Izraz koji spaja reči ''kava'' i ''rakija''.Koristi se u Bosni među seoskim domaćinima kao naredba ženi da iste i donese.

Popularni naziv za jednodnevnu kaznu pranja tanjira u vojničkoj menzi. Zavisno od roda vojske, nekome je to zaista bila kazna, a nekome prijatan jednodnevni odmor od prašine.

Dom Bosanca.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Tu su. Ista meta, isto odstojanje. Ne može se reći da je ko bolji, čak iako jedan odmakne, drugi ga brzo sustigne.

Sprovod na koji se jednostavno mora ići.

Jednom rečju: Preterivanje.

Glavna osobina smarača u društvu. Nebaškul tipa, koji pokušava da bude zanimljiv pričajući neke njegove priče i viceve On pokušava nešto da ti kaže, i on će iskoristiti sve reči koje poznaje da bi ti to kazao. Jebeno, nema meru. On ne diše prilikom svog izlaganja, bojeći se da će izgubiti svoje slušaoce ako samo na tren napravi pauzu. On počinje da plavi od nedovoljnog dotoka krvi u mozak, i vazduha plućima. Možeš čuti škripu u njegovoj glavi samo ako se malo približiš. Škripa koja je posledica prevelikog opterećenja klipova.
Moram priznati da s vremena na vreme, on nekada i ima neku interesantnu priču. Ali sve dok je ne ispriča. Koliko dobrih viceva je propalo zbog zagađenja od strane takvih ljudi. ON, kada završi vic, on počinja da se baca od smeha, on ti objašnjava u čemu je fora, on povezuje druge priče, on će ponoviti jednu reč deset puta, ma milion puta, sve dok se ti ne nasmeješ na nju. A sve će se smejati u pauzama. Smejaće se jer te pauze ne smeju ostati u tišini, jer, kao što rekoh, on tako gubi svog slušaoca.
Završiće tek kada životni instinkt nadvlada, i telo počne da se bori za vazduh. Međutim, u sve boljoj je on kondiciji tako da sve više može da izdrži.
Ipak, moguć je i koban ishod događaja.

Po slušaoce.

Kao što ime kaže, Crnogorke su i crne i gorke.
Kršne đevojke, vredne ka otrov (tako kažu), neretko sa izbačenom vilicom unapred, crne kose, tamne puti, sa približenim očima.
Robinje svojih kršnih gospodara, rađaju samo muške junačine

Postoje tri imena za Crnogorke: Vukosava, Bogosava i Ljeposava.

Amfilohije Raka Radović, inače poznat široj javnosti po tome da kune Dukljane 3 puta i bača satelitske anateme 3000 'iljade puta, vjerovatno bi široj javnosti ostao nepoznat da nije jedan od najjačih Gokuovih fanova na Balkanu.

Priča počinje jednog novembra, u Budvi (inače kraljici Jadrana), đe je Amfi upoznao Gokua jednog dana na petrovačkoj plaži dok je ovaj sa metal detektorom tražio ona Zmajeva muda. Vidjevši da je junak umoran od teškoga posla, ophrvan kaišima koji su mu se usijecali u široka pleća, pozva ga Amfi da počine, da se okrijepi, da podijele dvoboj i progovore jednu, do dvije maksimum.

Goku prihvati. Sjedoše na terasu jednu, dođe konobar i nazva im dobar dan. "Dobar dan!" odgovoriše junaci, poručiše piće i počeše priču. Prvi na potezu bješe Amfi koji izvadi magičnu kartu KOSOVO i poče da zbori kako je neshvaćen na ovim prostorima. Napad bješe dosta jak ali Goku ne izgubi sve životne poene. Na kraju, Amfi ostavi jednu neotkrivenu kartu i završi svoj potez za vrijeme kojeg ga je Goku pomno slušao ispijajući mohito.

Dođe konobar da naplati jer se desilo da mijenja smjenu i tu se dvoboj iznenada prekide. Stvori se neobično prijateljstvo i kada iđahu put kuće Goku mu reče da nijedan dvoboj nije nezavršen ostao i da će se oni opet sresti i da slijedi teška bitka đe će se morat dignut kuka i motika da ga brane dok on ne svrši svoj ultimejt potez. Amfi reče "Nema problema fratello!"

I bogomi prođoše 3-4 mjeseca a Gokuu ni traga ni glasa sve dok nehotice, jedan mladi popić neki, ne biva otkriven kako u crkvi gleda MBC TV. Tu Amfi poče neku priču tešku kako ne valja gledati TV i ta sranja ali i on baci pogled na taj prozor u svijet i ugleda crtani film u kojem glumi niko drugi do Goku sami, drugar njegov. Amfi se obradova konačno viđe svoga dobroga prijatelja sa kojim je ispijao mohitooe, sjede, zavali se i odgleda epizodu a to je bila ona kad je Gokuu trebala spirit bomba da bi skenja Majin Buu-a u narodu poznatog kao "Opasni Decxko". Kad viđe Amfi da je Gokuu potrebna energija on urgira sve popove sve sestre po crkava da se dignu u ponoć, da dignu ruke, dignu obadve, da dignu ruke od svega jer nemaju za kartu do Prištine i dadnu to malo energije što treba Gokuu. Tako Goku pobedi zlog čovjeka, a sve uz pomoć svog velikog prijatelja Amfija.

I dan danas se mogu vidjeti ta dva događaja od ljudi kako sjede dolje put Budve i maltretiraju konobare dok ispijaju mohito.

Osoba, ženskog pola, koja na svakoj slici izgleda drugačije, usljed prevelikih transformacija (stegni brus, još stegni brus, jooooš!)

Sinonim za napaćenog brata,čoveka koga zovu samo kad treba da se zapne,da se uradi nešto na brzinu i kako treba,itd..
Đuka je pozitivan lik,uvek nasmejan,iako ga zivot nije ni na rođenju pomazio.
Đuka je siromašan,pa "ljudi" često zaboravljaju njegovo ime kad je neko veselje ili šta već..

Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.

Zemlja u kojoj radi dobar deo naših ljudi.Posle određenog vremena,što je i normalno,naziv Nemačka ili Njemačka se briše iz njihovih glava i zamenjuje se nazivom Deutschland.To je slučaj i sa mnogim drugim rečima.

Banjalučko naselje najpoznatije po tome što se tu nalazi klinički centar.

Način da crnogorska profesorka geografije da do znanja đacima da im nije potrebna geografska karta.

Isto što i srpsko, pokažeš rukom.

Jebeš išta,u ženskom žargonu .

Pristalica, arhaično, koja ipak nekako vuče na ustaše jebiga. Kako god riječ je zaista lijepa i zaslužuje da se više koristi, te ovim putem propagiramo pristašu kao takvog.

Pristaša je ustvari blagi simpatizer ili naprotiv vrlo vatrena pristalica ne znam više ni ja umoran sam.

Takođe popularno lično muško ime u nekim krajevima bivše Jugoslavije

Iako su se operateri svojski potrudili da signalom pokriju svaki metar teritorije, u zabačenijim područjima su ipak ostali nedostupni džepovi. Tada se lokalno stanovništvo trudi da pronađe tačku gdje ipak dopire signal neke udaljene stanice. Na tim mikrolokacijama su telefoni obično poređani jedan pored drugog, kao oružje na polici izbacivača ispred noćnog kluba, a svaki primljen poziv zahtijeva akrobatsku vještinu da bi se odgovorilo na njega.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.