Pojam se odnosi na pobunu zatvorenika u Attici (New York) '71. Pobuna je nastala usled loseg tretmana zatvorenika koji su imali pravo na jedno tusiranje nedeljno i rolnu toalet papira mesecno (realno, i ja bih se pobunio). U pobuni je ucestvovalo 1000 zatvorenika i 37 policajaca koji su uzeti za taoce. Usledilo je 4 dana pregovora, posle kojih su specijalci brutalno upali u zatvor i pobili 29 ljudi, od toga 9 talaca.
Siroj javnosti je dogadjaj poznat iz filma "Dog Day Afternoon" (sa Al Pacinom). Tokom pregovora sa policijom Pacino odjednom pocinje da uzvikuje "Attika! Attika!" sto narod koji se okupio ispred glasno prihvata. Najbolja scena u filmu.

Ubio se k'o siroče. Ustaješ u jedan popodne. Boli glava. Ne pomaže voda majko. WC. Smrdiš sam sebi, a i ono što je izašlo iz tebe zakucava kazaljke gajgerovog brojača na maksimalu. Pališ TV. Aj' ponovo u krevet. Laptop. Da, uzeću laptop. Jao al' je blještav ovaj ekran. Ne! Spavaću. Nema sna! Žmirim. Zašto mi je ovo trebalo. Nisam ni mor'o pjevaljki da dam onolike pare. A i ona uzela. Beštija! Rata za kredit..Ijaooo! Ne, zaspaću.
Buđenje. Mrak! Hrana. Treba pojesti nešto. Već 11 uveče. Kurac ću sad da zaspim. Ima Betmen zauvijek...e majke im ga nabijem.

Izlazak u prirodu rano ujutru kad ustanete.

Mesto na kome bi i najusamljenija osoba na svetu poželela da je sama, gde se vodi junačka borba za sivou plastičnu stolicu u kojoj opstaju samo najjači, najarogantniji, najuporniji, najbezobrazniji i najluđi.
Jedan od razloga da uložite to malo crkavice što imate u neki automobil i da umesto da živce trošite na guranje sa primitivnim sugrađanima trošite na trubljenje, nerviranje oko cene benzina, prepucavanje sa saobraćajcima i jednom nedeljno servisiranje krša koji kakav god da je, minimum deset puta je bolji od GSPa.
Osim ako vaše radno mesto nije strogi centar grada, gde se prazno parking mesto ubode malo ređe nego sedmica na lotou.

Idemo kroz zivot sa idejom da je sve u prvom utisku...To nije tacno.Dokazacu:
Dosao je trenutak da se izabere svetski vodja,a vas glas je presudan.Birate izmedju 3 ponudjena kandidata,a o njima znate sledece:
Prvi kandidat:Spava do popodne,dva puta je izbacivan sa posla,pije flasu viskija na dan,a u toku studiranja probao je drogu;
Drugi kandidat:Pusi kao turcin,pije desetak koktela na dan,imao je dve ljubavnice,redovno se konsultuje sa astrologom;
Treci kandidat:Odlikovani ratni heroj,vegetarijanac koji ne pusi,samo ponekad popije po pivo,i nikada nije prevario zenu;
Kome biste da li vas dragoceni glas...?

Doći kući sa posla u četvrtak, sa namjerom da radiš cijelo popodne i noć, da bi stigao da završiš projekat do petka, ručati nešto s noga, na brzaka, upaliti kompjuter, potražiti stik, preturiti sve džepove pantalona, jakni (opa, evo ga tiket od prošlog mjeseca, nemam pojma jesam li prošao, nisam provjeravao), skontati da je stik ostao u kompjuteru na poslu, sjesti u auto, odvesti se do posla, uzeti stik iz kompjutera, doći kući, ubaciti stik u kompjuter, vidjeti da nisi sačuvao izmjene od danas na stiku, čvrst zamah desnom rukom, izbačaj, stik u hiljadu komada, oštećen zid. Osjećaj trenutnog olakšanja, neprocjenljivo.

Doš'o red da se definiše i ova retka zverka. Dakle,...
Prepička. Pička na kvadrat. Najfinija riba međ' ribama. Žena-ubica i još mnogo toga. Jednom rečju - kapitalni primerak idealnih proporcija. Najviša kategorija jebozovnosti, boginja požude, ekspert za vođenje ljubavi i stručnjak za lepotu. Dokaz da i Bog i Đavo postoje. Naravno, i potpuno neuhvatljivo i nedostižno biće. Nju jebe samo najveći frajer, ženi ćelavi mafijaš iz kraja dok ekskluzivno pravo na nedeljno ispijanje kafe u nekom urbanom kafiću ima isključivo njen najbolji prijatelj, koji je ujedno i gej i neki modni kurac. Plodna je koliko i autonomna pokrajina Vojvodina ( ako ne i više ) i zato decu izleže ne za 9, već 6 meseci. Obzirom da joj zbog njenog apokaliptično-božanskog fizičkog izgleda i ribarska mreža stoji elegantno, jedna Prepička se i ne trudi previše oko sopstvenog oblačenja - naime, čemu to. E sad, kada bi sve ovo makar i malo bila istina, mi, muškarci na Zemlji, uopšte ne bismo znali za postojanje ljubavi. Zato, neka vam te vaše Prepičke, uzmite ih slobodno. Ja ionako VOLIM ovu moju nakazu...

