Beskompromisna borba protiv krštenice.
Izraz kojim odvratna, matora babuskera, tera decu i ukida im zimske radosti klizanja na nekoj nizbrdici..
Legendarna rečenica nekrunisaong kralja uličnih viceva, koja se vremenom ustoličila kao uber gotivna poštapalica. Uneredio se, objesio se, kupio Juga, prošo ko Tošić, došla mu tašta za vikend... suštinski popušio foru.
-Torima daj neku kintu na zajam. Oću didem smalom na Noć vještica. Treba mi za kostim Supermena.
- Jel' to opet baba organizuje 50 godina mature, pa ideš na Noć vještica, a? Nemoj da brineš, slobodno se tako pojavi. Sa tom irokezom na glavi moš ladno proć ko papagaj kapetana Kuke.
- Daj mojne da si Roben. Jesmo burazeri ili nismo. Vratim. Svega mi.
- Na nesreću, jesmo. Kad se sjetim da sam molio mamu da mi rodi batu a ne seku dođe mi da sam sebi stisnem šamarčinu. I koji dio, konkretno, nisi shvatio? Nedam i nemam – nemam i nedam. Nemoj da mi manervišeš oko televizora. Makn se.
- A imaš za teta Sašku. Njoj moš davat, a? Misliš da ne znam. Ima da te odrukam Taji, ako mi ne daš kintu, samo tako. Ščuo!
- Je li Mohikanac, jes izvadio onu potvrdu da si redovan student?
- Jesam, šo!?
- Da ti usput ovjerimo zdravstvenu.
:ŠLJAAAS, TUUP, ŠLJAAAS: ... Sad poleti Betmen!
Eo, sad ti neće trebati kinta za kostim. Pojavi se ko žrtva fizičkog napada Nenada Čanka. Ščuo ti mene!? Opaaa!
Sudeci po njegovim ziteljima, najbolji grad u kome zive najbolji i najkulturniji ljudi, koji je tako miran i bez kriminala a u isto vreme i velegrad pun urbanih ljudi koji su verovatno visa rasa u odnosu na juznu Srbiju...
Obične životne situaciji koje nam se dešavaju svaki dan, ali svaki put imamo samo po jednu šansu da ih iskoristimo.
Ja sam se zaljubio! Pogledaj onu devojku, koja hoda ka nama, ne zastajkuje i zemlju ne dodiruje!
-Sad je startuj ili nikad!
Pandurski žargonski izraz, koji je ranije značio:"1000 dinara, molim!", a od 10.12.2009. :"5000 dinara, molim!"
Kad gostu umesto koka kole, ponudiš sok od sirupa!
Odgovor kontroloru kad nam zatraži kartu.
Što ne dođe ranije ili posle? Kud baš sad da naiđeš? Sad si naš'o to da radiš, zar nisi mog'o na vreme?
(Gromoglasni udarac se čuje iz kupatila.)
Keva: Pa šta radiš to!?
Ćale: Isp'o mi ključ! Popravljam bojler...
Keva: Sad si naš'o! Taman sam zaspala!
Rečenica koju upotrebljava Zvonko Bogdan posle strofe u nekoj pesmi, kada bi debeli tamburaš trebalo da opiči solo.
Dan se rađa, jutro rudi,
Budite je nek mi sudi,
Kažu zorom grešni ljudi,
Odlaze u raj.Aj' sad momci!
Komentar kojim pokušavaš da ugasiš ortakovu priču. Ne jako, u stilu nirvane, niti živo, u stilu Bodiroge, kad je gasio Entonija 2002. gde je stigo, ali svakako jedan pokušaj koji ide u simbiozi stanja dosade i želje da kažeš ortodoksom lažovu da ne sere. Nemaš želje da ga argumentuješ slično kao Vladika Nikolaj lažove i demone koji su vladali pedes godina glupim narodom, ali sasvim dovoljno da shvati da mu je priča jednako istinita onoj, kad Era Ojdanić loži gledaoce da je jebao manekenke po Australiji. Komentar prljaviji od Harisa, a tera lažova da pobesni ko Maks, a gluplji od Britni Spirs i Paris Hilton kad se pomnože sa deset.
