Jedini instrument za sviranje kada dođe do HM dece. Svi sviraju gitaru iako samo 10% njih koji je imaju znaju da je sviraju, dok samo 3% zna da je svira dobro. Najuočljiviji predstavnik svirača ovog instrumenta je Džordž W. Buš.

Sjajan izraz pokupljen negde sa interneta koji su mladi, sposobni, kreativni ljudi, koji misle svojom glavom, dakle uglavnom propali studenti, počeli da koriste i na ulici!

Trolovanje je, dakle, kako svi znaju, potpaljivanje, bacanje u vatru rasprave nekog za kog se zna da će da se primi na provokaciju. Recimo, neko każe kako je Vudi Alen do jaja, ti kaži daje obični seljak i plagijator, a i ružan je ko konj, a u stvari se slažeš sa njim ili ti potpuno puca kurac za Alena, ti onda troluješ.

Pa to postoji kod nas, od kad je sveta, kafane i veka. Koja je razlika? Razlika je u tome što žrtve matorih šereta nikad nisu znali šta im se dešava, da l' je šala da l' je zbilja, da l' je java da l' je san. Zajebancija je postojala radi zajebancije, i pre nego što je mlada intelektualna elita smislila oficijelni izraz.

Zaključak, trolovanje je podjebavanje nekog, osnova mu je dobro sakriveni sarkazam, i služi za podizanje samopouzdanja.

Vrlo bolan udarac muškarcu i kućnom budžetu.

Nekadašnji naziv za državne namete prema pučanstvu. Nešto nalik današnjem pdv-u. Usput i jedno naizgled obično naselje na Voždovcu. Prolaze tu neki tramvaji, okretnica nekih autobusa, raskrsnice, zgrade, ljudi, ulične džumare - reklo bi se, skroz normalna situacija. Međutim nije. Nakon što je internet postao najveći generator informacija, sve se promenilo. Od mirnog naselja Trošarina je postala OK koral današnjice. Naravno, Dok Holidej i braća Erp su davno svoje kosti položili u prašnjavu zemlju divljeg zapada, al imaginarni revolveri mudatih sajber frikova i dalje praše. I to više nego ikad. "Naći ćemo se na Trošarini" predstavlja bačenu rukavicu u facu svakom internet gmazu koji se u digitalnom svetu drznuo da izrekne drugačije mišljenje od tvog, koje je, naravno, tačno. I šta ti posle toga preostaje nego da izazoveš to neuko đubre na krvavi obračun kod stanice pedesetice i najebeš mu se virtualne keve tastaturom i mišem. Ako imaš skener ili čitač kartica, ti si onda naoružan ko Džingis Kanovi ratnici i boli te stojko za konsekvence.
I tako, kao što je nekad stara latinska izreka govorila kako svi putevi vode u Rim, danas svi internet sukobi vode na Trošarinu. To što nikad nije zabeležen neki zvaničan fajt, ne umanjuje značaj ovog bogom danog mesta za ukrštanje imaginarnih pesnica.

Rečenica koja ste što glasnije izgovara, u toku gledanja utakmice (kraj malih ekrana), kada jedan igrač predribla pola protivničkog tima pre nego što mu štoper polomi obe noge.

Pojava koja nam je prešla u naviku od gledanja mnoštva stranih filmova na našim TV programima, pa ćemo da čitamo i engleske titlove koje je neko postavio na neki naš film, ili kineske titlove, u filmu engleskog govornog područja, iako se u kineski jezik razumijemo ko Mara u kriv kurac.

Poslednji ispitni rok u školskoj godini na privatnim fakultetima.

Gastarbajterski način kupovine...

Jako iritantna pojava, kao tigar vreba sa zadnjeg sedišta čekajući tvoju grešku (ili pak priliku da izmisli grešku), dok ti drhtiš kao jebana zečica on zabavlja instruktora glupim pričicama kako bi se u poslednjem sekundu pred krivinu smilovao da ti kaže da tu treba da skreneš.
U stanju je da te obori kako mu se prohte, a položiti vozački iz prve uglavnom ili znači da je preko veze ili da ste imali sreće (čast izuzecima).

