Fraza koja može da se javi u više varijacija različitog stepena jačine koji zavise od njenog nastavka. Koristi se u slučaju rasprave sa manjim ili većim budalama, lažovima, smaračima i svim onim likovima sa kojima ne može da se izađe na kraj na razuman način. Nakon što ste istrošili sve zdravorazumske argumente da objasnite svoj postupak ili da dokažete toj osobi da nije u pravu, ostaje vam još samo da joj uputite "jedno argumentovano..." koje prekida dalju komunikaciju.
U slučaju rasprave sa nekim ko ispoljava manji nedostatak sive mase, koristi se kulturniji nastavak "sjaši" i njegove varijacije: odbij, odstupi, ne davi itd:
- Brate, 'ajde sa mnom na žurku večeras, glupo mi da idem sam.
- Kako sam, tamo će biti cela ekipa zajedno sa tvojom devojkom? A i rekao sam ti juče da imam obaveze.
- 'Ajde, brate, mojne si cavaaaaaa...
- Kažem ti da ne mogu.
- A, 'ajde, brate, mooooolim teeee...
- E, ostaje mi još samo da ti uputim jedno argumentovano: sjaši!U slučaju da vodite dijalog sa osvedočenim baronom koji vas bezočno laže, koristite nešto oštriji nasavak "ne seri" ili njegove varijacije: ne kenjaj, ne litaj, ne jedi govna i slično:
- Juče sam učinio dobro delo.
- Jesi, a?
- Da. Sprečio sam oružanu pljačku Mićine bakalnice.
- 'Ajde...
- Da, lik izvadio utoku i uperio je u Maju kasirku. Ja nisam oklevao ni tren, skočio sam na njega, udario ga u pleksus, njemu ispade onaj top, Maja zgrabi pištolj, a ja svezah ovog lika lisicama.
- Aha... A otkud lisice?
- Heh, nije da se hvalim, al' kad već pitaš... Ostale mi u džepu... Pre toga sam bio kod Sanje, tvoje komšinice. Kol'ko je ona perverzna, jeb'o te... Zvala me sinoć da se "bliže upoznamo", pa smo celu noć i jutro...
- Da, da, lepo... Ostaje mi da ti uputim samo jedno krajnje argumentovano: ne seri!Kada vas napada kompletan idiot koji pored toga što ste mu nešto nacrtali zahteva od vas i da mu obojite crtež, koristite teško oružje, tj. nastavak "marš u pičku materinu" ili njemu slične: skini mi se skurca, jeb'o ti pas mater i ostalo:
- Gde je onaj jogurt iz frižidera?
- Bacio sam ga. Pokvario se.
- Kako se pokvario?! Juče je kupljen. Nije mu još istekao rok.
- Ne znam da l' mu je istekao il' nije, bio je pokvaren.
- Kako je bio pokvaren?! Jesam ja rekao da se hrana ne baca. Šta ja sad da pijem uz burek?!
- 'Alo, rođače! PO-KVA-REN! Šta ti nije jasno?! Popio bi ga samo zato što mu nije istekao rok?
- Naravno da bih. Ko si ti da sudiš o tome da l' je nešto pokvareno, ako lepo piše da mu nije istekao rok trajanja?!
- E, u tom slučaju mi ostaje da ti uputim jedno argumentovano: marš u pičku materinu i ti i tvoj jogurt!
nemačko-zerbiše kovanica koja upire prst u lenjivca i "lakoćemo" lika čija je životna preokupacija provetravanje sopstvenog sedalnog dela...
"Luftiguz" protiv bele kuge
L.LAZIĆ - N.SUBOTIĆ, 14.05.2004 18:36:14
NOVI SAD - LJudskoj mašti nema kraja. Jedan od retkih koji je čudom neviđenim uspeo da osvoji svet jeste banjalučki inovator Dragan Tadić (44), inače diplomirani ekonomista, koji je za svoj pronalazak - muške gaće sa ventilacijom i termoregulacijom, na nedavno održanoj izložbi inovacija “Lepan” u Parizu, osvojio zlatnu medalju i neskrivene sipmatije posetilaca.
Draganov muški donji veš jedinstven je u svetu i predmet je najrazličitijih duhovitih kometara. Za razliku od običnih gaća i bokserica, Draganov izum reguliše temperaturu genitalija, što pomaže u borbi protiv steriliteta.
- Kod klasičnih slip gaća, polni organ priljubljen je uz telo i zato se zagreva. Ovo izaziva umanjenu pokretljivost sprematozoida, i eto bele kuge - veli Tadić. - Kod mojih gaća problem je rešen sistemom ventilacije. On se sastoji od otvorenih delova veša na delu prema nogama, odnosno stomaku, i specijalnih kesica.
“Luftiguz” gaće izrađene su od 95 odsto pamuka i pet procenata likre. Ima ih u raznim bojama, ali i varijacijama.
- Napravio sam tri modela. To su seksi, sportske i normalne gaće. Na vrhu sam prišio mašnicu koja kada se povuče za tren otkriva genitalije. Ovaj dodatak zove se “povuci mala” - otkriva Tadić uputstvo za upotrebu.
Šalu na stranu, Tadićev izum zainteresovao je zemlju galskih petlova.
- Ponuđena su mi dva ugovora. Francuzi žele da u Banjaluci otvore omanju fabriku za izradu mojih gaća. Takođe, ponuđen mi je i otkup licence na pet godina. Zarada će bez sumnje biti velika, jer sam za vreme izložbe prodao svih 70 gaća, po ceni od 30 evra za komad - otkriva Tadić i finansijsku stranu ovog nesvakidašnjeg patenta."PROVETRAVANJE"
PORED sistema ventilacije koji sprečava pregrevanje penisa i testisa, Tadićeve gaće poboljšavaju higijenu genitalija, jer “provetravanjem” umanjuju znojenje.
(sa sajta večernjih novosti)(dakle, svaki dan bar po jednom mora da me bude sramota od tuđe gluposti...)
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Šupak, ali na fazon kvariše. Ortak na koga se mnogo računa za nešto i on onda posustane na kraju. Izda.
S: Dakle, da još jednom ponovimo. Da bi ova akcija čoporativnog odlaska na more uspjela potrebna je delikatna i precizna organizacija, svaki od vas zupčanika mora da odradi besprijekorno svoju ulogu.