Omiljena pitanja svakog unuka/unuke. Nekad zabavna, nekad iritantna, uvek smešna. Odgovor - uglavnom nepostoji.
- Sine, sad stalno po dnevniku pričaju o tom intrenetu, intratetu, kako već. A šta je to sine ? Znaš da je baba stara, pa ne zna, izlapela...
- Sine, a ta muzika hop-hop, to je sad popularno ? Jel to hop zato što se skakuće dok plešete ili igrate stiskavac ?
- Jeli sine, ovaj Veliki Brat, što svi gledaju, pričaju mi prijateljice. A u čijoj su oni to kući ? Jeli su to braća i sestre, neka velika familija ?
...
Ljubi baba čedo, kako on sve zna da objasni...
Ako ne jedan od najlepših ili najčešćih, onda definitivno jedan od najspecifičnijih običaja u šarenolikom i svakako maštovitom folkloru naroda srpskog. Hronični ritual varirajućih razmera koji pre ili kasnije „zadesi“ maltene svaku familiju, porodicu ili krug prijatelja, bez obzira na brojčanost i „teritorijalnu rasprostranjenost“ istih. Što bi rekao moj diler, Mahmud: „događaj koji se dugo planira, ali ne tim povodom“.
Elem, što zbog ratova, što zbog seoba, što opet zbog kojekakvih ratova, tek - Istorija je tako htela da kategorija PORODICE na ovim prostorima apgrejduje ( čitaj: „degradira“ ) u jedan pojam poprilično širokih razmera sagledavanja, kako u figurativnom, tako i u onom bukvalnom smislu. Onda se početkom 20-og veka pojavio i termin „ekonomska kriza“ i celu stvar, razume se, još dodatno skenjao. S tim u vezi a u potrazi za boljim životom ili čak najobičnijom korom hleba, naši ljudi su se zadesili i u najudaljenijim kutovima ove naše plave planete, ostavljajući iza sebe svoju otadžbinu, prijatelje, rodni grad, kuću, i u istoj babu, dedu, majku, oca – između ostalih. Neki su dogurali dalje, neki bliže, a neki su, bogami, „uspevali“ samo granicu ( il‘ dve ) da pređu i tu i ostanu, živeći k’o kojekakvi, nedobog, „neuspeli pokušaji imigranata“, prezreni od svojih domaćina i, uostalom, sebe samih.
Bilo kako bilo, i naročito glup čovek bi lako shvatio da se u svemu ovome najverovatnije i krije glavni razlog praktikovanja i, uopšte, POSTOJANJA tragi(komi)čne pojave iz naslova ( a koji je moj lerdi tako lucidno sažeo ) : realna i najčešće u kilometrima izražena UDALJENOST članova gorepomenutih socijalnih grupacija jednih od drugih, koja vremenom metamorfozira u udaljenost emotivne vrste, za koju, s druge strane, ne postoji dovoljno velika merna jedinica u paleti istih ( doduše, on ili ona to ne bi rekli u baš toliko reči; prim.prev.)
Želja je, razume se, itekako prisutna; velika, ogromna, nepodeljena, nezadrživa, neizdrživa, i – narafski – i više nego LAŽNA. Ponekad se okrene i neki telefon, obavi strastveni i neretko višeminutni razgovor u kojem se i po nekoliko puta izrazi potreba sa skorim viđanjem, okupljanjem, darivanjem međusobne novorođenčadi, zajedničkim pravljenjem torte/roštilja, vraćanjem onog starog, triput zaboravljenog duga/ašova/rezervnog točka/pičke materine...Oni nešto bezobraznije prirode usude se čak i da razdrmaju već vekovima „tradicionalno lenju omladinu“, ne bi li preko „tija nji’ovi fejsbuci i ostali kurci“ sa svojim generacijski, i isključivo „generacijski“, bliskim rođacima/kumovima/osobama s preke strane što efikasnije i - zašto da ne? - što JEFTINIJE organizovali skori radosni događaj. Naposletku se, „nažalost“, uvek nešto ispreči a razlozi variraju od prezauzetosti/zaposlenosti, gadnog šefa i bola u rendom delu tela ( da, dobro ste pretpostavili u „kom“ ) do kuće koja prokišnjava, pokvarenog auta i (pre)skupe karte za autobus, avion ili jebenu podmornicu.
