovako zvučiš pomalo upućen u dotični problem.
Voditelj radio emisije postavlja pitanje propalom studentu građevine koji je knjigu poslednji put uzeo u ruke prošlog leta kada je udario pljusak pa je pozajmio od kolege da ostane suve glave.
- Kada je rođena čuvena fizičarka Marija Kiri?
- Baš sam čitao o tome prošle nedelje. Na vr' mi jezika, ne mogu da se setim. Da nije 1939?
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ekipe neke lokalne TV stanice zaustavlja random građanina na ulici čisto da bi mogli popuniti program sa potrebnih 12 minuta informativnih emisija.
- Šta mislite o problemu neekoloških odlagališta otpada u našem mestu?
- Malo ste me sad zatekli, ne mogu nikako da se setim.
Jedna od milion fraza za smor od kog ti dođe da iz zajebancije sam sebi čupkaš bruce.
Mera otuđenosti.
- Kume, ne javljaš se na Vajber, ne odgovaraš na SMS, nema te na fejsu...jedva sam te se dokopao.
- Otkud ti? Nismo se čuli od prošlog vanrednog stanja.
- Zato i zovem, budalo! Kako si?
Lijepo je zdravo živjeti. Paziti na ishranu, dovoljno kretanja, lagane vježbe, možda neki sport. Ništa masno, ništa ljuto, alkohol nikako. Voda je ionako najzdravije piće i vele da najmanje dva litra treba svakodnevno unositi. Umjesto kafe popij čaj. I bači duvan, đaoli ga znali tamo.
Ali, ko što reče neko pametniji od mene, kiša dođe kad ona 'oće, ne treba joj poziv. Jeste da se ovdje i ne radi baš o kiši, ali, kontam, isto važi za sve što silazi sa nebesa, ne pitamo se mnogo nego ćuti i trpi mrčeno čeljade.
I tako, niko ne zna kada će ta zadnja ura. I prođe vijek kao dlanom o dlan. Ne spadam u ove što se paze, grabim sa obije ruke, i da Vam pravo kažem ne znam kako bih drugačije. Jebem li ga, valjda zdravo tijelo neka druga zadovoljstva pronalazi, te šetnje po mjesečini su u mom tefteru žestoko potcijenjene. Pojma nemam. Znam ovako i nikako drugačije.
- Pasa Jovo...
- Pasa...
- A što mu bi? On nije pio, nije pušio. Pazio se dobro.
- E moj Pero. Svi pitaju isto. A što da kažem, ne pojedi, ne popij, kuku njemu što mu bi. Bi što bi, moj Pero, zadnja ura. I vidiš, od svih još samo ja i ti ostasmo. Nego, da popijemo mi po jednu, valja se...
Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.
Rođak: Doktore samo da vas pitam, on je znači dobio moždani, i malo ako ga drmnemo krvni sud kvrcne i nemamo ga, molim ve spasite ga, ja znam da ima 90 godina al on mi je ko sin, nisam se zenio, on je uvijek bio zdrav.
Doktor:sestro, slušajte ovaj đuvegija što leži na kolicima još je živ, interno je do krova puno, nemam ga đe drmni ga malo dok ga budeš gurala, ako preživi slučajno ispred urgentnog mu daj prazine, nek se umrtvi, pa kad ga sarane nek se prevrće bozeme oprosti.
Sestra:znam doktore al tu mu je ovaj.
Doktor:dobro, ti prvo proguraj, pa ga naglo okreni, reci uh ne valja glava naopako da se okreće, aj jebo te ja, žurim kući sin mi se skinuo pa pravim proslavu.
Sestra:zajebavaš ne puca se više?
Doktor:kamo sreće, ne, skinuo se sa neta pa ono računam korak po korak uspjeće.
Sestra:doktore pazi, ne okreći glavu.
Rođak:Okreni je pizdo, znaš da ne valja sa leđa da pucam, po običaju.
Ovaj izraz se upotrebljava dvojako, u teoriji i u praksi.