Ž: Dobro, Sale, ko tebe postavi za upravnika/menadžera putešestvije?
S: NE OMETAJ RAD ZAJEDNICE! Elem, đe sam stao? Da, Urke je skino sve od Pepersa, popularne stvari barem, i on je zadužen za međunarodne odnose. Tuci samo neke ultrapopularne stvari i strankinje će da te filuju jevrejima, funtićima i dolarima. Na tebe najviše računamo.
U: A ako strankinja zafali, Kotor stoji spreman.
S: Džoni, ti si zadužen za organizaciju prevoza. Drugim riječima, pitao si starce da ti daju golfića?
Dž: Brateu na tom polju skoro sve da je sređeno.
S: Daj, nemoj da zajebavaš, rekli smo ti prije tri mjeseca da ih pitaš.
Dž: Evo, danas ću, čim dođem kući.
S: Oke. Žare, ti si seljak izbosne, ti nabavi pedes' kila kukuruza, to nam je drugi najveći izvor primanja. Kad dođu ovi iz metropole ima da se potuku oko pečenjaka. A i debeli gastosi i Švabe nisu strani pečenjku.
Ž: Jebo mu pas mater, što me zajebavaš? Pusti više te bosanske fore.
S: Dobro, Bošnjak, je li sada bolje?
Ž: Oš ti da te ja malo iznabadam?
S: Gle, je li ti imaš kukuruz ili ne?
Ž: Pfff, reći ću kevi da pošalje džak Bosna-Ekspresom.
S: Dobro, sve je spremno. Prekosutra, ako sve bude kako valja, putujemo.36 sati kasnije, pred ugovoreni polazak, svi okupljeni, samo Džoni fali. Saletu zvoni telefon.
Dž: E Lesa, matori, brateu, maćoree, ouvaj...
S: Džoni, šta se izmotavaš, đe auto?
Dž: Bratori, erhem, slušaj, imamo malu komplikaciju.
S: Kakvu komplikaciju, jebem ti sunčeve fleke?!
Dž: Znaš, moji se u zadnji tren predomislili, treba sa njima babi da idem, žena na umoru...
S: Ozbiljno? Uuu brate izvini, ako je tako onda razumijem. Ček, je l se to galebovi čuju? I šta to neka djeca se smiju? Džono, gdje si ti?
Dž: E druže, gubiš mi se, ulazim u tunel.
tutututu
S: Dabogda ne izašao iz tunela, pakašu jedan.
Bivši dečko tvoje sadašnje devojke.
Ps', matori, dođ' ovako na tren!
- Reci...
Pazi, znam ja da ste vas dvoje bili tri godine zajedno, ali mi treba savet. U zadnje vreme se nešto ne slažemo. Malo mi je neprijatno, ali neki savet bi dobro došao.
- Aaaaaaaaaaaa, matori, nema problema! (U sebi već spremna pakost i za jedno i za drugo)
Reci...
- Pazi, pusti je da se iskulira dan-dva. Za to vreme, nemoj nikako da se kupaš, voli ona ono kao mačo sranja, znoj, brada, i slično. Treći dan kad se vrati s posla, zaključaj se s njom u sobu i najprljavije stvari joj reci, ona se folira kao da je fina, a voli da je biješ, onda sva vrišti!
Daj, bre, matori, prema meni nikad nije takva bila. Još joj je matorac bezbednjak, ima da me ubije ako joj nešto uradim!
- Ma, neeeeee, pazi, on je nju sputavao u detinjstvu, te je kod nje razvijen taj bunt koji ona tako ispoljava, pazi šta ti kažem. Ima da se prijatno tobom iznenadi.
Hm, ne znam baš...
- Matori, provereno, ne bih te lagao!
A što ste se onda rastali vas dvoje?!
- Ma, ovaj, hmmm, kako da ti objasnim, neka sitnica sa matorcem njenim, ništa ozbiljno...
Dan D (treći dan bez kupanja)
Zdravo, dragi! Baš sam umorna, kako si ti?
- Kučko, bićeš tek izmorena. Danas sam k'o vatra, zapaliću te!
Molim?! Kako to sa mnom razgovaraš?!
- Dolazi u jebenu sobu!
U redu, ali nešto mi nije u redu s tobom...
(škljoc - škljoc...)
Zašto si to uradio i šta to smrdi koji đavo!
- Đavo koji smrdi ima da ti sudi, da te sabljom nebeskom izbuši!
(skida kajiš, kojim udara u drveni sto spavaće sobe...)
- Skidaj se!
Molim?!
- Jebeno se skidaj da ti ne bih sabljom te đavolaste oči izvadio!
A ako neću!
- E, pa onda, imaćeš susret s mračnom silom od trideset santima! Grrrrrrrrrrrrrrrrrr...
(Pljas! Zvuk šamarčine, onako kako je otac učio, sputa đavolju silu kao grom iz vedra neba)
Pička ti materina, zar ti nisam rekla da imam mesečnicu i jebeni završni račun u firmi! Ma, sad zovem oca da istera đavola iz tebe!
- Hej, ljubavi, čekaj, ja sam se samo šalio, ha-ha, večeras Noć veštica, pa malo da razbijemo monotoniju!
Nemoj da ti se jebeno ponovi! Bivši je nešto pokušao, zvala sam tatu, posle je hteo raskid!
- Uuu, jebem ti... (Pljas u čelo, koji sve govori...)
Hmmmm... Da, da... Tako, dakle, stoje stvari? Danas si razočaran skoro svim i svačim, u kurcu si nekom, još malo pa totalnom, pa širiš negativan vajb kao pčele polen. Simpatično je to, simpatično. Mislim, žalim slučaj i saosećam sa tobom, sve je to normalno i svako ko se iole smatra humanoidom prođe kroz to u nekom trenutku svog ovozemaljskog života. Neko i po par desetina puta, ako ćemo da budemo pošteni u preraspodeli bolnog bremena.
Ne znam kako da ti pomognem, stvarno ne znam. Ne, nije za poželeti tvoje trenutno psihičko stanje. Ne bih te čak ni poslao na posmatranje, da tokom psihoanalize tvojih misli, mladi psihići ne bi, kojim slučajem, pošandrcali. Jeste, sad te poprckujem malo, ali šta ću kada si savršen materijal za to. Ne, nije lepo, ali ovakav dril je sasvim na mestu, jer od nas stvara bolje ljude. Ja sam kroz slične dril seanse već prolazio i, kao što možeš videti, ništa mi ne fali. Da, znam da je tek dva i trideset popodne i da mi je ovo treća šljivka, ali meni je danas slobodan dan i ja sam odlučio da ću da čiliram i uživam tokom celog dana. Pijem domaće, nikako stranjsko – takav mi je standard.
