Kaže se za osobu koja se previše lakta za vreme obroka. Potiče od toga što je na renou 4 ručica menjača (kišobran) smeštena u visini kontrolne table u pravcu vozačevog desnog ramena. Čuveni rikverc na ovom vozilu zahteva posebnu tehniku. Zavrne se zglob šake za 180* suprotno smeru kretanja kazaljke sata, obuhvati kišobran, zarotira ručica udesno i povuče nazad. Suvozač u ovom slučaju, zbog širine vozila, može u najboljem slučaju proći s masnicom ili nekim izvaljenim zubom od udarca vozačevog lakta.

Zivot, za vecinu. Zarad konformizma, lakseg zivota i uzivanja u itekakvim prolaznostima, ljudi se okrecu standardizovanom ponasanju, unapred odredjenom. Kao po scenariju. I vrte se u krug, da to i ne shvataju. I mozes im objasnjavati koliko te grlo nosi, da neke stvari rade pogresno, ali dzabe. I postaju dosadni, monotoni...predvidljivi. Jer uvek ce naletati na iste tacke po krugu. Ako ikad i izlete odatle, makar malo, pozurice da se vrate, jer im je tamo najbolje, a drugacije ne znaju ziveti. I svako tvoje razmisljanje koje ide u ovakvom pravcu ce osuditi kao bolesno, filozofsko, zaludjenicko...

Odličan odgovor na nečije proseravanje.

Ljudi često zapadnu u situaciju da sa nepoznatom osobom moraju da započnu razgovor jer bi bilo još neprijatnije da samo ćute. Ako vas poveze neko kao stopera, u busu, u čekaonicama, nepoznate osobe koje čekaju bilo šta... Pogotovu ako su STARIJI ljudi u pitanju... Onda je najlakše spontani razgovor započeti iz pozicije žaljenja, prigovora na vlast, na nekog u odnosu na kog smo mi dobri i ugroženi. Eto, kao već imamo nešto zajedničko. Nikad se ni ne pita ka su ONI.

Čuješ prvo prigovor, pa potvrdu, onda neko kaže - "JEL VIDIŠ ŠTA NAM RADE? Ovo nema smisla više..." Onda ovaj/ova drugi/a iz učtivosti nastavlja da kuka do zla boga!

Veliki, opštepoznati, "šatorski" hit Muharema Serbezovskog. Postoji priča u narodu o nastanku ove pesme. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka, otišao neki naš (u to vreme) jugović na privremeni rad negde na zapad, nemačko govorno područje. I dok se snašao za posao i ostalo, sa ono malo para koje je imao u džepu, mogao je sebi dozvoliti samo Rama margarin, namazan na hleb. Doručak, ručak, večera! Mada je ponekad i preskakao po neki obrok, u cilju uštede. Naravno, snašao se kasnije, zaradio brdo para, došao merdžom na godišnji odmor...

Predstavlja zbunjujuće iskustvo kada ulazite u krcato vozilo GSP-a i zatičete potpuno prazno mesto. Još više zbunjujuće na vas deluje nezainteresovanost neustoličenih penzionera da zauzmu isto. Vi naravno sedate, pritom primećujući sažaljive poglede putnika usmerene u vašem pravcu.
Da ste se 10-ak minuta pre toga našli u troli, primetili bi ste da na tom istom sedištu sedi pripadnik romske nacionalne manjine u gumenim čizmama iz kojih viri "blic žena"(kao zamena za čarape), u zimskom kaputu u čijem je levom džepu mačka(mrtva verovatno), sa Lui Vuitton torbom na ramenu iz koje viri skoro nova najlon čarapa i naravno fenomenalnom mirisnom aurom.
Po napuštanju vozila od strane ovog pitoresknog lika, većina putnika zaključuje da stajanje ipak nije tako loša opcija..

Uvjerenje da će se sve ono što očekujemo dogoditi baš onda kada u tom pravcu ne gledamo, proizašlo iz starog uvjerenja da se sreća događa baš kada o njoj ne mislimo, a danas se primjenjuje u vidu negledanja u ekran.
Pritom je često potrebno osloboditi svijest i od auditivnih senzacija.