U teoriji kada želimo nekome da stavimo do znanja da se ne ustručava,već da uradi, kaže nešto slobodno, bez bojazni od sankcija.
U praksi se ovaj vid slobode može videti u brojnim filmovima i serijama gde se glavni i sporedni likovi pri ulasku u kuću ne izuvaju, gacaju prljavim cipelama po novom tepihu, bodu štiklama tepih i parket, pa se čak i tako obuveni bace na krevet i po istom skaču, za šta bi vam svaka domaćica oči kašikom iskopala.
"Ne tiče te se i zato se ne miješaj u tuđe stvari jer ćeš se nabosti."
Ovo naravno ne možemo uputiti određenim, prema kurcu pozitivno nastrojenim osobama.
Izraz koji se koristi kao komentar na stvari koje su unapred osuđene na propast jer se od njih i ne može očekivati ništa bolje zbog same svoje prirode.
Odličan izraz koji se koristi kada želite da opišete situaciju kojoj je prethodila vaša neizmerna sreća.
"Položio sam prvi kolokvijum iz matematike, da položim i drugi, upišem šes' i idem da pijem dok se ne userem. A kad me taksista pita gde idemo, samo ću da mu kažem "šta te boli kur'c gde idem" "
Jedna od retkih životnih istina. Razgovor u kome su oba učesnika ravnopravna. I jednako sama. Kao takvi oni u potpunosti imaju uvid u unutrašnja dešavanja kod onog drugog. Kada bi nekim slučajem onaj što govori zaćutao, slušalac bi mogao nastaviti tok njegovih misli bez najmanje pogreške. I još nešto, nema tog psa tragača koji će bolje i efikasnije nanjušiti usamljenost, od srca čoveka koji je već i sam usamljen.
Usamljenost jedan: Zlo ti jutro nesrećniče, rđav vikend želim.
Usamljenost dva: Hvala blagorodna. Rad sam vam se odužiti ništa manjim rečima. Da vas eto samoća nikad ne izda.
:Samoća jedan se nasmeši, skine šešir u znak poštovanja, a onda uljudno pozove Samoću dva na piće:
Izraz koji ima značenje jednako onome ''Ne može jare i pare!'',to jeste moraš nešto dati da bi drugo dobio.
-E dobro si mi uradio mašinu, ide ko lud, samo i troši u pičku materinu!
-A jebiga ti bi se jebo da ti ne udje!
......
-Šta radiš to?
-Pa skidam te!
-Nemoj!
-Šta nemoj!? Ti bi se baš jebala da ti ne udje,meni da je do 'vatanja ja bi 'vato sebe i onako imam i bolju guzu i više sise od tebe.
Najčešće objašnjenje onih koji istu nemaju šta je razlog nečega što mi ''školovani'' ne znamo ili čemu nismo vični. Najgore je što to najviše govore oni koji ni o tome o čemu nas podučavaju ili u čemu nas kritikuju nemaju pojma. Pre svega misleći na neke izuzetne sposobnosti ili pozivanje na njihovo iskustvo, najčešće lažno. Oni koji su stvarno pozvani da kritikuju i da podele neko važno iskustvo, ne koriste vašu školovanost da vam namaže na nos to-ne-znaš-jer-se-ne-uči-u-školi fazon.
A (student, vičan knjizi)
B (završio za vodoinstalatera, ali bleji ceo dan ispred zgrade i pije pivo)
išli zajedno u osnovnu školu:A: Brate, aj molim te gore da pogledaš slavinu nešto mi curi, kupio sam je pre 2 nedelje jbm joj mater!
(B se penje gore)
B: Aaaa, bratić, nisi ti lepo to namestio. E, moj prijatelju, vidiš takve stvari moraju da se praksaju, to se ne uči u knjigama.
A: Pa čekaj, čitao sam sve iz uputstva lepo.
B: Sad će tebi to bratić da odradi!
(Zapne ključem kao manijak i odlomi sve, voda šiklja kao nafta na nalazištu)
A(u sebi) : Kurčev si ti majstor.
