Svojevrsni 'pro et contra' modernog doba, još od kada je Australopitekus odlučio da ribu koja mu se sviđa ne tresne po glavi i odnese u pećinu, nego da uđe u začarani krug izlazaka, muvanja i baronisanja. Ukoliko pošalješ, ispada da si se primio na dotičnu a one to nikako ne vole, jer bed boj from d hud stav bolje prolazi. Pa čim sam je zvao na piće, zar ne znači da sam se primio i pre? Ne, sinak, ne ide to tako. A ako ne pošalješ, znači da si bezosećajni skot, koji će je pojebati i ostaviti da čeka, tako da i to ne vole. Tamni vilajet, sinak... Bez pećine i dijamanata. Samo izveštaj o dostavljenoj poruci.

Pro verzija od "Gde ga nađe?". Dok se svakome može desiti da jednom ili dvaput zanemari očiglednu uvrnutost osobe s kojom se druži/jebe/gleda Žikinu šarenicu, kada taj broj postane dvocifren, vreme je da se uradite nešto povodom žešće ujebanog dela vaše podsvesti zbog koga vam se ti frikovi zapravo sviđaju.

Maskota,zaštitni znak Partizana i veoma dobar drugar grupe Metallica

Oglasi koji služe da ubede običan plebs da je firma koja ih je postavila strašno jaka i vanvremenski uspešna. Postavljeni oglas mora sadržati minimum 85% stranih reči ili najnerazumljivijih " stručnih" izraza, kako niko ne bi razumeo o čemu se tu zapravo radi.
Poenta je u tome što je u pitanju krajnje šabanska firma, koja je dotični oglas objavila pro forme, a posao je, naravno, još pre 6 meseci dobio gazdin pašenog.

Pojavljuje se na najneočekivanijim mjestima i vremenima. Služi za prepoznavanje među generacijama. Ako iskusnom pregaocu aforizama kažeš "Slušaj foru" ili "Viđi ovaj vic" očekuj odjeb "Viđi ovog omladinca, mrš da radiš, još si ti radno i mentalno sposoban". Znači aforizmi, sudoku i tvoja baba (može i majka ako je 50+).

PES (za neobaveštene, ako ih ima) je Pro Evolution Soccer, to jest, kultni fudbal na kompu ili soniju, kako ga raja najčešće zna. Tokom fudbala je nepisano pravilo da nema razgovora, već se samo igra i igra, ali odredjene akcije na terenu ipak dovode do odredjenih komentara, ali ipak, iako to igraju milioni ljudi, na neke stvari svi podjednako reaguju.

Sve rečenice koje se koriste tokom igre (da sam ih čuo i pokupio) biće navedene.
Napomena: svaka rečenica je upućena ekranu, ne saigraču (protivniku).

Dečak opsednut čitanjem opisa video igara, što iz lokalnih časopisa, što na net-u.

Podsvesno shvata da nakon čitanja opisa razmaženih gamera zapaža i neke nedostatke igara koje do tada uopšte nije ni primećivao... Ovo ga tera da svakoj igri traži neki nedostatak, i ako ga pronađe, od jednom počne da smatra sebe pravim velikim pro gamerom i ima potrebu da svoje novostečenu veštinu pokaže celom svetu.

Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

Jedan od Pro Evolution Soccer izraza. Koristi se kada je protivnički igrač u napadu sa svojim timom a vi ste krenuli sa golmanom napred.

Isto tako, koristi se (takođe u PES-u) kada je vaš gol prazan i kada protivnik poentira bez problema. Razlog tome je što ste izleteli sa golmanom, ali je protivnik uspeo da ga zaobiđe ili da ga proigra.