Opcija nedavno uvedena od strane poznatog video portala, koja je uslovila pojavu gomile lajkožednih idiota spremnih po svaku cijenu dobiti "palac gore". Njihova karakteristika je takođe izazivanje velike želje ostalih korisnika da im sve te palčeve gurnu tamo gdje sunce ne zalazi. Možemo razlikovati nekoliko vrsta:

Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković

Znate, to je ona mala korisna stvarčica, koje je već boje, oko vaše ruke sa kojom ulazite na festival, spavate u šatoru na pesku u sred Novog Sada, kupujete šta ja znam već...
Ali nije poenta u kupovini i spavanju. Naime, široko rasrostranjeni sindrom u srpske omladine, ne znam dal' je i ovijeh stranaca što dođu ovde da se leše od života i da skrnave do iznemoglosti, da posle ovog kulturnog događaja kako ga osnivaoci zovu, nose narukvice još jedno cirka dve nedelje.
E sad... šta je problem... problem leži ako niko ne primećuje da ste vi, zamisli koji luksuz, bili 4 (slovima: četiri) dana na prestižnom Exit festivalu,busate se u grudi ko da ste išli na rafting rekom Kolorado,ili na Madridsku koridu,a ne na Exit, gde je lakše pokupiti sifilis nego u bugarskim selima južno od Varne, i da ste se tako ludo proveli, da vam je žao da skinete istu sa ruke, ko da je Swarowski pravio svojoj unuci u miraz lično.
Sledeća stavka je čekati pitanje prijatelja, poznanika, tetke na šalteru studentske službe da li ste bili na tom veleleponom događaju. Odgovor mora početi mimikom očiju... pogled negde u levo ili desno, ne pod velikim uglom, podizanje ruku u fazonu ''ako nisi bio, bolje 'si se ubio'', i žaljenje sagovornika ko da je propustio ekskurziju pijanih, sisatih Šveđanki, koje čim bi ga videle, digle bi nogu preko glave.
Svaka čast majstore, samo skini to govno sa ruke, molim te... počeće još iz guče da donose listove kiselog kupusa.

Ovaj izraz daje do znanja osobi A, da je osoba B i više nego stručna u nekom domenu.

Posle neomašćenog kolca a pre govnjive motke, verovatno jedna od najdrakonskijih kazni u svakodnevnom rečniku prosečnog stanovnika glavnog grada Srbije ( i dalje je "Beograd" u pitanju, ako ste eventualno imali neku nedoumicu ), pa čak i ako isti/a nije rodom odatle. Radikalno brutalna sintagma koja u sebi sadrži sav prezir nebeskog naroda prema nasumičnom zločincu ili zločincima ali i, vrlo verovatno, jedino učinkovito rešenje za, ako ne SVE, onda definitivno većinu sranja koja su ga zadesila u poslednjih...pa, koliko ono ima godina? Terminologija iz naslova se, razume se, daleko frekventnije koristi od strane lokalne populacije ali nije strana ni ostatku srpskog stanovništva koje, sa druge strane, prosto ne mož' da dočeka duskoči u prvi autobus i doseli se u čuvenu metropolu "na ušću dveju reka ispod Avale". Elem, sve ovo najevidentnije ima veze sa i dalje naučno neobjašnjivom fascinacijom jednog naroda scenom javnog mučenja tj. ubijanja, bez obzira na boju kože ili zastave istog. Još se od vremena Antičke Grčke i Starog Rima, pa preko srednjovekovnih dekapitacija i Inkvizicije, ( kojoj je, pak, "vatra" bila omiljeno sredstvo za rehabilitovanje "zločinaca" ) do današnje Severne Koreje i Saudijske Arabije ( pa se ti usudi da dobacuješ muslidžama na plaži u Dubaiju kako su im "suvišni" kostimi ), lopovima, ubicama, samoproklamovanim mesijama, izdajnicima i ostalim zlikovačkim kategorijama sudilo i presuđivalo na javnim trgovima, pred neretko i na silu okupljenim narodom ali opet žednim krvi i pravde ( što se možda dâ nazvati i arhaičnom verzijom "Grand Parade", al' da ipak ne zalazimo tol'ko duboko u analizu stajskog đubriva ). Bilo kako bilo, oblik javnog kažnjavanja rendom izgrednika za sobom je oduvek ostavljao jednu posebnu aromu pobede Dobrâ nad Zlim i, kao takav, zauvek iznajmio mesta u našim toplim, neobavezno reliogoznim srcima. Bar dok ne smisle nešto još zajebanije...

N.B Pri uzjebanoj slici štelovati ovde. Autor.