B(pokušava da se vadi) Mater ti jebem, kad si pre zarđala....Ove kineske su go kurac!
A: Da, da, zarđala (tako mi i treba kad zovem ovu budalu koja slavinu u životu nije videla...)
Odgajiti, brinuti o detetu od samog rođenja i usmeriti ga na pravi put, sve dok ne postane formirana ličnost, iliti mator konj. Jebiga, može da se desi i da omaneš u vaspitavanju pa dobiješ samo konjinu.
Kod našeg naroda još važi pravilo da ako si kojim slučajem i podigao dotičnog konja, komotno možeš i da mu presudiš ukoliko stekneš osećaj da je to ispravno.
- Nebojša, je l' si otvorio knjigu danas?
- Ima vremena, Zorane, pusti me sad kad igram Fifu.
- Nemoj ti meni Zorane! Ja sam ti otac!
- Opusti se, jebote, šta si se primio k'o siroče na kiselo mleko. Smaraš.
- Nebojša? Sine Nebojša? Oćeš kaiš da radi?
- Bolje se obesi s' njim.
- More, podig'o sam te od kile mesa, ja ću te i ubiti. IVANAAAAAAA, DOĐI SPASI SVOG MEZIMCA DA GA NE UDAVIM OVIM KABLOVIMA OVDE!
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Objašnjenje nepromenjivosti kvaliteta lika i dela pojedinih ljudi. Ništa ih nije uzdrmalo, ni visoke pozicije u društvu, ni gomile para, ni kvalitetne kurve koje ne pitaš za cenu jer ako moraš pitati ne možeš platiti. Ostali su uvek isti, onakvi kakvim ih je majka rodila, a otac vaspitao.
Nisu imali potrebe da se menjaju, stvoreni su savršeni.
- Jedina stvar koju cenim kod onog našeg je što se uopšte nije promenio. Sve što je radio i govorio na početku karijere, radi i govori i sad...
- Šta reći, mućak se ne kvari...
Kad god ne možemo da se setimo de smo nešto ostavili, šta smo pričali uglavom kažemo: "Ne sećam se".
Ali kada kažemo:
"Uu, kako sam se sinoć dobro proveo ne sećam se kad mi je bilo toliko ekstra!!!" - to onda znači već nešto drugo.
Ili treće???
Moj ćup je pun praha.
Očevog.
Od tad ne jedem;
Trup mi je suv.
I svi mi se smeju, jer ličim na grand.
Paradu.
Stiskam se za šiju, al' oni me ne šiju.
Ni 2 posto.
I dok maštam o daljinama,
Popokatepetlu, Andima i Riju
Petunija i dalje raste nagore,
Negde u Meksiku.
Turego nema ni za kiriju.
Zapravo, po vas je ovaj čas pogrešan da pogrešniji ne može biti, jer znate da ćete kada budete čuli ovu rečenicu automatski biti iskorišćeni za nešto.
- Ćao baba, šta rad...
- E, evo ga moj unuk. Sine, došao si u pravi čas, nema ko meni i Živani da čita seriju.
- Jao, ne opet. A bab...
- Ćut'! Evo počinje. Čitaj šta piše!
- Doći će mi glave ovaj Altintop, treći put padam zbog njega.
- Ko je sad pa taj, sigurno neki agin dušmanin.
- Ma ložim te baba, zvao neki Zoran-aga, kaze da je Sila upucana.
- Šta kažeš? Nitroglicerin, prva fioka ozgor.
---------------------------------------------------------
- Komšo, naiš'o si u pravi č...
- Jedi govna.
Sta je? Ne spava ti se?
Pa uzmi UCI! Citaj nesto!
Alo, majmune, vidi kakva ti je soba, pospremi malo!
...sta je? Sad ti se od jednom spava?
Omiljena izreka neradnika, a odnosi se na klopu prilikom nekog posla kada se namjerno prežderavaju samo da bi poslije doručka (jer ko će čekati ručak) malo leći i zaspati da se to kao slegne
