Izbjegavanje moguće povezanosti sa nekim nečasnim i nemilim događajima i izjavama.
- Ne smiješ više da me nazivaš kravom i glupačom! Napustiću te!
- Ja se od toga ograđujem. Mogu da te zovem kako god ja hoću.
Rečenica za kraj lošeg puta.
Oproštajna rečenica od svih eufemizama, kragujevačkih kiša i kukavičluka.
Poziv istine da se stane pred ogledalo i nešto učini sa sobom, jer „ovako više ne ide“.
Žešći oblik omalovažavanja, jer, ko još ne zna da se potpiše, pitamo se. Pa, ima ih koji ne obraćaju pažnju da li se na nekom dokumentu traži ''ime i prezime'' ili ''prezime i ime''.
Zapravo strah od injekcije ima u svakome od nas....ipak je to kratki ali poveci bol...mnoga deca plase se igle koja izgleda veoma strasno...verovatno su se u detinjstvu povredili iglom za sivenje, pa sada ne smeju ni da pogledaju injekciju...
Kao mala volela sam da se igram sa masinom za sivenje...jednog dana prst mi se zaglavio izmedju igle i podloge za tkaninu i 5 minuta sam vristala i plakala od bola dok mi nisu izvadili iglu iz prsta...strasno...od tada sam se plasila injekcije, i moji roditelji su se trudili da ih i ne dobijam vec da rese problem lekovima...ipak jedanput, kada sam imala 8 god primila sam prvu injekciju i jeste strasno bolelo ali bilo je tolko kratko da sam posle 15 min jela sladoled i zaboravila na to...
Ne izvodi, budi skroman, zadovolji se malim.
"Obećavao si mi kule i gradove, dragi, mislim stvarno mnogo ti jebes na veresiju! Hoću razvod!"
"Draga moja, rodila si mi troje dece i nema pas za šta da te ujede. Nisi u situaciji da se isićaš!"
Kulturan način da nekome kažete da je govno od čoveka. Inače govna ne tonu, nego plutaju.
Relativno malobrojna populacija na brdovitom Balkanu, prepoznatljiva po diskretnom držanju metlice ili nekog adekvatnog pribora pod mantilom dok kuče isplaženog jezika overava drveće, gume i saobraćajne znakove.
- Borko, đani onog tipa na travnjaku... šta radi on to?
- Gura papirom pseće govance u papirnu kesu, što pitaš?
- Pa jebote i meni se čini... al šta će mu govno?
- Ne znam, sine, verovatno mu za nešto treba...
Jedna od omiljenih izjava domaćih grobljanskih radnika i kamenorezaca kada ih neka postarija gospođa zaustavi na groblju i priupita gde se nalazi određena parcela.
Bakuta:"izvinite, gde je parcela **?"
Grobar/monter spomenika:"Baba, dobro što si izlazila kad ne znaš da se vratiš?"
baš su suptilni O:)
Dok jebes u lice joj ne gledas.Samo je vazno da ona ima rupu.Starinski izraz za danasnji kvantitet ispred kvaliteta.
Zdrava antiratna logika: bolje da se ne baci (bomba, raketa), nego da se ratuje.
Važi dok se proizvodima ne približi istek roka garncije, a i kad se pojave novi proizvodi. Tad mora da se baci... malo na nas , malo na Sadama, na Iranistan...pa što onda da zaobiđu Moamera, vojna industrija mora da preživi svetsku ekonomsku krizu.
Stara mudrost je da se o zarađenim parama ne priča mnogo, osim ako baš mora. Moja zarada, moja briga. Ali, postoje i javni interesi pa neko mora i da se oglasi s vremena na vreme.
1) Organizacioni odbor Guče se pohvalio, čitaj rastrubio da se zaradilo najviše dosada, da su prihodi 45 miliona dinara, da se dvadesetak miliona čuva za sledeću godinu za”izbor svetske trube”i…beše još poneko bla-bla, a,da- oko 600.000 posetilaca, što znači da su po glavi razveseljenog gosta zaradili po celu staklenu bocu “Jelena” za sledeću godinu…cccc…Ili fali neka nula, ili su mnogo pili dok su sastavljali računicu, ili znaju neku prečicu za "Kipar"-pa već opraše nešto na ruke…
2) Momci sa Exita se takođe ponašaju u duhu naziva njihovog festivala.Njihova kinta je odavno na Exitu, tj.izašla je, fala Bogu… o roku… i rolu…
Zaključak: pivo je najlakša droga i posle njega bar nešto ostane…
Loša kombinacija ukoliko si ti taj ali ne zavisi sve od tebe. Ostaje ti samo da se ždereš.
