Rečenica koja izaziva najviše pitanja.

Termin koji koriste roditelji prilikom gledanja nekog filma i kada deca na tv-u vide ljubavnu scenu.

Rečenica koju često čujemo od ženske osobe. Šta god da kupi i po bilo kojim cenama uvek je malo!

Situacija kad me preuzme centripetalna sila pa imam osećaj da će mi pre nešto pasti na glavu, nego što ću smisliti bilo šta pametno.

Možda je i bolje, i onako danas ne bih mogao da podnesem ništa teže od vazduha i ove silne glavobolje.

Kokuzluk čest u našem podneblju, rezultira sjedenjem sa omanjom grupicom ljudi u kafani i pokušaju izbjegavanja narudžbe...

Perfidna laž kao najčešći odgovor na pitanje o nekoj delikatnoj situaciji. Klasični odjeb. Sve se zna, al ti nisi relevantna figura da bi i ti znao i to što očekuješ nećeš dobiti. Blaža varijanta od "odjebi majmune kretenski".

Najčešća fraza koju izgovara majka ( u nekim slučajevima i otac, baba, deda...) kada vidi sina ( unuka ), dok sedi za kompjuterom "učeći"...

Majstorski umotano daj 'vamo odma'.

Standardna laž u situaciji "prigušeno svetlo, sami u sobi, on navaljuje, a ona se, kao, brani". Zanimljivo je da i jedno i drugo misle da gospodare situacujom.

Sedis, gledas u belo.
Pusis. Ubice te jebeni duvan, ali pusis, bole te kurac. Mozda podsvesno to i hoces. Da te nesto ubije.
Ali brzo, ne ovako natenane, polako, da umires na komadice.
Prvo ti je otupeo mozak a onda i ostala cula.
Kao pijanom, padne ti zar na ruku a ti i ne osetis.

Vracas film i pokusavas da ukapiras gde si zajebo. Sta si lose uradio? Voleo si je, tako kako si znao. Vise od drugih ali opet nedovoljno.
Kad si je upoznao nije imala nista. Cak ni roditelje.
Na zemunskom keju si uzeo kukuruz, kuvani, koji je ona pojela kao malo dete, umazala se do usiju i nosa. Tebi je to bilo simpaticno i smesno. Nekako cudno drago.
Uz tebe je dobila i tvoje roditelje, koji su je zavoleli vise i od tebe. Porodicu koju nije imala.
Bilo je trenutaka kad si je voleo vise od samog sebe, vise od majke i vise od svih ortaka u kafani, na gomili.
Kad si poklanjao sebe bez razmisljanja, pokusavajuci da je usrecis. I bila je srecna. Videlo joj se u ocima, u glasu, u pokretima.
Trenutaka kad si poslednju paru koju si cuvao za pljuge i burek dao za dve bele ruze.
Sutradan si grickao nokte i zickao od ortaka cigare, cak te nije bilo ni blam, jer su njoj te bele ruze znacile nesto.
Trenutaka kad si je, nicim izazvan odveo na more. Na tri dana, za toliko si imao kintu.
Razmisljas kako si joj dao 5 godina zivota. 5 godina.
Pet jebenih, srecnih, tuznih, veselih, groznih, divnih godina.
I onda nista.

Jeste nešto, i koristi se kad hoćemo to isto da prikrijemo.

Zaključak/predrasuda hiperpodrozrivosti starije generacije, spram svakog istopolnog druženja njihove (pretežno muške) mladunčadi. U ovom periodu kada su homoseksualne veze zakonski dozvoljene, ali ne i prihvaćene, svaki uobičajeni istopolni međuljudski kontakt je pod lupom.

Floskula našeg naroda nastala iz zadovoljavanja malim, iz nedostatka para, vremena ili ambicija nešto će poslužiti svrsi, radiće posao.

Ocigledno je da svi mi primecujemo da je toj osobi stvarno 'nesto'!

Univerzalni odgovor na pitanje: "Šta se desilo?"

Ono što sledi posle dve jedva prosto proširene rečenice razmenjene sa žešćim smaračem.