Na primjer, što duže ne gledamo u inboks, sve je vjerovatnije da ćemo dobiti mejl, što duže ignorišemo mobilni telefon, vjerovatnije je da će stići poruka, što duže ne odemo na Vukajliju, vjerovatnije je da ćemo biti zatrpani plusevima i komentarima.

Toliko se navići se na nešto ili, ređe, na nekog, da to postane tvoja dnevna doza belog. Navući se al' ne u smislu kvalitetnog estonskog grandža, večernje škole plesa u sali mesne škole ili ušećerenih jebenih badema već pre u pravcu svih poznatih i nepoznatih droga&prisilnih radnji koje poznaje ova naša plava planeta.

Pojavu iz naslova, ipak, treba jasno ograditi od onog pravog robovanja; jer dok svima ostalima ono deluje kao takvo, sâmom robu je ono vazduh za pluća, pa čak i ako ga isti gušio. Ja sam završio.

Stepen besa i potiskivanja koji nadnjačava ljudsku sposobnost vokalnog oglašavanja, praćen ključanjem krvi, rotacijom očnih jabučica ka temenu i podrhtavanjem donje vilice. Trenutak pred eksploziju-vokalnu i fizičku. Onih par sekundi kada vreme stane, zvuk prestaje da postoji, a posle kojih se agresija ispoljava u svom najprimalnijem obliku.
Nekada ima tendenciju da potraje, ali je u tim slučajevima zatihivanje parcijalno-ne odnosi ne na svakodnevne razgovore, uniformisane odgovore na pitanja, društveno prihvaćeno baljezganje. U tim slučajevima manifestuje se samo u pravcu dve teme-emocija ili posla. I ne prolazi.

Pogled koji vidi sve, a “ne ostavlja tragove“. Kao da krene od svog vlasnika, pa stane, pa, ili zaobiđe zasedu i produži, ili se vrati u mali mozak.
Pogled koji i bez naočara za sunce odlično hvata dimenzije 90-60-90, registruje tange izbliza i izdaleka, prave i krive(noge), meri dubinu dekoltea i u cm i u inch, a dok vlasnica dekoltea besno gunđa u sebi “debil, neće ni da me pogleda”, izbegava ulične prepadače-reportere i kamermane i slične, a kad se nađe ispred n kamera, zna da krene u pravcu n+1-koji je tu negde, ali neuhvatljiv.

Kako tvrdi legenda, ako pesmu "Stairway To Heaven" pustite unatraške, može se jasno čuti satanistička poruka. Za filmove nažalost to nije slučaj, nema nikakvih satanističkih poruka (greota), ali gledani od kraja ka početku filmski hitovi bi dobili sasvim nov smisao.

Pre otkrića kompasa upustiti se u avanturu po otvorenom moru bilo je ravno samoubistvu. Dezorjentacija u prostoru lako je mogla koštati glave čak i najiskusnijeg putnika namernika. Pojavom kompasa, male simpatične napravice nalik na džepni sat sa iglom koja je pokaziva Sever, ljudi na ovoj planeti primetno su počeli koordisanije da se kreću. Konačno su bili sigurni u kom se pravcu plove, hodaju, beže....

...Danas je kompas sasvim normalna stvar, i svi ga dobijamo prilikom rođenja, a sad što ga neko izgubi ranije, a neko kasnije, to je sasvim druga stvar...

Kažu ljudi nastalo je sve iz jedne tačke, iz singulariteta. Al' ti ljudi su uglavnom fizičari, a ja njima ne bih preterano verovao s obzirom na to da se malo-malo poseru po svemu što su do sad uradili i krenu u sasvim drugom pravcu. Svejedno zamisao da može toliko nečega da nastane praktično ni iz čega meni je vrlo zanimljiva. Dakle ima to ne baš ništa, nego možda čak nešto iz čega može da nastane svašta. I šta ako ima više tih nekih malih čudesa? I još važnije šta ako se jedno od njih nalazi u mom kurcu?

Geografska lokacija između Zavidovića, Banovića i Olova u zemlji jednoroga i kompulsivnog jugoslovenstva (čitaj Be'j-Ha), koja je sasvim slučajno poslužila kao termin za odjebavanje napornog smarača. Svoju popularnost stekla je zahvaljujući etimološkoj evoluciji reči voz, preko vožnja/šetnja, pa da bi se na kraju zaustavila sa Vozućom. Prateća mimika koja ide uz korištenje ovog termina obično se sastoji u širenju ruku polusavijenih u laktovima i bečenju face koja poručuje, ne tako suptilno, "šta još čekaš". Opciono je još i mahnuti rukom u pravcu i smeru odjebavanja.

