Are you ready to rock по нашки.

Atak na novčanik, sleng za veći novčani izdatak bez mogućnosti izbegavanja plaćanja. Termin se obično koristi za novčanu kaznu, dobijenu za počinjen saobraćajni prekršaj.

1. Moja omiljena pesma kad je moja devojka jednom mesečno zapeva.
2. Moja omiljena pesma posle hasanja feferona, bečenja na WC šolji i ponavljanja mantre "Izadji, neću ti ništa!"

U svakom slučaju - jedna od mojih omiljenih pesama.

Najpoznatiji je kao bivsi pevac i lider britpop benda Blur. Covek je neosporno sjajan, talentovan, lep, pametan i sta sve ne. On se setio da svoje muzicke sposobnosti, afinitete i raspolozenja razgrana na tri dela:

1. Blur - najpoznatiji i sad vec pokojni pravac. Harao tokom devedesetih, u duetu sa onim karakondzulama Oejzis. Sa setom ga se secaju sad vec odrasli ljudi, kako su kao tinejdzeri skakali uz "Girls and Boys", "Parklife", a skenjavali se uz "Beetlebum" i "Tender". Vole ih i oni koji su odskoro poceli da ih otkrivaju, a bili su suvise mali da se secaju zlatnih dana britpopa.
*One sto znaju samo Song 2 (iliti pesmu zvanu Woo-Hoo) ne racunamo u ovu kategoriju.

2. The Good, The Bad And The Queen - najsveziji pravac. Grupa se sastoji od legendarnog bubnjara Tonija Alena, bivseg Kleshovog basiste Pola Simonona i gitariste Verv-a Sajmona Tonga. Ovaj pravac je za finu gospodu, koja je prevazisla Blur fazu i sada se nedeljom predvece kad im dodju prijatelji, opusta uz TGTBATQ.

3. Gorillaz- iako mu je mesto u sredini, stavljam ga na poslednje mesto. Ovo je kul, urbani projekat sa MTV hitovima. On sluzi da debilnim klincima i ziljavim pickama u svetu a i kod nas, pomogne da, ako vec slusaju nesto bezveze, neka im se u plejlisti nadje pesma koja lici na ono sto oni vole, ali je ipak mnogo bolje.

Futuristička verzija turban-folka. Pogodna za kućne žurkice, sedeljkice, folkoteke u Glazinkumerinkaenu i široj okolini. Buduće najtraženije pesme na DM Sat-u, BN-u i ostalim sličnim televizijskim i radio stanicama.

Odlikuje ih Commodore/Super Nintendo minimalistički zvuk, najprimitivniji tuc-tuc ritam, zujeći efekti koji su nekada bili bum a sada se koriste kao pozadinska muzika kada pokrenete neki key generator, tu i tamo se začuje neki pro-islamski zvuk (da se podsetimo ko nam je tol'ko vekova skakao po glavama). Osnova "kompozicije", odnosno "glavna tema" traje od 15 do 20 sekundi, pa se posle ponavlja do iznemoglosti. Tu i tamo ima po neki "brejk" da se ubaci, radi stvaranja dojma "umetničkog progresivnog pristupa". Vokali su narikačko proklinjuči, čak i kada je tema srećno-ljubavna. Tekstovi su u standardnom fazonu, sa najneverovatnijim idejama za rimovanje, gde se lako uklopi "jagnje pečeno" i "srce medeno", iako je glavna nit (vodilja) nejasna i onome ko je tekst pisao.

Način opredmećenja Patete koji služi da ženama starosti 40-70 godina prekrati vreme na poslu i skrene pažnju na najbanalnije moguće životne istine. Ideje uzete od velikih pisaca i filozofa, banalizovane do krajnjih granica i simplificirane do neprepoznatljivosti, ukrašene su pejzažima prirode, slikama beba i zaljubljenih parova, a nekada imaju i muzičku pratnju.
Teme-ljubav, prijateljstvo, iskrenost, sitnice su najbitnije u životu, deca su mudra zbog svoje nevinosti, život je lep.
Svrha i tajna popularnosti mejlova ove tematike je da ženi od 50 godina pomognu da shvati da su i njena deca mali ljudi, da u životu treba imati prijatelje i da je lepo naći ljubav. Ona do tada sve to sama nije mogla ni da nasluti i gledajući šou na svom ekranu, ozareno hvata svoju prethodnu retardiranost i prosleđuje mejl svim ljudima čije adrese ima, neretko uključujući tehničku podršku Sezam-pro-a, admina foruma koji posećuje njen sin i sve klijente sa kojima njena firma sarađuje.

Kao i u mnogim stvarima koje reflektuju duboke kulturološke razlike između čojeka domaćina Srbina, na jednoj strani, i Amera, kapitaliste i masona, na drugoj, tako se i akcioni heroji razlikuju.