Da, da - svakako: zbog ovakvih kao što sam ja i jesmo u kurcu kakvom jesmo. Jeste, jeste - takoe! Vidiš kako ti sve znaš, kao prava 'čelica Maja Marijana. Murš, bre i sikter pride! Nisam na radnom mestu da bi mi pridikovao. U svome sam domu i rešio sam da ovaj resto od plate iskoristim kako treba - za svoj pležir. Ćef mi je, eto, da uživam u plodovima svoga rada. Uostalom, ti si došao kod mene i krenuo da mi jadikuješ kako ne jebeš. Dobro, dobro, Džeremi, izvini - znam da jebeš. Možda ne ženske, ali mene sada sigurno jebeš u mozak, penetriraš mi u psihu samo tako.
Dobro, bre, čoveče - koji je tebi đavo? Ti se non-stop nešto žališ, non-stop nešto kukaš, non-stop sliniš kao neka trinaestogodišnja tinejdžerka koju je simpatija iskulirala kao da i ne postoji. Da te neko ko te ne zna vidi tako skrušenog, pomislio bi (o, mučenik) da su sve muke sveta na tvojim plećima. Oplakuješ sudbu kletu što je tebi podelila loše karte i što su se nebesa urotila protiv tebe i što ti svi rade iza leđa. To je zato što si ti tako jebeno bitan i mrze te jer si tako kul.
Hej, hej - ja tvoju švecu pominjao nisam, te stoga ni ti moju staru da nisi uzimao u usta, da ti ne bih zavalio jednu roditeljsku šamarčinu sada, jes' čuo? Ne treba mi tvoje izvinjenje, budalo, već mi treba da zaćutiš i da pokušaš da obradiš barem deo ovih informacija koje ti pružam. Svestan sam da je to nemoguće, ali moram da pokušam. Ne, ne govorim ja da si ti debil, već da se ponašaš tako. Jao, izvini što nemam obzira prema tebi i tvom trenutnom "u kurcu sam strašnom" stanju.
Ti bi voleo da si se rodio u vremenu kada svet nije bio u ovakvom šitu ili kada barem ova zemlja nije bila u ovakvom sjebivitisu? Nema da brineš, sa' ću da u "Večernjim novostima" u rubrici „Pisma čitalaca“, ostavim tekst sa tvojom žalopojkom, a Marti i profesor će doći da ti pomognu čim ga pročitaju u toku nedeljnog popodnevnog čaja, kada inače prelistavaju stare novine.
Kakav razlog? Čekaj, čekaj! Ti 'oćeš da kažeš da je nekada bilo razloga što je sve sjebano, a sada je sve sjebano samo sjebanosti radi? Na kojim si ti drogama? Vidi, svet nikada i nije bio sjeban sa razlogom. Sve je to do ljudi koji imaju potrebu da u svemu sjebanom pronalaze neki razlog koji opravdava lošu situaciju. Kada jednoga dana budemo proživljavali zombi apokalipsu, sigurno je da nećemo tražiti razlog zbog čega mrtvi ne ostaju mrtvi, već ćemo pokušavati da na kraju dana sačuvamo glave na ramenima.
Šta to znači? To znači, brajko moj, da je ceo jebeni ljudski rod oduvek bio u nekim sranjima, bilo većim, bilo manjim. Oduvek se sve svodilo na očuvanje glave na ramenima na kraju jednog i na početku drugog dana. Radiš, znojiš se, krvariš, dobiješ kintu, platiš šta imaš i onda dođeš doma, otvoriš pivo i uživaš u onom prvom, najhladnijem gutljaju, najlepšem od svih. Izgaraćeš na dva posla da bi skupio kintu za dažbine i za vraćanje jebenog kredita (jeb'o ti dan kad si se opek'o i uzeo ga) sada, a sutra, kada skineš tu bedu sa vrata ćeš moći da malo odahneš. Kažem "malo", jer odmora nikada dosta, a obaveze i računi pritiskaju sa svih strana. Sutradan će situacija biti još gora, pa će neki likus koji se vratio iz mrtvih pokušati da te gricne.
Znam, jeb'o me Romero da me jebe - neka. Bolje i da me on jebe nego da budem patetični, cinični nihilista koji kuka. Da, govorim o tebi. Što? Pa, zato što si veoma naporan i zato što mi kvariš auru i unosiš sivilo u toplinu doma moga. Od te tvoje životne epopeje dobijam dijareju. Sam sebi si iskopao raku uzimanjem kredita; daske za sanduk si sastavio onda kada si rešio da finansiraš onu malu sisatu i sve njene hirove, 'mesto da si lepo uložio u svoju budućnost. U sanduk si legao onog trenutka kada si pomislio da si mnogo jak, pa si počeo da se bahanališeš svojim odnosom prema drugima – spalio si većinu mostova iza sebe bez da si zastao i razmislio makar na tren. Ekseri u tvom kovčegu bili su svi oni događaji koji su usledili od kada si dobio voljno od svoje drage, kada je kinta presušila i kada si ostao bez šljake – kada si bukvalno sam sebi postavljao nogu i samog sebe degradirao.
Zato te molim, ljudski te molim, da me poštediš svog daljeg prisustva u mojoj bližoj okolini, od sada pa nadalje, na neodređeno vreme. Ne mogu, brate, više da se zamaram sa tobom. Idi gledaj u sunce ili idi po uput, pa posle nastavi pravo do psihijatra - oni barem imaju naknadu za baktanje sa tvojom sortom, dok ja to radim na volonterskoj bazi. Da sam neki NVO-ovac, pa da i ima neke logike da to radim. Ovako - ne. Putuj, igumane - u svet vrli ti pohrli. Pusti mene, ubogog mediokriteta jajarskog, da uživam onako kako mislim da treba. Sajonara!