Bar jednom ste videli demona nižeg reda koji je zaposeo dete između 4 i 7 godina, pravi nestašluke, pravi sranja, nekulturno je i razmaženo... Najčešće objašnjenje roditelja (i pokušaj skidanja odgovornosti i izbegavanje priznanja da su totalno podbacili što se vaspitanja tiče) je da je dete nestašno... Dete nestašno na enti sa jasnim socijalno-psihološkim defektima je ustašno. Kada ustašnom detetu Fredi Kruger dođe u san, posle toga uzme bolovanje tri meseca minimum. Izraz potiče od paralele : nestašan / ustašan = prosečan propalitet sklon kriminalu i nasilju / ustaša kome je dan propao i pada u depresiju ako nije osakatio, mučio i ubio bar desetak ljudi do tri popodne.

Uobičajena definicija fudbala, uglavnom od strane žena, ali i muškaraca koji ne gledaju sport. Svoju nesposobnost da uvide lepotu pasa, udarca i zamišljene akcije opravdavaju ovom definicijom bez obzira što je igra, koja zvanično postoji od 1863. i nakon 150 godina najpopularnija ikada. Pogotovu otkada je ''atomski fudbal'' još dodao na popularnosti. Ženama u stvari ova izreka u prevodu znači: ''Ja sam centar tvog univerzuma i ne želim da potrošiš sat i 45 minuta nedeljno na fudbal već da mi budeš na usluzi non-stop.''
Jedna anketa u Engleskoj pre par godina je iznela podatak da bi se muškarci pre odlučili za fudbal, nego za devojku kada bi morali da biraju.

Cudna stvorenja podeljena u dve skupine. Jedna vrsta je pre svega prilagodjena zivotu u vodi, dok je druga vise suvozemna varijanta. Medjutim, cak i ako zive u razlicitim sredinama, slicnosti su krajnje ocigledne:
-Preporucuje se konzumiranje obe vrste nekoliko puta nedeljno,
-I kod jednih i kod drugih, one manje masne su na vecoj ceni,
-Nivo inteligencije im je podjednak, mozda su ove vodene u blagoj prednosti,
-Obe vrste pri kretanju moraju da imaju naglaseno mrdanje zadnjicom,
-Usta retko kada zatvaraju, a svodi se na istu vaznost ono sto suvozemne izgovore, a vodene nisu u stanju,
-Vodene su malo modernije, pa ih mozemo naci u vise varijanti, dok su kopnene tradicionalnog vaspitanja, pa su u varijantama: crna, ridja, plava., plava se kod obe vrste ceni najvise.
-Nose podjednako odece i ono najbitnije, najveca riba se uvek istice u svom jatu.

Devojčice i dečaci, izgubljeni u vremenu i prostoru, pre podne mrze sebe, popodne ceo svet, uveče se seku a noću plaču. Oblače se u crno, sa neizostavnim pink detaljima (od pertli, minđuša, lakova za nokte). Tobože se nadaju da će anđeo smrti doći po njih za pet minuta, furaju depresiju kroz svoje pesmičke...u stvari, deca imućnih roditelja, koja u slobodno vreme tuguju za nečim (samo njima poznatim), njima je paćenje cool. Pripadnici muškog dela emo pokreta obožavaju da se do besvesti šaraju crnim kreonom za oči, ispod kojih stavljaju tigrovu mast, ne bi li se šminka razmazala i time doprinela njihovom željenom " to be dead " izgledu. Devojke ih obično kopiraju, ne shvatajući da su oni u stvari sve ono što pravoj, zdravoj i seksualno zainteresovanoj ženi treba.

Neizbežna floskula koja se najmanje jednom dnevno pojavljuje na domaćim sajtovima i drugim medijima, a kojom naši novinari pokazuju kako se usled mukotrpnog istraživačkog novinarstva mogu dokazati dve krajnje neočekivane stvari - postojanje starenja i visokoprocentna otpornost čitalaca na rak mozga usled gluposti.

Neki zlonamerni tvrde da se ovi tekstovi pišu samo kako bi privukli masu radi ostavljanja što većeg broja komentara.

Kako majstori pera ne bi kod konzumenata ovih tekstova izazvali slučajno dosadu, pribegava se jednom nedeljno i varijacijama "ovako je izgledala u srednjoj školi", "ovako je izgledao dok je diplomirao pre nego što je postao diktator", "ovako je izgledao dok je kao spermatozoid boravio u bočici" i slično.