Američki akcioni heroj: I pored toga što se nalazi u šumi Turkmenistana gde šibajući neke nomade štiti interese američke demokratije i bezbednost sestrića od tetke sa Floride, njegova frizura je kao iz kataloga sa stola lokalnog brice, besprekorna bez i jedne dlake da štrči. Opremljen je najsavremenijom lasersko-špijunsko-hajteh tehnologijom, sa satom koji ima kuvalo za espresso kafu i hemijskom, koja je aparatić za autogeno varenje. Većinom u crnom odelu, koje i pored toga što je zadnjih 20 minuta prejahao na ranjenoj kamili 7 kilometara pustinje, zadavio šest aligatora i ubio 387 terorista, čisto kao da je oprano Pervolom Blek-Medžik u Gorenje veš mašini, i to sa dva ispiranja lebtejebo. Namazao neku kremu za cipele po licu. Tu je neki Rus po defaultu morao biti, sa gadnim рашн akcentom, bezosećajan, dok naš Amer nosi sliku bivše žene, koja je poginula u atentatu bombi dok su bili na njihovom medenom mesecu, tako da i pored smrtonosnih veština koje ima (skida praćkama helikoptere, nosi na ramenu 17 vijetnamskih siročića, preskače tarabe, i to po dužini), ostaje u suštini duboko emotivan lik, čije se emocije latentno naziru dok u slow motion snimku primiče ustima čašicu teksaškog viskija, rukom u kojoj drži napola ispušenu kubanku.

Srpski akcioni heroj: Bradat, sa obrvama kao Momčilo Krajišnik. Ogromnu trbušinu, uzgojenu krkanjem vruće jagnjetine na Manjači, je sa dva ukrštena redenika municije. Od standardne opreme mu je AK47, dve zelene bombe, meci kojima je svima dao imena Alija, Meho, Junuz.., i golema nožina, kojom prasićima iz jednog poteza skida glave. Na nogama vojne čizme, iz kojih se naziru hom mejd pletene vunene čarape, i maskirna jakna sa trobojkom i amblemom Vojske Republike Srpske. Uz pojas mu se nalazi flašica od koka-kole sa usutom mrkonjičkom prepečenicom od 25 gradi, i dve glavice belog luka, protiv svih bolesti i prostrelnih rana od bojeve municije. Za razliku od Amera koji nosi sliku žene srpski akcioni heroj nosi u džepu od džempera premotan poster Vesne Zmijanac, gole sise edišn. U nekim varijantama, i Pan Erotiku premotanu u zadnji džep farmerki. U ustima zagrizao Moravu bez filtera. Kako god da poćeraš, uvek jebe Mirjanu Joković.

Vid izjavljivanja radosti i srece kod Srba prilikom pobede u bilo kakvoj vrsti rasprave, prepirke, diskusije .

Ne, on nije debeo. Decxko samo uživa u hrani. Sad što on ima 15-25 kg viška, nije strašno. Još je osnovac. Kad ga drmne pubertet, porašće, i otopiće se višak već. Tako to ide. Apetitan.
Debela mrcina jedna.

Унапређена верзија симпатичне псовке из детињства коју изговарамо у тренуцима када смо изнервирани разним маржама и прескупим ценама у односу на неке друге државе (које немају Мишковића).

Voluminizirana spisateljica, pošto bih ja završio sa njom.

Ljudi s viškom vremena koji za svoju plaću primaju nematerijalne valute poput časti, osjećaja ponosa, odobravanja, utilitarističke svijesti o većem dobru i slično. Idealisti koji nastoje srediti razrušeni sustav ili ga barem malo učiniti podnošljivijim.

Besomučnom nasilnom upotrebom dovesti nešto u veoma polovno, polu-upotrebljivo stanje. Za razliku od razjebati, to nešto još uvek pomalo radi, ali šklopoće, tandrče i polako gubi jednu po jednu korisni funkciju.

Omatoreli trosed. Nasledjen od babe menjao je svoj izgled i mekoću stotinjak puta. O federima i olindralom materijalu ni govora. Ali traje i služi.

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Izraz koji sasvim cesto koristimo da oznacimo sebe ili osobu koja svojim se sposobnostima(intelektualnim, fizickim il nekim drugim) istacinje kao najbolja u onome sto radi. Nema mu ravnog.

Osoba koja u komentarima napiše svoje profesionalno mišljenje o datoj pesmi. Komentari se kreću od "ova da ne diže obe noge ne bi joj niko dao da peva" do "savršen glas, naterao me je na plakanje, biće letnji hit, garantujem!" Svako od nas zna jednog ovakvog.

Iskoristivši šansu nastalu usled preokupacije pravoslavnih purista Srpskog jezika lovom na islamske turcizme i protestantske anglicizme, (koji bivaju labelovani kao strani i nepotrebni i kao nešto što uništava mili nam maternji jezik), u svakodnevni govor su se neprimetno uvukli najpre germanizmi, a zatim i italijanizmi - ovi poslednji - pozajmljenice koje svojom provaljenom, umiljatom melodičnošću i evropsko-mediteranskim apelom nikome ne staju na žulj.
Tiho su se ušunjali i pustili duboko korenje u svakodnevnom govoru i nemaju nameru da odu. Niko ne diže hajku na njih, niko ne pravi pitanje.

Ne može da bude da je to zato što dolaze sa katoličkog govornog područja. Ne može da bude ni zato što Italijane posmatramo kao neke dominantne, latinske ljubavnike, (mi smo zdravo samouvereni, da citiram Indeksovce, veliki ćirilski ljubavnici). Nije ni zbog njihovog pro-aktivnog fašizma u Drugom svetskom ratu, ni zbog njihove dobro reklamirane, jeftine "testenina i sos od paradajza" kuhinje, koja je, brat bratu, smešna u poređenju sa našom.
Istini za volju, koriste se italijanizmi i u mnogim drugim zemljama. Ali kako to da su stekli imunitet na progonjenje kod nas, ostaje pomalo nerazjašnjeno.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.