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
Misterija moderne šahovske teorije. Nepresušna tema rasprave svih značajnijih velemajstora svijeta, ovaj potez je svojom reputacijom kroz istoriju šahovskog umijeća zavrijedio da ga neki smatraju ključem za kontrolu univerzumskog haosa. Nije dokazano kakva sila stoji iza ovog poteza, često rezultujućeg u abnormalnim posljedicama po okruženje.
Tajne šaha; 21:45
-Sada ću vam demonstrirati kratak isječak sa samog kraja nezaboravnog meča Štrakar(crni)-Dranko Tomisavljević(bijeli), odigranog tokom finala otvorenog prvenstva Donji Kokoti 1. maja 1776. godine. Za one koji ne znaju, nešto kasnije istog dana je osnovano ezoterično udruženje Iluminata u hiljadama kilometara udaljenom Ingolštatu od strane Adama Vajshaupta, koji je bio poznat kao strastveni obožavalac šaha. Dakle šta imamo ovdje:
Vidimo Crnog koji je izvanrednim umijećem strateškog mišljenja lišio Bijelog svih figura osim konja, i sada postojano manevriše po tabli ka jednoj, svi su izgledi, veličanstvenoj pobjedi.
Međutim, šta radi Bijeli? Naizgled veoma jednostavan potez, skakač F6... Zastanimo na tren draga gospodo i odajmo počast ovom istorijskom trenutku u svijetu šaha. Čista genijalnost se ogleda u ovom hrabrom potezu gospodina Momišića, pardon Tomisavljevića. Potezu koji će postati najveća misterija moderne šahovske teorije...
Pratite me... Nakon skakača F6 dakle, Crni tuče topom G6. Međutim Bijeli skakač uzvraća veličanstvenim skokom na D4, kojim eliminiše crnog lovca. Crna kraljica tuče na D3... Zatim skakač E2, top A2, skakač C1, crni skakač B3... A2, C8, H1, E4, D7,... (15 minuta) Bijeli skakač ponovo, draga gospodo, ponovo F6, šah mat. Kako, ne pitajte me draga gospodo. Mnogo veći stručnjaci od mene pokušavali su da rašc... rasč... da ra-š-č-ivijaju... Izvinite, malo sam uzbuđen... Hrrrm, hrrm daklem... Da raščiivijaju kompleksnost ovog podviga ali do dan danas, dan danas gospodo... Niko nije uspio. Ali možda to možete biti upravo Vi! Javljajte nam se sa novim idejama i rješenjima situacija koje sam zadao na početku emisije i možete dobiti besplatnu kartu za posjetu muzeju Garija Kasparova. Do idućeg viđenja, pozdrav od ekipe "Tajni šaha" i mene, velemajstora Brajka Zebeca.Dnevnik; 19:30
Sada vijesti iz sporta. Na finalnom meču šahovskog turnira u Malom Iđošu, velemajstor šahovskog kluba "Anatoli Karpov" iz Novosibirska je fenomenalnim manevrom skakač F6 primorao domaćeg takmičara Radišu Pantelića na prevremenu kapitulaciju usred nervnog sloma koji je pretrpio nakon ovog poteza. Radišino stanje se nedavno stabilizovalo, kako nam je javljeno iz specijalne bolnice "Laza Lazarević", ali su svi izgledi da će ipak ostati na dužem tretmanu. To bi bilo sve od mene, sada odoh da posjetim gospodina Radišu i javljam se sjutra sa svježim vijestima. Ostanite uz TV prijemnike, slijedi repriza finala šahovskog gran-prija Donji Kokoti 2007.Direktan prenos finala Šahovske Olimpijade u Berlinu:
Meč Emanuel Lasker - Vilhelm Štajnitz
I evo nas dragi gledaoci kraj malih ekrana uključujemo se direktno u sam početak antologijskog meča između dva najveća imena šaha današnjice. Lasker otvara partiju veoma čudnim potezom, skakačem na F6.
- Nagli prekid programa, zatim nestanak struje. Sjutradan u vijestima saznaješ da je uzrok nestanku struje na teritoriji čitave Evrope meteorska kiša koja je zasula kontinent praćena visokim stepenom oblačnosti. Takođe te obavještavaju da je na Grenlandu pronađeno tijelo onesviješćenog vanzemaljca kog upravo ispituju, i koji se smatra glavnim osumnjičenim za sinoćnji nesvakidašnji događaj. Više informacija na internet portalu.
Momenat kada drugarica ćerke dođe u drugarsku posetu. Tada na scenu stupa otac, vođen starosnim, fizičkim, seksualnim i mnogim drugim frustracijama i pokušava ostaviti utisak alfa mužjaka, nad mlađanom ćerkinom drugaricom, a - ko zna, možda i u nadi da umasti stari brk osušen dugogodišnjim rutinskim pristupom emotivnom i seksualnom životu.
Tu na scenu stupaju priče o mačoističkom odrastanju, opaljivanju velikom broja devojaka, ali, pak, upakovane u neki društveno prihvatljiv obrazac ponašanja. Cilj toga je popravljanje percepcije u očima sagovornice u želji da se postigne nekakva lična satisfakcija. Naravno, veoma je bitno sam dijalog držati na ivici pristojnosti, ali opet zadržati ili možda osvojiti epitet starog mačora, koji još uvek zna znanje.
Pak, ako razgovor ode u neočekivanom smeru, do moga, možeš je jebati!
Tata, mama, ćao!
- Zdravo, srce tatino, kako si?
Super, nisam mogla da dočekam da dođem kući, baš neki smor bio danas. Inače, večeras dolazi Andrea, ona drugarica iz odeljenja.
- Je l' to ona lepo mala crnka što ide na gimnastiku?
Aha, samo, tata, molim te, nemoj biti namćor! Pričala sam joj kako si veoma zanimljiv i da si bio prava faca dok si bio mlađi, barem po onome što mi je mama pričala.
- Ljubavi, ne da neću biti namćor, nego... ma, videćeš!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(DING-DONG)
O, pa, dobro nam došla! Andrea beše?
- Da, čika Vojo, kako ste vi?
Bio sam vrlo dobro, al', kad te videh, sad sam odlično!
- Jelena mi je mnogo pričala o vama, kao i gospođa Vera, kaže da ste pravi dasa!
Nadam se da nije sve!
- Kako to mislite?
Ništa, ništa, nešto ja trabunjam! Jelena je u kupatilu, biće tu za koji tren, hajdemo mi u dnevnu sobu da se raskomotimo. Daj mi jaknu da je obesim o čiviluk!