Ljudi koje možemo videti na pijacama, vašarima, kafanama... obučeni su u neke proste pantalone, smešne cipele i košulje sa džepom na levoj strani grudi. U taj džep se naguraju cigarete, mobilni, maramica i neizbežne novčanice složene po vrednosti tako da je ona spoljnja, ona koja se (pro)vidi najveća moguća što implicira da su i one unutra takodje najkrupnije. Tako dotična gospoda objavljuje da je puna keša i jaka i luda...

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Odmaralište koje zbog pro-zapadne imperijalističke filmske industrije ničim izazvano dobija negativnu konotaciju. Najčešće se nalazi u nekoj zabiti ne tako daleko od napuštene benzinske pumpe dok se magla sliva po parkingu. Zlatnim presekom ove slike se dobija zum na veliku svetleću reklamu gde preovladava 'Motel' ali tako da je neonka pukla makar kod jednog slova, što pridodaje još jednu dozu misticizma.

I događaj, i sposobnost. Ne može to svako. Moraš da budeš poguzija level pro, da stružeš i ono sa dna tepsije - hoćeš sve! Malo je što jetra i bubrezi jauču od kombinacije energetskog i žestokog pića, malo je što si nazeb'o na noćnom kupanju, što ti majka cijelu noć prebire brojanicu. Ne! Hoćeš još!! Nema pića! Nema veze, daj šta ima. Dobra je i brlja šećeruša, jer afterparti je pobogu - jednom se živi!

Prezime koje kompromituje i Acu Lukasa i Džordža Lukasa zbog ovog drugog.

To su oni *pro* fotografi koji u crkvi slikaju sa ISO 100, blenda f22, i blicem u čelo.80 % njih uopšte ne zna čemu služi blenda kao ni ISO i ekspozicija, o odbijanju blica neću ni da pričam... Ne znam zbog čega ali većina koriste Nikone, najčešće d200 i d300. Od objektiva imaju jedan koji pokriva što veći raspon(18-200mm).Njega koriste za sve, od portreta preko izlaska iz crkve pa do grupne slike ispred skupštine.

Цела радња се дешава у интерфејсу игрице Pro evolution soccer(а то је фудбал).Као што знамо реч на енглеском skill у преводу на српски значи окретност, стручност, вештина...Када се та енглеска реч споји са српском речи килав онда се добије кованица - скилав.Она означава играча са слабим карактеристикама, тј. онога који је смотан и има мало skill-ova(нема добро оцењене вештине као што су : напад, скок, дефанзива, брзина...

Najjeftiniji sprej koji se moze naci u farbarama (180-240 din). Ustvari, nije ni pravi sprej, nego akrilni lak, i sluzi za farbanje limarije, drveta i sl. E sad, u nedostatku Montane, Sabotaza i ostalih pro sprejeva koristi se i za grafite. Najcesce za one navijacke, politicke i sl. Kad se radi o pravim grafitima, dobar je samo za tagovanje, za nesto vece treba preci 2-3 puta. Mladje generacije writera ce uraditi 5 uzasnih grafita Happy Colorom, dok writer koji zna sta radi steka kintu za Montane, i napravi remek-delo.

Široj publici ova pojava je poznata i kao "Rat Bendova" svodi se na par minuta žešće svirke (ima odličnih bendova,zaista) par minuta Fadla&Daria dok se 95% emisije svede na impresije najvećeg maga žičanog instrumenta.Kroz ciklus smo saznali:

-Ko šeta kera po Londonu
-U kojoj pekari (blizu Zela,naravno) doručkuje Leni Kravic
-Zašto Whitesnake "nije to to" izazov za dragog nam Zeleta
-Kako je Gobac balkanski Dilan
-Kako ne postoji bend koji ima bubnjara pevača (?ŠKK a Eagles?)
-Kako je on u stvari Immigrant song napisao u 6-om osnovne samo ga je neko pokrao

Čovek stiče utisak da onih 5% svetskih bendova svojski treba da se potrude da bi maakar na sekund odvukli pažnju Zeletu (Jer čoveče,on je gledao sve što valja "95% bendova uživo)