Tehnika i veština upotrebe pravog slenga u pravim trenucima. Iskusni pratilac Sleng Šuija zna tačno da razazna koji sleng da koristi kad je sa ortacima, kad je s ribom, kad je u školi ili u bilo kojoj drugoj situaciji. Baš kao i Feng Šui, izaziva protok dobre energije u životu jer odabirom pravih slengovih termina možeš daleko dogurati, i pomoći sebi kod sticanja dobrog utiska kod nekih ljudi.
-Ćao, mala. Šta radiš ovde sama?
-Evo ništa, pijuckam ovo. Otkud ti?
-Evo, video te, pa reko da dođem. Ček sekund. E, konobar, daj jedan rubinštajn!
-Čujem, rešio si onu stvar sa Markom, što je smarao Maju..
-Aha, pao je jedan aplauz, napravio sam fresku od njega..
-A, pa super, branio si je..
-Taj stil, k'o takne ljude koje gotivim, obrao je bostan.. A to uključuje i tebe.. :namig:
-Ijao, stvarno, gotiviš me? E ček samo da popijem ovaj martini, pa možemo kod mene na kaficu, ako me razumeš..
-Naravno, dušo, mojne žuriš..
Rečenica koju nam roditelji izgovaraju kada smo mali i hoće da se otarase našeg kućnog ljubimca iz raznih razloga. Postao je ogroman, kenja non stop po kući, jede za troje ili je umro i neće da nas rastuže.
-Mama a gde je moj zeka?
-Odneli smo ga kod jednog čike na selo. On ima ogromno dvorište i mnogo zečeva pa će tvoj zeka imati sa kim da se igra.
-A-ha, dobro mama, a šta ima za ručak?
-Zečiji paprikaš sine, prste da poližeš kako je lep
Brđanin, ali onaj baš daleki. Živi tako daleko od grada da kad ide kući, uvijek mora kupiti petarde da plaši kerove, vukove i ostale hajvane.
- Dobar dan. Daćete mi kutiju malih petardi, tri topovska udara i jednu bombu.
- Auuu, brate slatki, al' ti živiš negdje daleko...
- Ma ja to samo dok ne dođem do Hajderovića, pa ću tu svratit u drugu zadrugu da kupim još. Ne mogu sad sve ponijeti.
Vojvodina je AP,bas kao i Kosovo,ali niko nju ne naziva srce Srbije iako je daleko vaznija za nasu zemlju nego Kosovo,koje je oduvek bilo shupak Srbije!
Jeste da ,mozda,ima koja crkva manje nego na Kosovu,ali zato ima daleko vise potencijala, vrednijih ljudi,kao i daleko kulturniju sredinu nego Kosovo.Nas narod mora da prihvati,da smo ,oduvek imali ,daleko vise koristi od Vojvodine,nego od shupka ,nase zemlje u koji smo od 45' godine samo ulagali,bez ikakvog efekta,da bi ga na kraju izgubili i proglasili srcem Srbije!!!
Vojvodina ima cak tri srca,a to su Srem ,Banat i Backa.....
Optička varka za pijance. Dok konobar ne vidi ''sitno'' ni na daleko to je pred očima pijanca sve duplo.
- Alo.. Momak.. Mhm.. Momak..
Pet minuta kasnije
- KONOBAR! Aman! Mašem ko na titaniku, dolaz' 'vamo!
- Mašeš ti prijatelju ko epileptičar.. Hehehe.. Oprostite, ne vidim na daleko..
- Nisi mi vratio kusur!
- Jesam! Evo 200 din.
- Mhmhm... To je... 100 din.
- Prijatelju da se razumemo, ne brojim sitno.. A ti ako sve ostalo vidiš duplo, sagledaj i tu stotku kao dve. Bio bih vam zahvalan!
Sabijač. Nabijač. 'Ladan tuš. Ma, šta tuš, vodeni top.
Fraza rezervisana samo za najveće šmekere. Samo za one koji su toliki jebači, da su obrnuli krug i prestali da jebu, jer im to više ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Samo za muškarčine koje mogu, a neće.
Zadimljena kafana... Dve superhot Vukajlijašice sede za šankom... Usamljeni Vukajlijaš sedi sam za stolom u ćošku...
- Ovaj Mr. Moon mi izaziva masivno lučenje vlage... Želim ga!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE.
- Ma, nemoguće, ja sam tako hoćna! Sad ću da ga startujem.Prilazi...
- Ćao, Mrmunčiću, što si mi lep večeras... Ju, i sisa ti je dodatno porasla, kako je samo čvrsta, a tek biceps... Znaš sama sam večeras, pa sam mislila...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislila.
- Čekaj, još ti nisam rekla. Želim da...
- Nisi me razumela, ne zanima me šta želiš. Ja pijem sam večeras.
- Ama, 's' ti normalan?! Vidi kako sam dobra riba, bre! Hoću da me jebeš!
- Šta? Ti nisi čula?! Mr. Moon NE JEBE. NEĆEŠ BITI JEBANA! Sevaj!
Jedini zakonodavac osim Dušana kojeg Srbi priznaju.
Jedino se u istinitost i izvršavanje njegovih zakona neograničeno i bespogovorno vjeruje.
Biće kao što je pisano! Osim ako vam to odgovara. E, onda neće.
udjes u javni wc;
tri pisoara, jedino onaj u sredini slobodan;
pristupas, odkopcavas slic, ali nece ni da kane...
neki to nazivaju i "gubitkom koncentracije"
A: sta je, nece? i meni se nekad desi da nece, obicno kad imam tremu...