- Izvolite...
Što ti je lepa majičica! Baš ti dovodi do izražaja to lepo lice...
- Hvala, hvala, pravi ste kavaljer!
Evo, izvoli, sedi! Reče mi Jelena da se baviš gimnastikom?
- Aha, idem od desete godine...
Mora da si... veoma rastegljiva....hm, ovaj, mislim, mora da si veoma fleksibilna i da se sad svim sportovima možeš lepo baviti!
- Pa, znate, mnogi ozbiljni sportisti u drugim sportovima su gimnastikom počeli da se bave, pa posle krenuli na druge sportove.
Da, znaš, ja sam u svoje vreme, onako rekreativno, išao u teretanu...
- Stvarno?!
Stvarno, bio sam baš lepo građen, po plaži u Makarskoj su za mnom besnele Hrvatice. Jednom su se čak pobile!
- Ozbiljno?!
Da, da, čista istina, ali Jelenina majka je pobedila i, vidiš, sam me zauzdala. Da sam tad to znao, ne znam ni da l' bih se oženio... mislim, bože, šta pričam! Nego, imate li kakve momke?
- Pa, znate, čika Vojo, gledamo i tražimo, ali kao što možete pretpostaviti, ovi danas su baš klinci, a znate, ja bih volela nekog malo zrelijeg, koji poznaje žensku dušu i psihu, nekog ko je preživeo mnogo štošta...
Znači, da nisam ovakao osedeo i malo oćelavio imao bih šanse? Šalim se ja malo, nemoj da se ljutiš!
- Znate, čika Vojo... kažu da su ti muškarci sa osedelom kosom i malo proćelavi oni sa viškom testosterona i da su oni...
Šta?
- Dobri ljubavnici...
Uuu, ovaj... ozbiljno?
- Aha. Nego, kaže mi Jelena da vi dobro znate matematiku, pa sam mislila, ako vam nije mrsko da meni... i Jeleni, naravno, pomognete? Glupo je da plaćamo časove, a u vama imam... pardon, imamo, sve što nam treba?
Pa, ovaj, sredićemo nešto, ali da budeš dobra... u učenju!
- Čika Vojo, kako da vas ne poslušam kad tako lepo zamolite. Nego, zamolila me Jelena da prenoćim večeras kod vas, da joj pomognem pred test... naravno, ako vama ne smeta?
Khmhhmmmm... ovaj, pobogu, nema problema, naravno, sve super, nema problema!
- Je l' vam dobro?!
Ma, ok sam, samo sam se malo zagrcnuo, ovaj čips mi izgreba grlo!
Svemoguća. Leči sve bolesti prirodnim lekovima na bazi narodnog iskustva.
NEKI LJUDI veruju bez rezerve u ovu definiciju. A kad oni za nekoga žele da kažu da je beznadežan slučaj, onda kažu: Tebi ni narodne medicina ne bi pomogla.
- Lazo, kako ti je familija?
- Dobro, samo me onaj moj sin sekira, ne znam šta da radim s' njim. Neće da ide na medicinu ni za živu glavu. Kaže, padne u nesvest kad vidi krv.
- Nemoj dete da teraš kad ne može. Tu ni narodna medEcina ne pomaže.Ovo su neki od recepata narodne medicine:
- Protiv nazeba
Pomešati čašicu konjaka ili vinjaka, kašičicu meda i na vrh noža cimeta. Ovo je odličan napitak za lečenje nazeba.- Zevanje u društvu
Nezadrživu želju za zevanjem, vrlo neprijatnu pojavu u društvu, otklonićete ako vrhom jezika golicate nepce.- Ujed komarca
Ako vas ujede komarac a nemate pri ruci odgovarajuci krem ili sprej za ublažavanje svraba, mesto ujeda premažite sodom bikarbonom na koju se kane malo vode. Sve će proći za tren oka.- Da odstranite žulj
Najbolniji žulj izlečićete lako uz pomoć četkice zamočene u tinkturu joda. Dobro natopite žulj jodom pa ovu operaciju ponovite posle osam dana. Jod prodire sve do korena žulja i ovaj se posle četiri nedelje potpuno osuši.- Uklanjanje bradavica
Nekoliko svezih, dobro opranih i iseckanih listova čuvarkuće stavljajte na bradavicu dva do tri puta dnevno. Ponavljajte ovu operaciju nekoliko dana i bradavice će nestati.- Šta sa modricama?
Posle nekog snažnog udarca možete pouzdano očekivati da će vam se na tom mestu pojaviti modrica. Podmetnite odmah to mesto pod slavinu sa toplom vodom. Ili stavite što vreliji oblog, onoliko koliko možete da podnesete a da se ne opečete, na udareno mesto. Na taj način ćete poboljšati krvotok i modrica se neće pojaviti, a bol će se ublažiti.- Da se ne pojavi čvoruga
Da detetu prilikom udarca o neki predmet ne izraste čvoruga, tamponirajte udareno mesto vatom natopljenom u sirće.- Ujed osice
Svrab i bol od ujeda osice ublazićete ili čak potpuno otkloniti ako crvenim vrhom šibice koju ste prethodno ovlažili jezikom, pritisnete na mesto uboda.- Opekotine od pegle
Dovoljna je mala nepažnja pa da se prilikom peglanja opečete. Opekotina će se ublažiti ako odmah opečeno mesto premažete površinom presečenog krompira.- Mleko protiv opekotina
Ako se opečete, povredjeno mesto odmah zaronite u hladno mleko i ostavite da tako stoji nekoliko trenutaka. Crvenilo i plik se neće pojaviti, a neće ni boleti.- Opečen jezik
Probajuci jelo često se dešava da opečete jezik. Ako vam se ubuduće to dogodi, dovoljno je da srknete malo sirćeta i neprijatnog bola će nestati.- Reumatični bolovi
Kuvati 15 minuta u 1 litru vode 69 grama šimšira, dobro zasladiti i piti nekoliko puta dnevno. Vrlo dobro i efikasno sredstvo protiv reumatizma.- Bol u krstima
Bol u krstima olakšaćete ako na bolno mesto stavite gazu prethodno premazanu kašom spravljenom od 2 šake zobenog brašna skuvanog u malo vode.- Napadi astme
Jaki napadi astme mogu se ponekad smiriti uzimanjem kocke šećera na koju se kanulo nekoliko kapi esencije od mirodjije.- Ako dete slučajno proguta pogrešno bombonu i davi se
Dešava se da dete proguta celu bombonu. Nekad je lekar udaljen a često ni hitna pomoć nije dovoljno hitna. Uzmite dete za noge, podignite ga tako da mu glava visi. Pri tome se u grlu stvara neka vrsta grča koja izbacuje bombonu pa i svaki drugi krupan zalogaj.