Naziv najčešće obrađivana metodska jedinica.

U rijetkim situacijama je umjetnik toliko zadovoljan svojim djelom da smatra da bi bilo kakav dalji rad samo uneredio i obesplemlenio. Nisam prisustvovao, pa ne mogu odgovorno da tvrdim, ali uvjeren sam da su takav osjećaj imali u svom stvaranju veličine kakve su Mikelanđelo, Da Vinči, Šper, Mocart, Salijeri ( He killed Moe Zart)... Ono čemu sam prisustvovao, i to baš danas, jeste kategorično i odlučno izgovaranje upravo ove rečenice od strane mog frizera.
Kažem ja njemu negdje na početku stvaranja ove umjetnine na mojoj glavi '' Sa strane malo kraće'' , on samo klimne glavom i umirujućim glasom osobe koja zna šta radi kaže '' Samo polako, sve će doći na red. '' Mene to stvarno umiri. Popričasmo malo o utakmici reprezentacije i dođosmo do zajedničkog zaključka da nijesmo nimalo zadovoljni i da ako mislimo dalje to mora bolje. Nije me sramota da priznam, ali bilo je tu sramotnih riječi. Ali ovo je internet, a tu valjda ne smiju takve riječi da se pišu. Makar su mi iz kuće tako pričali.Poslije nekoliko poteza tim oštrim ukrštenim kistom po čupavom tamnom platnu, gledam one šiške, i to ne u ogledalu, jer mi padaju u oči, pa ogledalo i ne vidim. Sjetim se tada majkinih riječi prije svakog odlaska kod frizera u tim nekim danima kada mi je prije odlazaka kod frizera govorila kakvu frizuru želim:
'' I makni šiške skroz.'' . Te riječi sam upravo tako i ponovio. Sada sam svoj čovjek! Nema potrebe da mi iko govori šta da kažem, već sve znam napamet. Mada to tako inače i ide. Odgovorio mi je istim samopouzdanjem i klimanjem glave kao dvije pjesme ranije. To su standardne pjesme u frizerskim salonima, fino isjeckane, čuje se da je radio mašinica podmazana. Nastavio je da sjecka i zalizuje još neko vrijeme.
''Ovdje više ništa neću da diram! '' . On bi zadovoljan svojim radom. Ja bijah zadovoljan svojom frizurom. I dalje sam zapravo. Evo dlake ostavljam po jastuku dok ovo pišem.
Naći će se neki koji će izgovoriti i ukazati da frizeraj nije umjetnost, da je zanat. Ali koliko znam bio je i moleraj zanat, pa onaj gore koga prvog pomenuh od svog krečenja plafona ostade upamćen. A one frizere u starinskim frizerajima, sa ogledalima koja su se već prilično slila na dno, u kojima se okupljaju starci koji se od mladosti tu šišaju, pa uz radio, rakiju, pivo, Point ili Lovćen sjede na drvenim klupama u dimu i u sjećanju niko ne pamti. Ostaje samo kosa. A negdje sam pročitao da raste nekoliko dana i poslije smrti. Ali tada, ko te šiša, je li? A odraz se sliva i sliva na dno.
PS: Konsultovao sam se sa pravilima i vidim da je reklamiranje frizerskih salona izričito zabranjeno: '' U definicijama se ne smiju reklamirati kozmetički, frizerski i svi drugi saloni.'' Čudno pravilo koje me i košta. Pare koje mi je moj frizer dao za uspješnu definiciju koja bi mu poslužila kao dobra reklama za mlađu, internet populaciju moram mu vratiti. Prokletstvo.

Najčešći odgovor na pitanje "Šta radiš ?" ili "Šta ima ?" . Izraz polako postaje brend, jer će ga ljudi u Srbiji skoro uvek reći ispred svog odgovora u kojem ipak navedu da rade 100 poslova. Zašto se to radi, još niko ne zna.

Najvise je upotrebljavaju nastavnici ili roditelji ada hoce da nam kazu kako smo nesto lose uradili ili uopste nismo uradili,ali to je ne cesto,nego uvek pogresno!