Najprodavanija ziljava fora za muvanje cura devedesetih godina prošlog veka, po sistemu ako prođe - prođe.

Ponkad devojčice u ranim dvadesetim posegnu za utehom (od ko zna čega) u naručju čikica u pedesetim godinama. To nisu nužno i bogatuni koji sve mogu da kupe ali sigurno jesu malko situiraniji muškarci sa gajbom, autom, ženom i dva deteta od 34 godine ukupno. Takve veze znaju da traju i po nekoliko godina, i skoro se nikada ne završavaju čikinim razvodom već novom devojčicinom vezom sa malko mladjim čikom. To opet traje godinama i negde u 35-oj, devojčica otkačinje zadnjeg čiku i juri malo mladjeg a onda sve mladjeg i mladjeg muškarca. I tako Jovo nanovo, Edipov kompleks again, samo u obrnutom pravcu.

Provocirati nevolju. Tražiti đavola. Iz najčešće nepotrebnih a neretko i nesvesnih razloga, prizivati sranje u situaciji koja isto ne uključuje u svom osnovnom pravcu kretanja/razvijanja. Čačkati mečku, što bi rekao ovaj naš narod bizarni, nebeski.

Uglavnom...u nedostatku boljih ideja sleš rešenja za svakodnevnu dokolicu, jedan od omiljenijih vidova zabave međ' nama članovima gorepomenutog entiteta, a pored gledanja u tuđ tanjir i singliranja Fenera protiv Kašimpase u lokalnoj kladži, a u nedostatku aktivnih ratova i ostalih subkultura oružanih sukoba uopšte.

Mis'im, mnooogo je jebeno kaci potomak antičkih Spartanaca, treba, fazon, znati živeti s tim...

Osoba koja na zurkama pushta ploche na kojima su snimljeni ritmichni zvukovi koje nazivaju muzikom ,bilo da se radi o house,rave,trance ili bilo kojem drugom istoobraznom nazovi pravcu za chije stvaranje je neophodan muzichki talenat koji slutim i da je posjedovala omnipotentno bice-moja baba.Sposobnost ovih osoba da puste plochu i na taj nachin natjeraju prisutnu publiku,koja je obichno preparirana od narkotika,da mlataraju tijelima dovoljna je da zavrijede naziv umjetnika i budu trazeni na svim meridijanima a njihovi nastupi svrha zivljenja urbane omladine.

Za razliku od onih standardnih koji se jedva vuku i koje moraš po 3-4 puta usmeriti da bi otišli u dobrom pravcu, ovi su veoma pokretni i perfektno vide na blizinu i daljinu. Mesta na kojima ih možete sresti su autobuska stajališta, autobusi, vozovi, samoposluga....

Totalno su neprimetni jer imaju sposobnost kamuflaže, momenat kad ih konačno možete nazreti je kad utrče u red ispred vas ili sednu na mesto koje ciljate od polovine autobusa. Takođe su vešti u svađama jer potežu najjače argumente i ne retko se služe psovkama i uvredama.

Ovo sam shvatio, i vrlo jako se zabrinuo, jednom prilikom, pre par meseci, kada sam igrao Football Manager, inace imam 22 godine,i nerivrao se k'o mlad majmun jer je, tom prilikom Frank Ribery,u obliku kuglice sa brojem 7, inace na 2D improvizovanom ekranu na igrici, pogodio stativu.
"jeeeeeeeeebeeeem ti maaaaater fraaaaancuskuuuu(udarac po astalu, komada nekoliko, neizbezna cuska monitoru, skrgutanje zubima...)
u tom momentu, keva prolazi kroz sobu, blago podize pogled u pravcu mene, i bojazljivo prilazi kompjuteru...
"sine... jel' se ti to svadjas sa tim kuglicama?? nemoj vise, ljubi te mama"
(tada sam se duboko ucutao,zamislio, i rekao sebi "ja imam problem")