Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"
Fina je ova mala. Bi li je?
Odgovor može biti raznovrstan a u nekim predelima našeg govornog područja on obično glasi: A đe ne bi...
Izraz za osobu koja ima određenu govornu manu ili nosi protezu, tako da šuška dok priča kao lišće na vetru.
- 'Đe s', mali, 'aj basket malo, do 21?!
- TŠećkaj išššem šamo da oštavim tšelefšon, pa šu dočšiii!
- U, klinac, u pičku materinu, obesiću ja tebi obruč o drvo, kad se već solidarišeš s lišćem na vetru.
Zajebancija na račun mesara, koji su poslednji put u klaonicama nešto normalno zaklali još prije rata. Klasični primjeri prevare, i to najgore vrste.
- E je l' ti uzimaš ćevape kod Prpe?
- Jes bogami, al nisu mu nešto u poslednje vrijeme.
- Đe će biti, pa taj ti mrtvo krme kolje, a živo drži da skiči.
- Izgleda...
"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."
==============================================
Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.
Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.
Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.
Šaljiv način da se opiše kako se nešto vidi iz aviona, tj. da je mnogo očigledno.
○ Ako nađeš đe sam ostavio onu kajlu, tvoja je!
○ Daj bre, ne zajebavaj se! Eno je iza one šolje... to bi i slep video.
○ Jebi se!
Napio se kao stoka.
-Đe je Šomi, čuo sam da ne gasi ovih dana?
-Ma eno ga muva se sa betonom opet, klasika!
Poslednji trenuci žurke, kafići pred fajront, preostali štapići u činiji na stolu, zadnja cigareta u uglu kutije.
Bijedni, nikakvi, ispipani, neizvučeni igrači na klupi za rezerve, talog, mulj, sir sa dna kace.
Devedeseti minut je davno istekao, cure i poslednja zrnca pijeska produžetaka i sve su manje i manje šanse da će zablistati, makar u finišu, makar kao statisti, u trenutku kada su uloge već podijeljene a glavni aduti odavno prošli i prebrojani.
Ko zna, prilike se ponekad love i u mutnom.
- Đe ste krenuli?
- Do Fuzije, malo, na još po jednu pred spavanje. Ima li koga?
- Onako.
- Pičke?
- Samo neki pijani penali, ništa da valja.
- E, odlično, možda i ubodem neki zicer.
Zapinje u narodnom govoru.
- Povuci!
- SAD!
- Op, op sad ga lomi!
- A đe sad boči oca mu jebem!?
Već ostarjeli ali i dalje uspješno eksploatisani fazon unošenja emocija u pjevanje.
Počelo je sa Marinom Perazić, preko Maraje Keri i Toni Brekston, pa do Rijane i Ekrema Jevrića.
...Prozor grli svjetlost plavkastog satena, ah, uuuuh, mmmm, jutro umiva tvoj vrat-ahmmmm....
...Eto šta znaaaaam, skenj, hhhhhm, ništa ne znaAa-uh-uh-Aaaaam, a đe da znaa-hmhm-M...
Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.
-Konačno!
-Nemoj sad naićiće otac Branislav.
-Ma boli me 'rac! Deset dana sam bio čist. Aaa ekstaza! Evo ti kvoter.
-Joj šta ako naiđe? Znaš kakav je...
-Ma aj na brzaka. Jedan galop i gotovo.-Šta to radite stoko?!
-Nemoj oče, nemoj!
-Šta nemoj?! Šta nemoj?! :šljas:
-Nemoj više molim te! Ne, ne, ne! Nemoj samo opet lopatooom!!! :BAM:
Rezignacija roditelja nesposobnošću vlastitog potomka. Nije za bolje, dobro mu je i tu gde smo ga smestili. Jebiga, nesposobno, al' mora da živi od nečeg.
- Miloje, šta bi s onim tvojim malim?
- Profesor na Višoj ekonomskoj...
- Dobro bogami, izvuče se...
- A jebiga, htjeli mi da bude policajac ili nogometaš, al' nije za bolje pa ga dadosmo đe bilo...
Odgovor iskusnog kladioničara na pitanje: "Jesi li dobio šta na kladionici?"
:susret u lokalnoj kladži:
-Đe si komšo, sto godina! Jes' dobio kak'e pare, a? Sinoć Liga šampiona...
-E, moj komšo. Ja ni grip ne mogu da dobijem kamo pare...
Kada kvazipoliticar, cedo demokratije, ima prekoputa sagovornika iz slobizma i u politickom duelu objasnjava kako je nesto uradjeno u osnovi pogresno i izjavi da je to uradjeno "po difoltu lose".Ovim zeli da dokaze da je unapredio svoje poznavanje kompjutera na korak vise od copy-paste i sada moze da pridobije naklonost tehnokratsko- birokratske balavurdije koja na smrdljivim zurkama uz vutru sere o ljudskim pravima i ostalim sranjima.
Sleng za kombinaciju đusa i vodke.
Poreklo slenga leži u činjenici da su u italijanskom jeziku odvijač (šrafciger) i vrsta koktela (u kojem dominiraju đus i vodka) homonimi - Cacciavite (na italijanskom odvijač).
Verovatno da je ovaj izraz isprva prihvaćen u Hrvatskoj (Dalmacija ili Istra), gde se češće upotrebljava termin odvijač, umesto šrafciger. U Srbiji, većinu slenga ovog tipa promovišu hiphop autori poput Prti Bee Gee, Bad Copy etc.+
'cirkam sad odvijač,
slede viski i kola,
karma koma, Lacio i Roma,
ne znam jesam upecao šarana il' soma'pokojni Mos-kri
Opis godišnjeg odmora prosječnog stanovnika naših krajeva.
- Komšo, đe ćeš na godišnji?
- Prva tri dana sam u šumi, da pripremim drva za zimu, a poslije da ću da posijem pešnicu, mora nekad i 'ljeba da se jede.
Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...
Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.
Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.
Voda koja je prošla kroz specijalni raspršivač kako bi mlaz bio pravilno raspoređen u prostoru, radi što boljeg otklanjanja blata, izmeta, insekata, nižih sisara, raznih malignih tkiva i ko zna čega sve ne, sa tjelesa čovjeka koji planira da se tušira.
Ženo, đe nam je ona mašina za sitnu vodu, oću da je zašarafim pa da se, da izvineš, okupam.
Roditelji i rodbina od domazeta.
- Đe ti je ovo zet danas?
- Otišo malo u rod.
- Taaata..
- Šta je ćero, jesam nešto slago?
Džoker režisera filmova za odrasle. Može da igra na svakoj poziciji.
- Treba mi nešto efektno za zadnju scenu. Šta da radim Arnolde Švarcenpekere?
- Uvedi mene gazda, ja sam svestran, umetnuo bi ga đe 'oćeš samo ako mi dobro platiš.
Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".
-Sa kime se ti to dopisuješ u dvanajsati noću? Ko još normlan u ovo doba sedi za računarom?
-Kevo, to su ljudi, prijatelji. Samo ih je trideset online.
-Odkud tebi prijatelji crno dete? Ne silaziš sa tog kompjutera.
-A kao nikada ne izlazim subotom u grad? A?
-Gadno to meni miriši. Kakvo ti je to društvo? Ajde reci mi! Ko su oni?
-Veruj mi kevo, to su dobri ljudi, tebe mi!
