Google, kao i uvek, izvlaci debeo kraj iz svega ovoga...

- I šta kažeš? Kako je krenula ta svađa?
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.
..............
- Jao nisam gledao danas skupštinu, čujem pobili se, de pričaj šta je bilo.
- Ma ja ti to bez gusala opisat' ne mogu.

-Au kakva ribeština prođe!
-Đe đe?
-Kurac ti da vidiš. Slab ti ajnšlang.

Ja, 07h ujutro:
"Brko jes usto?"

Brko:
"Jok ti si!"

Ja:
"Оćemo na planinu da montiramo stub?"

Brko:
"Nije problem. Poneću alat"

-Što ti žena stišće Njorija za muda i gura mu jezik u uši?
-Gde?
-Eno iza kokošinjca.
-PU!

-"Oooooo Zorka, đe Milorad da igramo lopte, fali nam jedan?"
-"Ne znam, mora da je kod ovaca neđe."
-Nakon 6 sati ide Milorad...
-"A jebla te nedilja, pa đe si do sad, treba nam jedan za loptanje, vazdan te tražimo, bili smo u Potkraju, na Veletovu, na Tipuši, Suvaji, Krivaji, Oglavku..."
-"Jebi mu Stvora, bio kod ovaca..."

STRIC:
- "Alo Mićo, pa đe si ti jebem'u miša? Nema te sto godina da se javiš. Da te pita čiča... šta radiš sutra?"
- "Ništa bitno čiča, što?"
- "Hteo sam da oberem jagode, pa reko' da mi pomogneš malo... To je samo jedan 'ektar, za čas ćemo mi to završiti..."

ORTAK:
- "Matori, šta radiš sutra...?"
- "Nemam pojma, nemam ništa isplanirano... Što?"
- "Pa, trebao bi mi prevoz do Drajzerove, imam zakazanu terapiju..."

RIBA:
- "Ljubavi, šta radiš sutra...?"
- "Ništa mačkice, što? Htela si da se malo igramo... :)?"
- "Pa pričala sam tati koliko sam se oduševila kako si lepo okrečio sobu, pa je hteo da te pita da nam pomogneš sutra... Krečimo stan."

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

Dječak je ubio lastu, a ostali dječaci su povikali:
- Umrijeće ti majka! Ko ubije lastu, umrijeće mu majka!
- Ja nemam majku - rekao je Dječak.
- Onda će ti umrijeti otac.
- Nemam oca.
- A brata, sestru?
- Nemam ni brata ni sestru.
- Nemas bas nikoga?
- Nikoga.
Dječaci su se zbunili. Kakva nesreća može da snađe nekoga ko je vec toliko nesrećan?
Tišina je potrajala dugo, a onda se oglasi Dječak milujući svoju žrtvu u kojoj više nije bilo ni dana, ni sunca, ni cika.
-Žao mi je laste - rekao je tiho.

1.
Dobro jutro Petrović Petre.
Dobro Vam jutro vječiti lafe.
Bilo je jutros i malo stare vatre.
Onako sneni prije kafe.

Dobro vam jutro Petrović Petre.
Dobro jutro, šta ste noćas snili?
Ljeto, avgust, naivne švabice jedre,
Šezdeset druge - šezdeset treće kad ste mlađi bili.

A: Ja kod sebe gore u Nemačku imam u garažu 2 BMW-a 2017 i 2015 godište ,unapredili me za šefa na poslu ,ma idila (laže,vozi opel insigniu 2013 karavan , radi ko mehaničar onaj poslednji prljavi ,puši motane cigare)
B: Ihaaa super, bole te ćošak
C: Ajde Boga ti Miško,vazdan si bio ka i uvijek

E, brate odakle si?
Iz Bataje.
U jeeee, koliko ti treba do grada?

A: Zavija mi kuler, da zovemo servis?
B: Ma zvaćemo komšijinog malog, meni onomad sredio.

A: Štuca mi vindous, da zovemo...
B: Ma zna to komšijin mali.

A: Trebaće nam sajt uskoro, da zovemo komšijinog malog?
B: Čekaj dok na sredi bazu, nešto se pojebalo.

Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.

Za njima ulaze tri "tenka".

Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.

---flash forward--

Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.

TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.

Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.

TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!

TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)

TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.

Tenkovi to uviđaju i povlače se.

Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.

-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.

Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.

-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...

-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!

A đe su ti ovi ružni, Njegoše? Tako ne možemo u Evropu, brate.

Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?"
Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..."
- Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih.
Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice."
Ona: "Pa hvala...šta vi radite?"
Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))"
Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"