Najčuvenija rečenica odraslih u vašem detinjstvu. Uvek boli. Kada prestanete da je slušate i počnete da izgovarate, može se reći da ste odrasli.

Najveća istina optimista...Izreka koja pomera sve granice mogućnosti i koja je prije svega živa istina...

Prve reči 97 odsto populacije kad doživi bliski susret s organima reda (MUP).

To koristimo mi Srbi,kada nekome moramo da ponavljamo nesto vise puta.

Odgovor telefonskom sagovorniku, koji te prekida u praćenju teniskog meča.

Svakidašnja, malograđanska definicija života. Pogotovu kad neko umre dok je mlad (četrdesete, pedesete) ili pogine.

Najveca laz kad je neko ljut na drugu osobu

Odličan odgovor na primedbu neke žene da nosite burmu i konstataciju da ste oženjeni, a sve u trenucima starta iste. Dobićete ili šamar ili osmeh.

Ono što vam saopšti svaki doktor sa osmehom kad dodjete kod njega, samo da bi vas skinuo sa dnevnog reda i malo skratio i olakšao svoje, inače predugo radno vreme. Nebitno da li imate, ne daj Bože, dupli prelom ruku i nogu, unutrašnje krvarenje, sekiru u glavi, leptiriće u stomaku, imate temperaturu 44 stepeni, pritisak 300 sa 200 ili ste samo prehladjeni.

Recenica koju nasi roditelji koriste kao argument za sve moguce stvari bezobzira da li je to ispravno ili ne.

Bakina neizostavna rečenica nakon svakog obroka. Ustaljena konstatacija koja sledi nakon nekih sat-dva gastronomske borbe po postavljenom retoričkom pitanju "Hoćeš da jedeš, sine?". Izleće iz bakinih usta u trenutku vaše najveće ranjivosti, kada ste definitivno položili escajg, istakli belu zastavu i raskopčali kaiš i poslednje dugme na pantalonama, dok vam je duša u nosu, a želudac moli za milost i gutljaj kisele vode. Izgovorena uvek određenim tonom u glasu s ciljem izazivanja osećanja krivice, istovremeno služi kao merilo zabrinutosti i (ne)zadovoljstva nad dobrano, ali ne i potpuno, ispražnjenom trpezom. Koliko god se natovilo i ždralo kod bake na nekom ručku, slavi, božiću, porodičnoj proslavi, štrpnulo sve pomalo od predjela, pojelo 2-3 tanjira najbolje supe sa knedlama na svetu, skinuo prvi red sarmi iz lonca reda veličine posuda za kantinu, prepolovio pleh sa punomasnom prasetinom i finiširalo sa nekoliko parčeta neodoljive krempite, uvek ostaje nedoumica da je moglo više, bolje, istrajnije nakon bolećivog pogleda i drhtavog glasa koji prekorno poručuje:

Roditelji, tu su da te sputaju večito grde i s`tobom se srde. Ne uvažavaju tvoje mišljenje, večito omalovažavaju tvoj trud i rad. A ovom frazom baš to i naglašavaju.

Izraz višestrukog značenja od kojih je jedno ono što se njime odista kazuje - jednostavno, pasuljasto, prosto.

U periodu od 4 do 10 godine, prva stvar koju keva izgovori prilikom ulaska u samoposlugu, prodavnicu bele tehnike ili prodavnicu igračaka.

Mehanički odgovor na pitanje poznanika ,,Kako si?" kada te uhvati nespremnog, kada i ne znaš šta te je pitao, kada te jednostavno boli briga za poznanika.

Prva reč u rečenici od strane specifično intelektnog sagovornika!

Odbijanje da se odgovori na pitanje, koje kaže daleko više od samog odgovora.

Ultimativni odjeb prve vrste. Koristi se u situacijama kada sugovorniku želimo da sugerišemo da nismo zainteresovani za bilo koji oblik komunikacije.

Ruralni izraz za predbračni ugovor.

Uglavnom bezrazložni strah da je zaboravljena pegla, ringla, rerna ili grijalica tjera na beskonačno provjeravanje da li je sve isključeno. Kada se ide na duže, dobro je i povaditi utikače iz utičnica, za svaki slučaj. I tako, provjera za provjerom, dođe do opuštanja, i u trenutku stavljanja ključa u ključaonicu pomislimo: "Nisam provjerio, ma mrsko mi je da se vraćem nazad, kolika je vjerovatnoća da se to zbilja desi?".