Al‘ gle’te kurca...Kao što se kad Erik pojede bananu dešava neverovatna promena, tako se za 180 stepeni okrene i gorepomenuta situacija...kada neko umre. Da l‘ zbog straha od Svevišnjeg ili sopstvene savesti, tek - gotovo momentalno prestaju svi telesni i ostali bolovi, meteorološke prilike postaju k’o one u prokletoj Sahari, auto dobije jebena krila, karta se kupi za pola sata, a navodno se i šef otera u tri pičke materine. Na veliku radost pokojnika, svakako...
- Mom, why did we have to come here?! I don't like these people...
- Somebody died, son, that's why...
- Šta kaže mali Dejvid, sine?
- Kaže da mu se jako dopada sarma i da bi hteo još, mama...
- Pa, što odma' ne reče, pobogu! Saće baba Jelisaveta da sipa svom unuku još tri komada, k'o pravom Srbinu!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dragane, skini te noge sa stola, bre, ljudi samo što ti nisu ušli u kuću!
- A i to me baš zabole, znaš! Nisu bili na našem venčanju, ni na jednom od tri krštenja naše dece a propustili su i svadbu jednog od njih. K'o da je Keln na Marsu, majkumu! I sad su došli samo zato što mi je umrla majk... :ding-dong: Joj, evo ih, ajd' ti brzo obriši ovaj sto a ja idem da presložim pečenje! Gde su sad ta deca kad ti trebaju...
Pitanje koje će vam postaviti svaki kompjuteraš koji tvrdi će instalirati igricu ako mu vi objašnjavate postupak preko telefona. I nikako ne dozvoljava da dođete kod njega da ne gubite vreme, jer on to može sam! I ne zna šta je klik.
- A oće li sam da mi izbaci da ga je očitao ili moram da uđem u Maj Kompijuter???
- Jel si ga ubacio???
- Evo počeo je da zuji...
- Čekaj da vidiš dal će da ti izbaci.
- Evo izbacio je.
- Šta piše? Pričaj!!!
- Print pikčrs, pa ispod opet vith ejsidisi.... pa onda ima okej i cancel... Šta da stisnem???
- Stisni taj "Cancel"!!!
- Da uđem u maj kompijuter???
- Ne brate uđi u maj dokuments! A da ja ipak dođem do tebe?
- Evo našao sam. Ima neke knjige u ikonicama...
- Jao!!! Ne može da se to instalira onako kako ti misliš!
- Šta? Nema ono nekst, nekst, nekst, okej i finiš???
- Brate, koja je to igrica?
- Nemam pojma. Rača skino sa neta.
- Jebo te Rača. Evo sada dolazim.
- Ma mogu ja to sam! Samo mi ti kaži šta treba da stisnem i to je to.
- Slušaj me... Treba ti jedan super ultra program koji ti nemaš i ja ću da to donesem na flešku. I NE KAŽE SE STISNEM NEGO KLIKNEM!!!!
- Dobro brate nemoj da vičeš! Odkud ja znam??
Način na koji jedan ozbiljan sportski fan proverava da li devojka ima dovoljno intelektualnog kapaciteta za dalju vezu.
Pitanje koje ti uputi ortak kada te vidi na ulici, da u jednoj ruci nosiš vino, a u drugoj ružu.
Prvi dan Nove godine, a ako i ne bude baš tako ima ih još 364 a svaki od njih je novi.
jaukvz
Pitanje koje u kartama uvek postavi isti igrac-onaj na koga je red da igra.
Izgovorite u situaciji kada nešto krene kako ne treba, a ne možete učiniti ništa po tom pitanju...
Kad se sa djevojkom boriš oko daljinskog, ti bi gledao ligu šampiona, a ona svoju seriju...
I nestane struje...