Dobra kombinacija ako si pri tome pametniji od okruženja i još bolja ako sve zavisi od tebe. Ostaje ti samo da u miru i tišini pokupiš kajmak.
kada ti ništa ne ide od ruke
kreneš autom kod doktora,usput ti nestane benzina,para nemaš a pri tome još i kiša pada
Suptilan način da ti cura stavi do znanja, da još nije ovlažila i nećeš jebati skoro, ma koliko navaljivao, i da time što joj balaviš ušnu školjku samo možeš da joj izazoveš upalu srednjeg uha.
Ne ide, pa to ti je. Trljaš, dahćeš, duvaš. Ne ide. Zapekla. Suva k'o Atakama.
Dejan: A da podjemo malo u sobu,a? Imam krevet tamo, a na krevetu mogu svašta da ti radim, znaš?
K: Znam, znam. Ali suv se escajg ne polira, poradi malo na predigri. Evo, probaj sa sisama. Tu sam osjetljiva.
Umesto uvoda: Regionalna fora (slično ko interna).
Koćura je neko nebitno selo na jugu Srbije, čiji žitelji imaju tu tendenciju da kad se otcepe od matice postanu apsolutno neprepozantljivi svojim sažiteljima koji su se isto takođe otcepili.
Priča je izgleda počela nekog vrelog dana na pijaci u Islamabadu, gde su se dva stranca zatekla pored tezge sa kašikarama i shvatila da su em zemljaci, em lokalci, em iz istog sela, to jest Koćure, a da je ispalo da se odmah iz prve nisu prepoznali.
Koćuran je dakle žitelj Koćure, a sama imenica može da indikuje da je neko "kao ćuran" pa je zato ovaj izraz baš uzeo ovo selo u sebe, da bi onaj ko prvi prepozna sažitelja mogao da ga zajebava.
- Gde smo sad?
- Virpazar.
- A bre, zemljače, a odakle si tačno ti?
- Pa iz Niš bre, tačnije iz Međurovo.
- Iz Međurovo? Ne jedi bocke, pa meni ćale iz Međurovo.
- Au da bre, pa i ličiš mi na Žiku Mesinga. Ete, vidiš, tamo vamo, ti mene Vi, ja tebe Vi, a ono dva Koćurana iz Koćuru, a ne poznajemo se.
Rešenje iz rukava za banule goste koji su antialkoholičari, pa ne piju česmovaču.
Sok od hlora pakuje se u vodovodne cevi, a pravi dodatkom antiseptika u prljavu vodu, a time se rešava problem sa bojom, ukusom i mirisom. Obogaćen je mermerom, korozijom i vitaminom X.
Poželjno je po otvaranju slavine, pustiti da malo oteče kako bi se postigla idealna temperatura pijenja.
Sok se eksira dok je mutno-bele boje i ne čeka se da hlor izvetri, jer se onda pretvara u pomenutu sirovinu od koje je sve počelo.
Vrlo duhovit i originalan nacin na koji narkomani i ostali uzivaci narkotika pokusavaju da ismeju nekog ko zivi zdravim nacinom zivota
Evo ja vracam se sa basketa onako sav mokar od znoja kao da sam na kisi stajao i sa basketarom ispod miske utrcavam u autobus.
Sefe tu neka 2 lika onako sumnjivog izgleda sa plasticnom flasom piva u ruci i jedan kaze " auuu izvali ovog lika sa basketarom sto je crven ko kecep u licu" a na to ce ovaj drugi " jooj brate mani ga se taj se raspada od strejta"
Pitanje koje prosečan primerak stanovnika ovih prostora postavlja kad pogleda botoksovane svetske zvezde (koje se bave tim ''sportom'' da bi prikrile tragove godina) i domaće mučenice koje se, eto, pojavljuju na tv-u sa napadno majmunskim usnama i još se hvale kojoj je bolje ''ispalo''.
- A što se našima obavezno vidi da su išle pod nož? Zbog loših hirurga?
- Nije, brate, već što seljanke hoće da se kurče pred drugaricama kako, eto, imaju keš za botoks, čak iako im (još uvek) isti i ne treba.
- A... to k'o ono naše ''što sam jebo ako ne da pričam''?!
Izraz za smrad iz usta koji se nadaleko čuje. To se toliko oseća da se pegla baca u 90% slučajeva. Jeste da se kavurma pravi od svih iznutrica, jeste da se malo oseća, al' je ukusna, bemmumater. Ali, nekad se creva i ne operu.
To čak nije ni neprijatan zadah.
Tihi ubica!
- Eee, brat...
- BLJUUUUUU, BLJUUUUUU, KAHAKA...
- Brate, šta ti...
- Ćut... bljuuuuua, aaah, hhrk, PUV! Ja sa tobom više ne razgovaram. Nemoj ni na mobilni da me zoveš!
Odavno.
Izraz potekao iz činjenice da smo se kao deca uglavnom svi pretvarali u moćne rendžere u našim dečijim glavama.
-Vidi onu zgradu kako je oronula čoveče...
-Ma takva je još od kad sam se pretvarao u moćne rendžere.