*podrazumijeva se, dobra fora
Fora (tj. bacanje iste) je kategorija humora koja se brzopleto penje ka vrhu najpozeljnijih talenata. Od dobre fore se punih pluca danima zivi. Dobra fora je bitnija od istine, i na dobrom je putu da zasijeni i materijalne, dosad neupitno ustolicene, prioritete i potrebe. Smijeh izazvan dobrom forom, mjerilo kvaliteta i intenziteta iste, nekontrolisan je, spontan, i iskren. Takav smijeh odagna crne misli, i utice na zaborav neprijatnosti stimulativnije nego li bilo koji oprobani lijek.
Prije dvije godine... Ponestalo mi je fora. Doslo je bilo vrijeme da se spasim, cuj spasim, skrasim! U jednoj zemlji bez aorista to bjese. Govorili su mi da nadjem svoje mjesto u ovom sistemu, da sam mlad, zgodan, pametan, i beo. Govore mi to i sad, istim rijecima, ali sa nekim plasljivim demunitivom u glasu. Sad sam malo manje mlad, manje zgodan, manje pametan, i manje beo. I sto je najgore, a sto mi niko ne govori - ostao sam bez fora.
Zapocinjem vic: "Posao covjek kod doktora da cuje vijesti o sinu. Kaze doktor: Gospodine vas sin ce prezivjeti, ali je izgubio prste na rukama, i vise ga ne mozete zvati Krsto, jer NEMA KRSTA BEZ TRI PRSTA."
Vec kod doktorove replike, ispadam iz uloge. Sva energija, sva krv iz doktorove grimase na mom licu, odstruji kroz pete u zemlju. Na licu ostane bezizraz, a doktor, otac, i besprsti Krsto, postanu dosadni, stvarni likovi. Kroz glavu mi, na tren, proleti slika Krsta kako sebi kida prste, fore radi.
Prije dvije godine bacio sam sjajan fazon. Bjese to ostra i duhovita replika jednoj progresivnoj djevojci sa cuclom na dugoj pertli oko vrata, djevojci koja je sakupljala pare za neku djecu, negdje. Jedan sjajan spoj ucenog sarkazma i sarmantne dobrodusnosti (Ne lazem, krsta mi!). Neko vrijeme nakon toga nisam ni shvatao kako sam postao sumoran, tezak kao zemlja, neko ko u sred recenice ostane zagledan u tacku iza zida, za koju je siguran da je niko sem njega ne vidi.
Ne tvrdim da je istina, ali evo kako volim da mislim: Covjek koji ostane bez fora, dobije sposobnost da vidi kroz zidove. Zbog ove misli, sve cesce se pitam, da li ja to mozda i nisam ostao bez fora, nisam ih pogubio, vec sam ih se odrekao svojevoljno? Ovo mozda i jesu puke racionalizacije i trabunjanja hronicno dosadne osobe, ali meni ovo rjesenje ne djeluje uvijek toliko besmisleno.
Namjerno naivan covjek je apsurdna osoba, nepristupacna, mozda dobra u dusi, ali svakako nepozeljna za zezanje. To je problem, govorili su, jer, namjerna ili ne, naivnost je naivnost, i ona iskljucuje kapacitete za poimanje dvosmislenih povezivanja slika i rijeci koje traze kreativnost sa obje strane humora. Naivno je bilo ocekivati da satira moze biti vise od fore, i da se preforsirani pokusaji mogu zavrsiti izvan samodestruktivnog cinizma. A, evo kazi, zar postoji neko ko voli ljude koji zaviruju madjionicarima u sesire?
Cuvaj se ljekova, govorili su mi. Rekose mi, bez zezanja, da oni donose par uspjesnih fazona na jezik, ali zauzvrat ti odnesu osmjeh pri rastanku. Ne budi lud, nisi ti prvi koji se pita ta ista djecacka pitanja, to su bolesti koje se preleze u pubertetu, zivot je nesto drugo, ej! I u pravu bijahu, skoro sa sigurnoscu se moze reci. U ovom post-futurizmu sve je poznato: Nije stvar u pitanjima i odgovorima, smrt je devalvirala, godine se broje odastraga; stvar je u forama, fazonima, igrama rijeci, vicevima i zaboravu. Tihom, bezbolnom, nepritajenom zaboravu.
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Alkos "nežnijeg" pola.
Ona je san prosečnog Srbina. Ona se ne mršti kada popijete. Čak šta više ona vam pravi društvo.
Kada odete sa njom na jutarnju kafu, njoj nije problem da uz kafu popije i vinjak. Ne usteže se da cepne unuče ispred prodavnice, sa nogu. Ona nema komplekse...
Njena omiljena pića su žestoka. Gadi se likera i koktela. Ona je najbolji muški ortak.
Dok je gledaš kako opušteno ispija svoje vinjake ne možeš a da ne pomisliš "udaj se za mene"... Ali onda ti se želja ispuni i dodje otrežnjenje... Odvedeš je na porodično veselje, a tvoja "nežna" polovina ne samo da ti nabije komplekse, nego od tebe pred celom užom i širom familijom napravi šonju i beskičmenjaka...
- Negde u srcu Šumadije, na dan velike mrsne pravoslavne svadbe...
- Kakav divan dan. Ustao si sav ozaren. Danas se ženi tvoj brat od tetke... Nije tebi drago zbog njega. On ženi lokalnu kurvu koju je napumpao. Ti si srećan zbog sebe, danas je tvoj veliki dan.
- Nakon gomile porodičnih krštenja, svadbi, sahrana i ispraćaja. Danas konačno i ti imaš žensku pratnju. I to kakvu pratnju. Crnokosu boginju, sa sjajnim fakultetom i još boljim poslom. Pred njenom biografijom će zli jezici zanemeti. A što je najbitnije konačno ćeš se nasmejati onim lajavim strinama i ujnama u lice. Vratićeš im za sve one priče da si ti šonja. Ostavićeš bez teksta i one najekstremnije, koje su širile priču da nisi ti možda dizajner.
- Nakon zamišljanja zanemelih tetki, shvataš da je vreme za put... Ustaješ, oblačiš najbolje odelo i pališ još jedan adut kod familije na selu, svoj novi auto...
Stižeš na odredište nakon puta, a tamo sve po običaju. Svatovi već lumpuju u dvorištu. Muzika svira a mladenci drhte od treme. Kada su te ugledali i kada su videli šta dovodiš, sve je za tren zanemelo. A onda delirijum i oduševljenje, dočekuju te kao Cezara koji trijumfalno ulazi sa osvojenim plenom...- Ceremonija može da počne... Odmah vam prilazi oduševljena tetka, sa poslužavnikom. Hvataš se za 30 godina staru rakiju, eksiraš i dobijaš blagi napad epilepsije. Tvoja polovina te prati, uzima isto, i eksira u Dzon Vejn stilu. Rodbina ostaje bez teksta... Nakon par tura, atmosfera se polako zahuhtava... Strine i ujne podvriskuju, svatovi se rumene od alkohola, a tetka sa poslužavnikom kruži kao centrifuga. Pokušavaš da malo oladiš ali ne ide, tura turu stiže... Počinješ da osećaš blagu toplotu u obrazima, ali šta sad, danas je dan za to.
-Nakon niza ceremonija, pucanja iz puške, crkve, opštine i neizostavnog bacanja sita na kuću, konačno stižete u salu za ručavanje i lumpovanje. Suvišno je reći da su sve nabrojane ceremonije ispraćene uz tetkino kruženje sa poslužavnikom.
- Još nije počeo ni Marš na drinu i posluženje torte, a ti si polako počeo da se srozavaš. Prvo su ti malo spale pantalone, zatim se kravata misteriozno razvezala, kosa je počela polako da vijori, a noge da vode politiku svaka za sebe. Pogledaš ka "nežnijoj" polovini, a njoj ništa, i ako te je već prestigla u broju pića. Haljina je na mestu, svaka dlaka stoji pravilno, a ona djuska sa sve štiklama od 10cm... Još uvek ti je drago zbog nje...
-Nakon nekih sat vremena, šećer od torte je u tvom želudcu napravio tandem sa alkoholom. Polako padaš na dno. Zapao si u Toma Zdravković momenat, muka ti je od muzičkog repertoara. Tebi treba Dotako sam dno života. Ponovo gledaš ka svojoj polovini, a ona je tek u fazi "Da zakopčam jeleče"... Već ti polako postaje neprijatno...
- Shvataš da ne izgledaš baš najbolje pored nje, a i tetke i strine sve više uz osmeh pokazuju ka tebi. Pomisliš u sebi "šta li se oni smeju , a ovaj njihov ženi kurvu", a u stanju sužene svesti, ozbiljno razmatraš da to i objaviš na mikrofon... Preko puta tebe sedi zabrinuta majka i uroljani otac koji već pevuši tomin hit Zatvorite sve kafane. Njegovo stanje te malo teši, i ti nastavljaš da nazdravljaš sa svojom polovinom...
- Slavlje je dostiglo zenit, a ti više nisi ni na dnu. Ide dno, gomila fekalija i mulj, pa ti. Prelaziš polako na kiselu vodu, a po stolovima pogledom loviš tanjir sa kiselim kupusom. Za to vreme tvoja "nežnija" i u tom trenutku svakako lepša polovina, prelazi na duple vinjake. Sad je već gledaš u čudu i polako se pitaš da li je ona normalna?! Ali i dalje si ponosan koliko ti to stanje dozvoljava...
- Rodbina je i dalje oduševljena zmajem od snajke, ali tebe gledaju sve čudnije. A onda fijasko. Prilazi ti "zabrinuta" sestra od tetke od pašenoga tvog ujke i daje ti savet da se upristojiš i ugledaš na snajku... Iz momenta ti pripada muka, pokušavaš da ustaneš ali noge te baš i ne slušaju. Krećeš da zadržavaš povraćku, a tvoja lepša polovina videvši koliko je sati, ustaje hitro, ispija vinjak na eks, hvata te pod miške i odvodi u wc... Dok grliš wc šolju i rekonstruišeš jelovnik, podižeš glavu i gledaš iz žablje perspektive ka njoj. Ona i dalje djuska dok namešta frizuru pred ogledalom. Shvataš da si familiji pokazao ko u vašoj vezi nosi pantalone. Suočen sa tom mišlju rešio si da je dosta. Dovodiš se malo u red i objavljuješ odlazak kući. Familija te ispraća ko da si tudji, dok snajku blagosiljaju i ljube.
-Nakon grljenja i ljubljenja snajke, nekako dolazite do parkinga... A onda i definitivni slom ostatka tvoje muškosti. Za vama istrčava tvoja majka, izvinjava se snajki zbog tebe uz konstataciju da si šonja ko tvoj tata... Prvo si se brecnuo ali si na vratima sale ugledao jadnog oca kako ispušta dušu i maše blagoteleći nasmejan svom sinu, tebi, jedinom biću koje ga razumeš. Pomisliš "možda mama zna najbolje" i kreneš da udješ u auto.
- Ali mami kao da nije dosta, počinje da kuka i da te moli da ideš autobusom. A onda se uključuje ona, tvoja "nežnija" polovina. Uzima ti ključeve i saopštava mami da će ona da vozi, što mama oduševljeno prihvata.
Tvoja muškost je nestala bez traga, potez tvoje drage će te napraviti doživotno impotentnim. Kroz glavu ti prolaze tvoje slike u kecelji, dok paješ prašinu i kuvaš ručak. Ne možeš da veruješ da ti je tako hladnokrvno bez imalo osećanja, zgazila i zgnječila ostatke tvoje muškosti u stilu Hanke Paldum. Nemaš snage da se raspravljaš, sedaš na suvozačevo mesto i krećeš da razmišlaš kako se sve ovo desilo. Razmišljanje ti u tom trenutku ne ide baš najbolje, ali dok gledaš svoju dragu, jedna misao se stalno ponavlja... "Sad sam te poveo medju familiju i nikad više"!
Ono što nas razlikuje od odraslih ljudi jeste što imamo želje. Mogu vam se učiniti besmislene, naivne i smešne ali nama je ceo svet u tim željama. Ja sam, za razliku od većine svojih vršnjaka, pripadao deci koja ima skormne želje. Kad to kažem mislim na to da sam bio siromašno dete. Naravno, siromašan u materijalnom smislu, a duhovno bogatiji. I dan danas verujem da je svaki moj naivni duševni osećaj vredniji bar stotinu puta od nečijeg ajfona i instagrama, poršea i šta ti ja znam šta ova deca buržuji sve imaju. Ja nemam i hvala bogu na tome!
Iako bih za sebe morao reći da živim u gradu, svakako bih slagao na neki način. Nisam bio ni sa sela. Ali da bih došao do škole u centar grada bilo mi je potrebno par sati. Tada sam pešačio do škole jer nisam imao para za drugi prevoz. Bilo je i bližih škola ali želja mojih roditelja je bila da se školujem i odrastam u pravom gradskom duhu u društvu malicioznih dečaka, uobraženih devojčica i prepotentnih nastavnika. Već posle prvih par dana tada su počele noge da me bolu od hodanja, leđa su me bolela zbog teških knjiga. Patike su mi prsle i kada je padala kiša bio sam mokrih nogu po ceo dan. Bivao sam iscrpljen toliko da sam bio u stanju da prespavam pola dana u školskoj klupi.
Ono što me radovalo tih dana jeste prizor gradskog užurbanog života. Nikad se nisam zadržavao u gradu. Uvek sam imao toliko vremena da stignem u minut na čas i da se vratim kući peške pre nego što padne mrak. Samo usput, prolazeći bulevarima, trgovima i popločanim stazama uspevao sam da ga vidim. Bio je tako divan. Tramvaj broj 1. Kada bih ga ugledao osećao sam se kao pred nekakvim božanstvom. Elegantnan crveni tek dospeo iz Španije. Kada je on prolazio čitav asfalt je blago poigravao pod njim. Takav zvuk bi me naročito uzbuđivao. Onda bi stao na tramvajsku stanicu gde bi se vrata automatski otvorila par ljudi bi užurbano izašlo, a zatim bi deca uskočila u vagon hitro a stari penzioneri sa šeširima na glavi i bake poštapljene polako uz pomoć mladih džentlmena bivali ukrcani. Zatim bi se začuo karakterističan zvuk sirene na tramvaju, vrata bi se zatvorila i on bi nastavio da klizi dalje šinama. To je bio najlepši prizor u očima jednog deteta.
Moja želja za vožnjom tramvajem se pojačavala iz dana u dan, iz trena u tren. Bio sam ljubomoran na decu koja su prepričavala doživljaje iz tog prevoza. I nisam slušao o tim događajima samo bih se izgubio kada bi pomenuli da su bili u tramvaju. Mogao sam da osetim prijatan miris unutrašnjosti, i gomilu ljudi koja zadovoljno sedi na svojim mestima. Zamišljao sam kako ustupam svoje mesto kakvoj staroj baki ili mladoj devojci uz osmeh... "Ništa, ništa mlada damo, samo sedite tu. Tako." Kakva nepravda, oni su se vozili u tramvaju a meni mokre noge. Svakog dana sam odvajao po nekoliko dinara od svog obroka. Malo sam jeo i bivao iscrpljeniji iz dana u dan. Ali moja želja je bila sve jača i jača i nisam hteo da posustanem.
Bio je to lep sunčan majski dan. Nakon poslednjeg zvona koji je označavao da su časovi za taj dan gotovi. Istrčao sam do prve trafike i spremno zatražio kartu za tramvaj. Dali su mi nekakav papirić. Zahvalio sam se uz širok osmeh. Nikada ranije nisam kupovao na trafici. Samo sam u pekari pazario pogačicu sa čvarkom.
Stao sam na stanicu tramvaja 1. Dok sam čekao bio sam izgubljen od uzbuđenja toliko da sam jedva primetio da je tramvaj stigao. Kada sam pošao da uđem shvatio sam da je tramvaj pun. Toliko pun da ni jedan čovek više nije mogao da stane. Ljudi su bili sabijeni. Čudio sam se tom prizoru i shvatio sam da ne mogu ući. Ali pored moje ubeđenosti da ne može stati ni jedan čovek više, nekoliko starih penzionera je uspelo da se ugura na moje zaprepašćenje.
Ostao sam da čekam sledeći tramvaj 1. Nakon par minuta pojavio se sledeći. Ovaj nije bio tako elegantan kakvog sam zamišljao. Bio je neprijatne spoljašnjosti, trule crvene boje, prljav, polupanog stakla. Jako neprijatno je škripeo. Vrata su se uz škripu jedva otvorila. Niko nije izlazio iz njega, bio je poluprazan. Nisam imao mnogo vremena da razmišljam. Pogledao sam na oznaku i pisalo je 1. Dakle to je on. Ušao sam bez razmišljanja, srce mi je lupalo. Osećao se snažan miris mokraće u njemu, dok sam koračao kroz mračni vagon, nagazio sam na nešto što bi moglo biti živo, čovek neki a možda i nije bio živ. Jako sam se uplašio kada je tramvaj krenuo i umalo nisam pao. U mraku sam ugledao prazno mesto. Kada sam seo osetio sam da je to mesto mokro bilo. Nisam imao snage da ustanem. Noge su mi se odsekle od uzbuđenja i samo sam čekao da tramvaj stane da izađem. Srce mi je sve više i više lupalo. Sledeće čega se sećam je da su mi prišla dva krupna čoveka, predstavili se kao kontrola i tražili kartu. Dao sam im papir koji sam dobio na trafici. Tada sam shvatio da to nije karta nego nekakv fiskalni račun. Uvalili mi na trafici. Kontolori su mi rekli strogim tonom da ne mogu da se vozim bez karte u tramvaju. Toliko sam se uplašio da nisam mogao ni da plačem a hteo sam da vrištim, glas mi se oduzeo. Tada je jedan od kotrolora izvario metalni bokser i krenuo da me puni pesnicama u stomak dok me je drugi držao za ruke. Nešto su vikali na mene, a sve to je snimao telefonom neki student. Posle su me izbacili iz tramvaja i udarali mi glavu o ivičnjak.
Nikad se više nisam vozio tramvajem.