B: (odlazi porazen)
Jedna od neobičnih srpskih fobija. Većina ljudi ni za živu glavu neće da se javi na telefon ukoliko ne znaju ko zove.
a: Pa javi se više, zvoni pedeseti put...
b: Nema šanse, vidiš da je nepoznati broj!
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Jedan od najboljih načina vaspitavanja deteta, tako što mu se neće ništa braniti po svaku cenu, i neće se izazivati revolt kod deteta da radi sve što mu je zabranjeno.
-vidi sine...ja ti ne branim, tvoj život-tvoja pravila...al savetujem ti da se ne drogiraš, neće ti ništa dobro doneti...
Veština slaganja priče u trenutku kada je to najpotrebnije. Ona razlikuje pravog mangupa od lokalnog dripca. Korisna je u muvanju riba, a i podjebavanju…
-Šta si je pitao?
-Ma ništa, počela da mi priča kako je položila odličan 5, ja joj ne verujem, i opkladili se. Ko nije u pravu, časti piće...
-Otkud znaš ti kako je položila?
- Ma gde znam... U najgorem slučaju ja nju vodim na piće, a to mi i odgovara...
-U jebem li ti sunce, al' imaš žvaku mali, daleko ćes ti dogurati...
Jako izopačeno i čudno shvatanje, gde se trenutna sreća stavlja daleko iznad istinskih vrednosti.
*Marku je umrla tetka u Americi. Srećan je jer je jedini naslednik, a novac koji dobija nije mali. Samim tim on se raduje smrti svoje tetke, jer praktično sa njenom nesrećom počinje njegova sreća... On zaboravlja da je njegova tetka 20 godina čistila ribbu na -10 stepeni i da bi se odrela tog novca svakog časa, samo da je imala donekle pristojan život, sa nekim poznatim pored sebe.
*Ivan ide u Australiju. Srećan je jer se pred njim ukazuje jedan bolji i lepši život. Svestan je d će zaraditi vreću novca,al opet šta vrede dolari kad mu mater i ćaća, nikad vidjet neće da im se sin vraća. I proćerdaće tako mladost, mnogo novca imati, al u duši uvek biće zima.
*Marija je srećna jer će se bogato udati. Našla je muša godina njenog oca, sa pozamašnim bankovnim računom. Obilazice balove i najbolje restorane, ali nikada neće spoznati istinsku ljubav. Izem ti ja takvu sreću.
Izduvati ga. Uzeti 4. mesto. Biti nadomak cilja, ali ne ostvariti isti. Tako blizu a tako daleko.
- E, šta je uradila danas ona Arunovićeva?
- Ma ćuti, likuša se smorila za medalju.
- Opet 4.?! Pu jebem ti život, al' nas neće...
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
-Si video?
-Jesam.
-Nećeš valjda?
-Jok, ti ćeš.
Jedan od onih prelomnih trenutaka u životu. Sekunda u kojoj nesvesno postavljate to pitanje nekom nepoznatom klincu iz okoline se pretvara u momenat kada shvatate da ste doslovno matori, da vas verovatno više niko neće pitati isto i da zub vremena polako pokazuje svoje lice i vama.
10. 05. 1986.
Neki lik: Mali, čiji si ti?
Vi: Ja sam Kirov.
Neki lik: Aaaa, ti si znači Kirovac!10. 05. 2010.
Vi, vidite nekog klinca kako trčkara po ulici. Veze nemate ko je, a znate otprilike ko bi mogao biti. Nesvesno se upuštate u konverzaciju s njim.
Vi: Mali, čiji si ti? (počinje da vam se okreće kosmos oko glave, matori ste)
Mali: Ja? Ja sam Milov.
Vi: A, Milovac, je li... dobro, idem ja da popijem jedan trodon... ili bensedin... videću već...
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )
U Srbiji se ne prašta uspeh, "napolju" bih zaradio milone. Rečenice kojim krivi kurci pravdaju svoje ne uspehe. Jer po njima u Srbiji ništa ne valja ( samim tim ni oni.. ali o tome drugi put. ), a tamo negde daleko u zemlji snova svi samo čekaju na njih pa da im odma daju pare, neće morati ni da rade. Činjenicu da već godinama pokušavaju da svoj talenat prodaju negde na zapadu ali ih niko neće prećutkuju.
Naravno da im je za sve kriva Srbija u kojoj su se eto rodili...
Koren te ne zaustavlja da pružiš svoje grane prema nebu.
Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini
- Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije?
- Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju.
- Da li je moguće? To samo kod nas ima.Ukradeno 2km pruge
- Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.Ukradena toplana u Novom Sadu
- Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
On mrzi mejnstrim, jer je mejnstrim. On mrzi alternativu, jer je i to nekakav strim. Pošto je većina muzike ukalupljena u struje slušalaca(koje takođe mrzi), on sluša poljski grandž i nepalski tehno. On ne gleda TV, jer je TV oružje komercijale. Ne izlazi često, jer mrzi okupljanja. Ne priča mnogo, jer ne bismo razumeli. On je ambiciozni individualac koga zanima samo usna harmonika i pećinsko slikarstvo. Ima planove i zna tačno šta hoće... Dobro, i da ne zna šta hoće, sigurno zna šta neće: trofaznu struju, crveno meso, bilo koje meso, začijenu hranu, filmove snimane posle Drugog svetskog rata, voće iz uvoza, devojku, šampon sa aminokiselinama, krofne, kućnog ljubimca (mejnstrim), odeću sa brendom, životinje, vanzemaljce, aromu ananasa, religiju, ateizam, gradski prevoz, horoskop, politiku, medije, sokove sa zaslađivačima, Komunističku partiju Nove Jugoslavije, sir... Živi u ubeđenju da je nekoga briga šta radi.