Ako ste se mnogo dobro proveli, verovatno cete se npr. probuditi popodne na nekom seoskom putu dok vam psi kake po faci, buljicete poput zabe sa zestokim rupama u memoriji jer ne znate ni koja je godina ni ko ste zapravo!
Mozete pomisliti da ste Lidija Vukicevic, da je 1986. i da ste na meksickim visoravnima i da je u toku SP u fudbalu a da vas to ne zanima jer se palite na mrezaste carape, ali, eventualna erekcija po budjenju moze ipak pokrenuti stvari u pravcu da se mozda zovete Esad i da ste smoreni jer morate u subotu ujutru na posao u obucarskoj radnju u Novom Pazaru jer se radi popis...

Beo si da belji ne možeš biti. Dobio si posao jer nisi bio za neku školu, a čistokrvni si Austrijanac. I deda i pradeda su ti se tukli u ratovima za slobodu svoje otadžbine, protiv neke tamo pretnje. Živiš ponosan na svoje nasleđe i tradiciju. Počeo si da piješ pivo sa 7 godina i od tada ti ni jedan obrok nije prošao bez njega.
Kao malog su te učili da štediš, mada si ti to i sam znao, tako da danas poštuješ svaki evro. Jedeš svinjetinu iz inata, iako ti se ne sviđa. Živinu nisi pojeo u javnosti od 15. godine, kada te je kelner pogledao kao govno jer si naručio ćuretinu. Kupuješ artikle samo od austrijskih proizvodjača, jer znaš da ništa drugo nije kvalitetno.
Leči te stari porodični lekar, jer ne veruješ lekarima u bolnici. Za droge ne želiš ni da čuješ. Jednom nedeljno se napiješ od piva sa svojim plavim prijateljima, koji su ti prijatelji jer su vam se porodice poznavale u ono doba, a niko se u međuvremenu nije drznuo da počne da se druži sa mešancima ili strancima. U školi su te učili nemačkom, ali sa prijateljima pričaš na austrijskom, jer njime stranci nikad ne mogu da ovladaju. Toliko se trudiš da sopstveni jezik iskriviš, da više ne znaš ni da zapišeš to što si rekao.
Posao ti se sastoji iz pritiskanja dva dugmeta. Jedno zatvara i otvara vrata, a drugo pokreće voz. S vremena na vreme se čuješ na razglasu, kada obaveštavaš putnike da voz kreće. Jedva trpiš svoje zanimanje. Znaš da se iza tebe nalazi sve što mrziš. Zarađuješ za život tako što pomažeš strancima da ti osvoje glavni grad. Sve trpiš do nedeljnog viđanja sa prijateljima, kada konačno možeš da progovoriš na tu temu i izraziš svu tu mržnju. Prijatelji te podržavaju dok se ne raziđete. Posle toga se svako vraća svom životu.
Takav život vodiš dok te mržnja, alkohol i masna hrana ne stignu i ne umreš od infarkta u 70. godini. Umireš srećan jer ti ponos ne dozvoljava ništa drugo.

Pet do dvanaest je - sad ili nikad za sve što ionako ne bi smeo pre, a što svakako nećeš moći kasnije.

dilersko radno vreme

Naziv nije dobila po nekim zabludama da se utakmice igraju po betonu, ne! Igra se uglavnom na terenima na koji ma je nekada davno i postojala trava, ili ako se plate zaostali računi za vodu, zalije se 2-3 puta nedeljno...Sudija često ne svira domaćinima 4-5 penala, faulova ili nešto treće, što isprovocira revoltiranu kuku i motiku da po nekad i nasrnu na njega. Utakmice se lako reše, ukoliko obe strane žele kompromis, a neki od načina su:
1. 3 za 3 - Aj druže pustite nas sada da se pokažemo kući i mi ćemo onda vas pustiti kući.
2. Dve gajbe piva, džak kreča, i dve lopte.
3. Ili neka druga kombinacija, koja obavezno mora da sadrži džak kreča...

Savrsen balans izmedju ucenja i alkoholisanja

kada dodješ sa neke raspale, turbofolk, žurke na koju si morao da ideš da ne bi ispao pička u 4 ujutro, sedneš na vukajliju da bi popravio raspoloženje i posle "pet" minuta je već 6 ujutro i počinje da sviće. Legneš da spavaš i probudiš se sutradan u 4 popodne, kada već pada mrak, i izvališ da si propustio ceo dan...povrh svega ti dodje keva sa onim stavom zvanim "Sredi SOBU!" i kaže ti "Ti si zamenio dan za noć, kad' ćeš više da živiš kao sav normalan svet?!". Onda ja saberem 2 i 2 i skapiram da je to 4 i da je keva u pravu...neću više da idem na raspale, turbofolk, žurke!

Žene su poznate po perfektnim svađalačnim sposobnostima. Kreneš da se svađaš zbog sranja koje je napravila i na kraju se završi tako što se ti njoj izvinjavaš što je zasrala. Koji god argument da imaš ona će ga pobiti sa njih najmanje sto i ti se opet pitaš koji si kurac bilo šta pominjao. Ona je savršena, nikad ne greši i pomiri se sa tim.