Društvo ljudi raznih profila (veliki nosevi, zečje usne, istaknute čelenke, sitne jagodice, ispupčeni stomaci, vrrrrlo skupocene mantije, zabrađene žene, mercedesi, sitne kreature u propagandnim majcama) koji su spremni da svoje latentne sklonosti izraze na njima prihvatljiv način, jednoobrazno, poričući pomalo onaj stav Nekog Tamo ''jevrejskog komunjare'' Isusa Hrista ''...a ti okreni drugi obraz'', stavljajući time obrazinu pravoslavlja na svoja licemerna, ogoljena lica. Vukovi u jagnjećoj koži ili obrnuto? Uglavnom, smatraju za svoju misiju eliminaciju svih neistomišljenika, koje skoro sve trpaju u koš komunista, borbu protiv stranih plaćenika, i zabranu predbračnog seksa, oralnog seksa, analnog seksa, tantričkog seksa, kunilingusa, petinga, seksa na suvo, seksa na vlažno, masturbacije, gejeva, lezbejki, trandža, grupnjaka, pornografije, erotike, ljubavne poezije bez patriotskih elemenata, i mešovitih brakova, a podržavaju jedino istopolno batinjanje kao jedini prihvatljiv vid penetracije, uz lopatanje zabludelih narkomana; Sa druge strane, zalažu se za savez sa Rusijom, i lojalnost distaniji Romanovih, ili pak Rurikovih u borbi protiv mongolskih zavojevača ili japanskog šogunata. Za ove potrebe Obrazovci su obrazovali komisiju za stvaranje vremeplova za prebacivanje u ova srećnija, sočnija i krvavija feudalna vremena, kao i udruženje domaćica za pletenje čarapa za Crnu legiju. Tome se pridodaje pomirenje svih kolaboracionista u II svetskom ratu i satanizacija svih ljudi koji su ratovali na drugoj strani (i proglašavanje istih za kolaborante, prirodno, i smatranje Beograda okupiranim gradom od 1945-te). Takođe, zalažu se za ponovno dovođenje Nemanjića na tron, ali pošto su trenutno opravdano odsutni, može da prođe i Aca Englez. Deo su svih folklornih ansambala tokom velikih državnih praznika i manifestacija kojima se država brani demoliranjem svog glavnog grada i masovnim krađama.

Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !

Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).

Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.

Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...

Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.

Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.

Tipičan ludak-Omiljeno oružije mu je Machine gun.Voli da se kreće kroz mapu ne prestajući da puca unaokolo,i troši svih 100 metka pa tek onda puni,ukoliko ga nisu ubili pre nego što uopšte pokuša.Stalno se žali kako mu miš ili tastatura ne radi dobro i često lupa po kućištu ili pak po ekranu svog kompa.

Botina- Igrač koji već duže vreme igra kanter ali bez ikakvog uspeha.Često ga ubijaju i amteri,ali često gine i prilikom pada sa visine.

Profesionalac- Najčešće koristi Emku ili Kalaš.Dok igra CS najčečće skroz skoncentrisan,bez naglih pokreta i bez nerviranja.

Hvalisavac- Njemu je omiljeno oružije Deasert Eagle.Stalno na čatu kuca:''Aaa odraću te'' i slično ali se na kraju po skoru vidi da on uopšte i ne zna da igra.Posle igre obično izjavi :''Ma neće miš lepo da mi radi'' i slično.

Štedljivi-Obično kupuje bombe i samo napuni svoj pištolj koji je dobio na početku igre,u nadi da će pušku da pokupi usput tako što če da upotrebi dimnu bombu i ubije protivnika pištoljem.

Svestran-On obično menja puške,u nadi da nadje onu pravu,koja će da mu baš odgovara.Često zna solidno da igra,ali ima i primera koji samo šetaju unaokolo i traže puške koje su na zemlji pored mrtvih igrača.

Radoznao-Često voli da istražuje mape i koristi različite puške.Često se može sresti na stazi Italy kako ubija kokoške.

Snajperista-Najčešće koristi awp,ali ima primera koji koriste druge snajpere.Gađa neprijatelja sa velike udaljenosti i vrlo često pogađa,ali ga zbog toga često nazivaju pičkom.

Amater - Obično kupuje puške na B3 ,uopšte ne zna da igra kanter,a često u toku igre pravi nagle pokrete,nije smiren i pokušava da se stvarno unese u igru,savijajući glavu ne bi li izbegao metak,i slično.

Čiter- On koristi sve puške i naravno čit.Često je izbacivan sa raznih servera.Voli samo sa čitom da igra jer bi bez njega bio botina.

Nož pro-Igrač koji zna samo nožem da igra i često se može videti na stazi nož ultra.Često izaziva svoje protivnike na nož,ali ukoliko ga odbiju on ih naziva pičkama.

