Jedna od retkih životnih istina. Razgovor u kome su oba učesnika ravnopravna. I jednako sama. Kao takvi oni u potpunosti imaju uvid u unutrašnja dešavanja kod onog drugog. Kada bi nekim slučajem onaj što govori zaćutao, slušalac bi mogao nastaviti tok njegovih misli bez najmanje pogreške. I još nešto, nema tog psa tragača koji će bolje i efikasnije nanjušiti usamljenost, od srca čoveka koji je već i sam usamljen.
Usamljenost jedan: Zlo ti jutro nesrećniče, rđav vikend želim.
Usamljenost dva: Hvala blagorodna. Rad sam vam se odužiti ništa manjim rečima. Da vas eto samoća nikad ne izda.
:Samoća jedan se nasmeši, skine šešir u znak poštovanja, a onda uljudno pozove Samoću dva na piće:
