Hleb za savremenog kupca sa razvijenim centrom za sviranje kurcu. To je manje-više onaj isti 'lebac od ranije, samo više nije popularno da se zove beli, polubeli i crni, već dobija neka bog-te-pita kakva egzotična imena, da ti se na tren učini da su ti upakovali napaljenog priplodnog bika u papirnu kesicu sa natpisom "Zrno zdravlja".

Pitanje koje je mnogi srpski tinejdzer/mladic doziveo, i to bez mnogo uvoda od strane nekog svog blizeg/daljeg rodjaka kad pomenutom tinejdzeru/mladicu roditelji napuste za tren zajednicko mesto boravka sa gostom.
Moze biti jako neugodno, i mnogi mladic/tinejdzer bi u tim trenucima radije bio negde gde mora da utovaruje teske gradjevinske materijale nego tu sa tim pitanjem u vazduhu.

Genijalna izjava na pitanje o zlostavljanju dece, ali zapravo vrlo korisna da zbuniš ljude koji te smaraju pitajući sve i svašta. Zastanu na tren, verovatno u sebi pomisle da si ludak, ali te se okanu, što je najbitnije. Provereno radi, jedini uslov je da budeš dovoljno otkačen kao i ja pa da isprobaš!

Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.

Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Verovali ili ne, zvanični srpski izraz za web browser. :((
Ja ne verujem, neka me neko brzo ispravi.
Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B5%D0%B1_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%87

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Omiljen lik međ' ubogim korisnicima interneta. Svestrni gospodin - igra fudbal, tenis, bavi se manekenstvom, politikom... Svi ga vole, a sudeći prema anketama (čak i uprkos tome što se uopšte ne pojavljuje na televiziji), popularniji je čak i od Novaka Đokovića.

U eri odumiranja pravopisa na internetu, izuzetno je popularno pisanje njegovog prezimena (Drugi) malim slovom, čak i među školovanim web moderatorima.

Najjednostavniji način da nametljivog i napornog prodavca odjeće, obuće ili veša, koji svaki tren protura glavu u kabinu kako bi vam rekao da je taj komad garderobe baš za vas, iako sve puca po šavovima ili plivate u tome, odjebete i mirne duše napustite prodavnicu ili tezgu.
Takodje se koristi i da se nakon polučasovnog okupiranja kabine opravdate pri napuštanju iste...

Veoma dobra stvar gde svih 2.5 milijardi korisnika interneta u svetu može da vidi koliko ste baš Vi pametni, duhoviti, elokventni, lepi, pa zbog toga i jako popularni na tom vašem
sajtu.
Naravno, pod uslovom da svi oni nađu baš Vaše ime među tih nekih 2.5 milijardi imena, na tom jednom od oko tričavih 7 milijardi web-sajtova na svetu.

Оно што их краси и прва асоцијација на њих је да су "редовно ажурирани". :)
Наравно то се сазна након кратрајне радости што нека фирма/удружење/установа уопште има свој сајт. Web 2.0 могућност не бих ни да коментаришем.

П.С. У доњем десном углу је датум дефиниције, и искрено се надам да ће она имати само својство сведока једног минулог времена. :)

Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.

Osoba koja ovo kaže je potpuni profesionalac svoje igre i toliko je sigurna u sebe da novajlije koje su je izazvale na crtu može vezanih očiju pobediti.

Nije joj potrebno dodatno spremanje, zagrevanje, komplikovana taktika, niti bilo šta slično. Samo će navući na sebe svoje sportske krpice (a i ne mora) i za tren trena odvaliti ove noobove i poslati ih nazad u zabavište.

Lokalna soniteka gde se okuplja isključivo muško građanstvo da bi postiglo uzvišeni osećaj odvajanja od fizičkog tela i bola, a da bi na tren postalo Murinjo, Ferguson ili Limeni iz Ratkova.

Da napomenem: nijedna soniteka se ovako ne zove, ali je mnogi njeni posetitelji od milja ovako zovu, jer ipak u Hilandar ne idu žene, a u soniteku tu i tamo, al retko.

Izgovoreno-ostane obešeno, visi u vazduhu i kvari atmosferu.

Sagovornici zaćute za tren, bezuspešno grčevito prebiraju po mislima i nikako da vrate razgovor na prethodni kolosek. Još jednom se moždano napnu, slegnu ramenima i pređu na drugu temu.

Nova tema ide ko po loju, kad ono : bup!!!
Jednom sagovorniku se prethodna tema vratila u sećanje....naravno, zato što se opustio i prepustio.
Moždani grč ne traje dugo.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .

Mesto koje je tokom devedesetih godina imalo viška placeva za prodaju,pa su se tu krajišnici naselili.Odlikuje se po tome što se krajiška muzika čuje na svakom koraku,batine se mogu jako lako dobiti,a ni pucanje iz vaternog oružja nije retkost..

1 dan posla mi rekose idi u gore pomenuti sektor.Na tren se umal ne ukakih,jerbo me to asocira na Inkviziciju ili zivot regruta gustera u Sparti.Pomislih da ce tamo da mi neko jebe dalje od majke,al ne lezi vraze,strah bejase prejuduciran......to je ipak samo Kadrovska Sluzba.Zasto jednostavno ne kazu na srpskom da ih ja Srbin skapiram,nego treba da strecam od angloamerickih varvarizama.

Način na koji ti se mlada mama uvali u nepregledni red na kasi u supermarketu 31.12.-og,bez oprostite, pardon, bez šanse da se gubitak ionako nezavidne pozicije naplati javnim kavaljerstvom- samo izvolite molim , ne zurim niđe uoci nove godine, bas vam je sladak sin, jednostavno iskoristi trenutak nepažnje i buc kolica uvali u na tren oslobođeni prostor ispred tvojih kolica, i ostali slični načini.