Sadrži par stvari bez kojih je nemoguće imati full feeling tokom igranja. Naravno na prvom mestu je opaka mašina koja brekće ispod stola i srce je igračkog sistema. U computer shopovima najčešće su u izlogu sa specifikacijama kao za spejs šatl i obavezno ima neku moćnu oznaku. Odmah zatim ide monitor/TV koji će da pretoči virtuelno u stvarnost pred očima gamera. Dijagonle 42" zauzima pola sobe ali itekako vredi svakog milimetra. Prednost TV tjunera jer sto se mogu prikopčati PS3 ili Xbox. Miš i tastatura, te dve stvari se najviše koriste i pretrpe najveću štetu (najčešće tokom izliva besa). Ako je mirniji tip uzeće onaj Pro gamerki miš sa tegićima i neku super svetleću tastaturu sa 300 dugmića. Oni malo temperamentniji uzeće jeftiniju varijantu jer ih menjaju svakih mesec dana. Neki predrkani 5.1 sistem da se čuje svaka kap kiše u Silent hillu, svaki korak uzdah i izdah u Doomu. Alternativa tokom noći (celonoćnog tepanja na CS-u) su slušalice. Takođe koriste se za Teamspeak/Ventrilo. Bez nekih 60ak eurića nema zabave. Predsednička fotelja, jer bez nje čekanje na raid ili poneko gledanje LotR triologije tj. sedenje po 10 sati, dovelo bi do ozbiljnih fizickih problema. Ima 7 položaja, masažere, držač za čaše, koža. Pored osnovnog paketa moguće je naći i džojstik, frižderčić za hlađenje limenkica (na usb), neku rejversku lampicu čisto da razbije monotoniju. Sve to je napakovano na radni sto koje je najmanje moguće veličine da sve stane na nega i ispod njega, a da naravno i krevet može da se ugura u sobu sa eventualno jednim ormarom. Skoro da se podrazemeva da 90% vremena u blizini kompa bude hrpa smeća. Tu se mogu pronaći kesice raznih grickalica, čaše, flaše CocaCole, poneki tanjir a ko je pušač nađe se i jedno 4-5 punih pepeljara. Jesam li napomenuo da je u sobi uvek mrak?

Ironična opaska koja se upućuje onima koji se lako pale, padaju u vatru, preterano lože...

Jako delikatna situacija. Zadnja garnitura gostiju. Prasetine ima još uvek, ali, jagnjetina je skoro utihnula. Neće biti da se najedu. Sreća da Živadinka, snaja kuma Đure ne jede jagnjetinu. A tu je i rođak Spasoje, kome je ovo danas šesta slava i nadamo se da neće dosta pojesti. Ali, uzimajući u obzir kako tamani Pro Corde ne bi se baš reklo da je bio već na pet slava. Tako i treba kada hoćemo da se kurčimo s ovim fensi pićima. Kod njega samo rakija, pivo i ono grobljansko vino. Darko se uhvatio onog Jagermeistera, ko pijan plota. Šaljem mu sms : " lakše s tim, nije ti to očevina pička li ti materina. To je za obraza " - Kreće supa. Jebeš supu ! Uvek je ima ! Voda ne valja ni u cipelama. Dalje sarma ! Nisi Srbin, ako sedam dana posle slave nemaš za ručak da jedeš sarmu. Stiže meso. Srebrenko se hvata odmah jagnjetine, i ubacuje dva komada. Mamu jebo prokletu. Stevo je svestan situacije i posle jedog komada jagnjetine, prelazi na svinjetinu. Posle 5 minuta ocu teče znoj niz čelo. Ja gledam onu jagnjetinu, u nadi da će se makar malo okanuti nje. Otac me pokretom očiju zove u špajiz. I onda ide ono standardno : " Majmune jedan, jesam li ti rekao da ne zoveš ovoliko svojih kurajbera. Zbog tebe ne mogu svoje goste da ugostim. Konjino jedna glupa " Vraćam se u sobu. Na stolu su još dva komada jagnjetine. Izgleda da je sve stid da uzmu poslednje komade. Uh, preživeli smo. Kolača hvala bogu ima. Toga se ne bojimo. Otac me opet igrom očiju zove u špajiz i kaže : " S kakvim se ti šljokadžijama družiš . Nema više Jelena ! Trči u zadrugu da kupiš " Letim do prodavnice, kad u pičku materinu, nema Jelena, samo Lav. Kupim lav, hajde kontam, neće puno popiti jer mešaju piva. Kad tamo nosim i kažem, nema Jelana , samo lav. Onda oni kažu, daj vamo da rasteram ove Jelene, ili daj Lava da ga sabijem.
Jebi ga, najgore je prošlo. Sledeće godine ćemo kupiti veče jagnje.