Upadica dede na jednom slavlju gde je čovek pričao kako je on kada je bio mlad imao curu koja ga nikada nije zaboravila nakon što je spavao sa njom
u sobi je nastao nakon toga puki smeh :D

Izraz koji se često koristi u svakodnevnom životu..Označava neki loš događaj koji će se destiti ili se desio.

Kvit si sa nekim kada mu uzvratis istom merom na uvredu,ucinjenu nepravdu i pakost.Izgovaranjem ove recenice dovodis situaciju na nulu i bilokakve reci posle su besmislene.

Nije ti to tata kupio.

Mišljenje većine ljudi gde bi moglo da bude nešto što smo zagubili u kući.

Dok je pre nekoliko decenija uz vinjače i ćevape Toma Zdravković pevao, nije ni sanjao, da će jedan jedini stih njegove pesme, na najbolji način opisati današnji odnos domaćeg i stranog fudbala. Bolje nego Aca Stojanović u epsko-lirskim momentima ekstaze tipa, 22 igrača, četiri stative,dva tima, pretežno vodolije, jedna lopta sa primesama čilske šalitre. Sere Coa, a nekada je bio kul lik. Čovek koji je u kafani ostavio svoju, a i mnogo drugih jetri, ubo je iz prve.

Dvadeset i dva bangava magarca, sa osećajem hrasta, koja se nekontrolisano teturaju po nečemu što bi trebalo da se zove trava. Jureći pritom nešto što se kotrlja po terenu, bez cilja. Bez žara, želje i snage. Žešće bi u duele ušle ribe iz tehničke škole Nikola Tesla. Zanimljivo je i da te devojke imaju više dlaka i muda nego ovi drugi. Jedan komentator reče, da ovi igrači ne zaslužuju da im se spominju imena, već će ih zvati po brojevima i boji dresa. Tragikomedija.

A onda sa druge strane, svuda oko nas se mogu gledati neki evropski timovi. Posle nekoliko odlgedanih minuta postavlja se pitanje, da li i oni naši članovi Srbija šuma, iliti fuzbaleri, igraju isti sport kao i ovi drugi. Ne liči nešto.
Kada vidiš da je utakmica Norič – Stouk zanimljivija nego Večiti derbi, Hrastove i Bukove šume, skapiraš da je sve otišlo u kurac, da bi nam bolje išlo plivanje, a i ide nam, da je Toma vidovnjak i da treba nazdraviti u to ime nekim špiritusom.

Zezanje za "nije sporno".

Izraz koji koristimo kada se pravdamo i tešimo u isto vreme

Jedan stih iz pesme Galije Na Drini ćuprija koji najbliže objašnjava fenomen izumiranja dinosaurusa u borbi protiv golorukog srpskog naroda

Posle svih ratova i kriza vise nas je na nebu nego na zemlji.

Najdebilnija, ali jedina izjava koju možeš da smisliš u trenutku silnog očaja, nastalom usled poraza tvog tima u derbiju i podjebavanja od suparničkih navijača.

Riječi kojima stavljamo do znanja da nas je uhvatio grč dijafragme od silnog kidanja na fejl kojem smo upravo prisustvovali.

Fraza koja dokazuje da ni najteži poraz ne dolazi bez nečeg pozitivnog, ako je sudeći po srpskim šefovima struke™.

Kažemo nekom "glumcu" kad počne da izigrava nešto što nije.

Metoda odjebavanja muškarca za koga znate da, zbog lošeg pristupa, nikad neće dobiti pičku.
Koristi se kad osetite potrebu da objasnite čoveku, u ime celog ženskog roda, da ne pokušava više ni da flertuje. Nikad. Ni sa jednom.

Može da posluži i kao vid kolektivnog izvinjenja mučeniku kad vam odcvili da su ga žene ceo život mučile, iskorištavale i gazile.

Rečenica koja se po šablonu štampa na pozivnicama za svadbe, rođendane, ispraćaje i druga veselja sličnog karaktera.
Međutim, imajući u vidu da je slavljenicima zaista stalo do dolaska oko 10% zvanica, ostalih 90% ovu rečenicu mogu tumačiti na sledeći način:

*prisustvo= materijalni/novčani poklon (bruto vredonosti +200e po glavi posetioca)

O, како их само презирем.

Спуцали су четрдесет и нешто година у дупе, зашли дебело у средње године а манири и бонтон су за њих и даље само две стране, евентуално француске речи о чијем значењу никада и нису нешто претерано размишљали. То вам је тај тип људи што се воде премисом да су с тобом оваца чували и рујнога вина пили па се сад крајње ноншалантно и опуштено опходе према теби, занемарујући притом у потпуности и онај минимум пристојности коју цивилизовано друштво и учествовање у њему само по себи налаже.

У реду, ти си млад човек који свакако и није навикао да му неко персира па стога на томе и не инсистира. Вероватно си први наговештај персирања упућеног к теби приметио код једног клинца из улаза, када ти је тако забрађеном и чекињавом назвао "Добар дан", било из страха или поштовања, или чак комбинације та два. Тај исти клинац, упола млађи од тебе, је макар толико доброг одгоја и културе да зна да је ред да се буде пристојан према некоме дупло старијем од себе и да се тој особи искаже дужно поштовање, макар само због година те особе. И ти си, млади човече, такође већ врло умешан у племенитој вештини персирања сениора.

Па шта рећи онда за ове простаке? Зар поштовање не иде у оба смера? Па замислите само ту матору дртину, кад га већ тако морам назвати, социјално и темпорално индиспонирану, како вас послужује у кафићу рецимо, или како вас "умољава" да пре уласка у супермаркет своје кесе оставите у ормарићима на улазу. "Реци друже"?! Шта да ти то кажем, друже? Можеш ћале да ми будеш, кромањонцу један некултурни, нисам ти ја јаран из кладионице па да се шопамо колоквијализмима и другаризмима. Где је добар дан, где је изволите?

"Ало, не можеш уносити кесе с'вана"?! Молим? Није "ало" него "опростите, господине", троглодиту нецивилизовани! Па јебеммуматер, шта се то, дођавола, десило са другим лицем множине и његовом употребом у цивилизованом разговору?

Шта се то десило и куда се то дао цивилизован разговор?

Metuzalemska fora iz skole koja se sve do sada koristi obavezno kad profesor zatrazi da mu redar kaze ko nije na casu.

Nije ništa hitno. Stavljanje do znanja sagovorniku da radnja za koju je on mislio da treba obaviti sadodmasad i nije baš toliko neophodna.

Mini-otvor između prstiju kroz koji smo, kad smo bili klinci, gledali horor filmove.