Lik koji nikad nije poljubio devojku.

Nikad dosta.
Što ga više piješ, više ti treba.
Najbolje se vidi u poznatoj narodnoj izreci:

"Jedno je taman, dva su malo".

Moj komšija Jova sa 11-og sprata.Svako jutro baca djubre sa terase i nikad ne promaši kontejner.

Nesto sto niko nije nikad video, ali tvoj: Tata, Deda, Stric, Prijatelj... ima i doneo mu je neko koga takodje niko nikad nije video ili mozda jeste ali je to bilo davno. A ta cuvena STVAR cini poslove veoma laganim i radi savrseno jer je kvalitetno i nema veze stoje staro 30 godina.

Obično propali muzičari (većinom gitaristi) koji misle da su popili svu pamet sveta.
Njima nije cilj da vam prodaju instrument, već da pokažu kako se oni razumeju u sve vrste žica koje postoje na svetu ili najnoviju seriju čivija. Od vas očekuju da dodjete sa predznanjem o gitarama koje ne poseduje ni RM Točak lično.
Obično vas dočekaju sa Jaksonom u ruci svirajući neku komplikovanu power metal solažu.

Narodna mudrost koja oznacava da covek nikad ne moze da pobegne od raznih nevolja, jer cim resi jedan problem, odma se pojavi drugi.
Uvek neka burgija mora da vrti.

Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.

- "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"

Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca 'ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s' kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja...

-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"

Četiri jahača anonimnosti.Ova četvorica se spominju svuda kada se navode/nabrajaju neke nasumične osobe.
Pera je očigledno glavni baja među njima,jer njegovo ime prvo izgovaramo.
Mika i Žika vode neprestanu bitku čije će ime drugo da se izgovori,a obično pobedi Mika,ali Žika se nikad ne predaje.
Laza je najmlađi među njima i najneiskusniji,zato se on stalno izgovara poslednji ili se uopšte ne spominje.

ČAČAK. Vremensku prognozu za sve ostale gradove ćete čuti na radiju i na televiziji ali za Čačak nikad. U gradu postoji meteorološka stanica koja je u sklopu republičkog saveza ali Čačak ignorišu kao TV pretplatu.

Pitanje koje terač šege postavlja iskolačenih očiju, ili zaprepašćeno intonirano, sagovorniku koji se raspituje o nekome. E sad, ili je taj neko odavno muerte, ili nikad življi jbg, zavisi od intenziteta šale.

Riječi koje ćete čuti od svoje drage jedino u neprikladnim situacijama, u kojima nećete biti u mogućnosti da zadovoljite njene potrebe. Naravno, nikad nećete ćuti te riječi kad ste sami, kad imate cijelu vječnost pred sobom, npr. na petnaestodnevnom odmoru na moru.

Prijatelj, ali ne u uobičajenom smislu te riječi. Priša je neka vrsta komunalnog prijatelja, prijatelj cijele lokalne zajednice, da li sela, da li ulice, da li gradskog kvarta, nebitno. On je za sve i svakog priša, tako ga zovu i stari i mladi, njegovo ime je od neupotrebe zaboravljeno. Svima dobar dan, svima osmijeh, sa svima pomalo razgovora i pomalo dobrog raspoloženja. Uvijek vedar i dobroćudan, možda i pomalo luckast, ali nikad neraspoložen, nikad mračan. Priša zastaje na kapiji da popriča sa domaćinom o politici ili preko ograde popriča sa domaćicom o vremenu ili sa djecom o školi ili fudbalu. Priša nikad ne ulazi unutra, prišu niko ne zove na kafu i rakiju. On daje ne tražeći ništa za sebe. Nema šanse da se posle razgovora sa njim ne osjetiš vedrije i bolje raspoloženo, ali priša ni sa kim nije dovoljno blizak, baš zato što želi biti blizak sa svima. Niko nije sasvim siguran sa kim priša živi, ima li roditelje, ženu, djecu. Niko nije siguran da li je ikada vidio prišu kako ulazi u kuću ili kako izlazi iz nje. Priša kao da stalno hoda i razgovara, pitanje je kada uopšte i jede. Svima priša, nikome zaista prijatelj. Jebiga, priša.

Niški prilog za vreme a uglavnom znači NIKAD.

Mrzim tu osobu, iritantna je iako je nikad nisam upoznao, čak i ne želim da je upoznam. Sama pojava te osobe izaziva želju da izmislite vremeplov i upoznate njene roditelje i namestite da se nikad ne sretnu. Ali problem je to što ne znate zašto vas uopšte ona iritira.Možda je vidite prvi put u životu...

Vreca bez dna.U nju mozes da sipas para kolko oces nikad nece da bude puna,a ti ces da sipas i da prosipas u nju sve vise i vise.
Sa suprotne strane,ako imas tu moc da uzimas iz nje,uvek ces moci da uzimas do mile volje,nikad nece da se isprazni.

Nikakve veze sa omiljenim četvoronožnim kućnim ljubimcima, kerovođama ili ne daj Bože policajcima ova definicija nema! Ovo je pokušaj da se opiše period kroz koji većina mladih muškaraca prođe u životu. Sad, budimo iskreni, neke nikad ne uhvati, a neke nikad ni ne pusti. Ali, evidentno je da postoji.

Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...

Nikad.

Večiti četvrti, nikad za medalju ali nikad na začelju. Ništa u životu ne ume da zajebe, ali ništa ne ume ni da odradi do kraja. Čuveni stih Zabranjenog pušenja (ovog beogradskog, lokalnog), ekstremno primenjiv za opisivanje karaktera kojeg ne možeš mirne duše nazvati slinom, ali ga ne možeš ni okarakterisati nekom boljom ocenom.
Čak i u opisivanju zahteva više reči nego što vredi.

Niko nema pojma kako se zove, malo ko će se setiti tačno kako izgleda, ali svi se sećamo, kao kroz neku maglu da se s Gruom konstantno provlačio neki batica. Nikad nije imao svoju strofu, nikad nije gostovao u emisijama, ali ako mu je za neku utehu, Gru trenutno nije mnogo popularniji od njega.