To vam je kad gledatu onu inspirativnu vrstu filmova poput Titanika (za zaljubljene) ili Ramba/Rokija (za siledžije) pa se poistovetite sa glumcima i njihov uspeh/neuspeh prihvatate kao svoj (u psihologiji se ta vrsta odbrambrenog mehanizma naziva identifikacija), a njihove emocije prihvatate kao svoje. U trenutku gledanja ste zaneseni likom i delom vašeg junaka/junakinje, želite da postanete baš kao on/ona, jer vas je film jednostavno dirnuo do srži. Taj zanos nestaje 15 minuta nakon završetka filma, kada se vratite u realnost i nastavite da živite koliko god nezadovoljni bili sami sobom.

Izuzetno turbulentan period u životu ženske osobe tokom koga njeni hormoni podivljaju kao gosti prosečne birtije u engleskom pabu dok njihov omiljeni fudbalski tim gubi sa tri razlike, a piva je upravo nestalo.

Kao kada naiđe tornado, suvišno je kriti se od žene kada podivlja u ovom stanju. Ko se zadesio, bolje da ostane gde je, jer ni pravdanje ni izgovori niti bilo kakav razuman argument nije od pomoći. Bio bi delotvoran istim intenzitetom kao kad bi gazda gorespomenute birtije te iste navijače ponudio čajem.

U svetu ideja i slobodnih misli cenzori bi bili tajna policija, tužioci, sudije, zatvorski čuvari i egzekutori. To su duhovni patuljci koji poput kerbera verno čuvaju ulaz u svoj svet u kome postoji samo jedno pravilo – STATUS QUO.

Cenzura se zove njihov rad. Efekti ovog rada na original su podjednaki efektima radijacije na embrion. Novokreirana tvorevina je nepoželjna i neprepoznatljiva kako autoru tako i cenzoru. Ironija je u tome što kreacija aotorsko-cenzorksog inženjeringa ponekad stigne do konzumenata i ostane neprepoznata.

Prvi cenzori iz rimskog doba su nosili toge, oružje i bili okruženi legionarima. Evolucijom su preoubučeni u crna odela i bele košulje, a dobili su i nickove kao što su savetnici, konsultanti, pomoćnici.

Nažalost, evolucija ništa nije učinila po pitanju krajnjeg cilja cenzorskog delovanja - STATUS QUO.

Najdebilnije imaginarne osobe. Pojavljuju se uglavnom u tinejdžerskim magazinima kao što su Bravo, Bravo grl i Okej. Takve osobe najčešće postavljaju pitanja o svojim takođe imaginarnim problemima koji nikoga normalnog ne zanimaju, a tu su da pomognu devojčicama od 13 godina koje su u dilemi oko toga da li treba da smršaju da bi se svidele simpatiji. Logičan odgovor redakcije bi bio: "Da, glupačo, koji popaljeni tinejdžer bi te pogledao ako izgledaš kao trudna slonica?!", ali ne, njihov odgovor je samo privremeno lečenje kompleksa u fazonu: "Sestro slatka, budi svoja i voli svoje telo. Onda će te i drugi voleti, dušice."

Posebna vrsta cipela (koje uglavnom nose starije gospođe, tj. babe), tako dizajnirana da ukoliko vas gore pomenuta gospođa nagazi, ne osećate noge sledeća dva dana. Naravno, njihov đon je veoma debeo, tako da dotična gospođa neće ni osetiti da stoji na vašoj cenjenoj nozi, sve dok ne dođe vreme da izađe iz autobusa. Međutim, ako se slučajno (ne daj bože) desi da vi stanete njoj na nogu, uz bolne jauke psovaće vam sve po spisku dok vi postiđeno ne izađete iz autobusa, usput se žaleći na žuljeve....

Viđaju se kod ljudi koji su se predali svakodnevnoj rutini. Njihov život je predvidiv do najsitnijih detalja : radijus i tajming kretanja, prizori koje svakodnevno viđaju, rečenice koje izgovaraju....

Preplavila ih je mrzovolja, njima je sve teško, oni se umore i od rada-i od nerada, oni su pasionirani „sakupljači“ ružnih i tragičnih vesti (obožavaju i da ih prepričavaju), retko osete skrivenu lepotu koja vreba iza skoro svakog ćoška i obožavaju da smaraju druge iscrpnim opisima svojih tegoba.

Vremenom im postaje sve teže da se otrgnu i izmene makar delić svoje svakodnevnice.

Jeste. To su tvoje komšije. On, vazda nasmejan, sa blještavo belim osmehom. Njegova žena je prvoklasna bičarka bez ijedne bore. Kako bi ih i imala, kad lice svako veče kupa u kremi. Oni imaju čopor klinaca, sa impresivnom sposobnošću da se usvinje gde god da odu. Nema veze što im je dvorište komplet zatravljeno a sunce piči ko blesavo danima, deca će naći i baru i blato. Ah, koga to još brine, mamica će to da oriba. Oće kurac, tutnuće sve djuture u mašinu, bez kamenca. Kakvi da se boje pomešaju tokom pranja, ne. Oni nose isključivo vedre boje, deca belu. Žena kupa lobanju šamponima od kojih joj se kosa sjaji ko pseće mudo. Muž, pak, otplaćuje šurnaest kredita, ali ga boli tuki. Čak ga i savršeno vezan čvor na kravati nimalo ne steže, iako je napolju +40. Hasaju isključivo integralna leba s margarinom koji sadrži abecedu vitamina. Karbinje su im nepoznat pojam. U njihovoj kući pas se ne linja, a grinje smorene odlaze iz kreveta. Kupatilo se cakli, žena se jednom okliznula na pločice i nabila trticu, ali sva sreća tu su ponovo kreme i masti. Oni kafu ne piju, oni je mirišu zatvorenih očiju. Njihov automobil ne dimi iz auspuha. Muž nije tolerantan na laktozu.

Kada već svi pluju Bouns i CSI ipak bi trebalo da se setite ove serije koja se valjda još uvek prikazuje na B92. Dakle glavni likovi su braća matematičar i fizičar koji kad izvuku kubni koren iz procenta koliko je pilića prošlo ulicom dobiju ime ubice i njegovu adresu. Njihov ćale je nepresušni izvor mudrosti kojeg oni slušaju zbog principa teorije haosa - kad on kaže nešto što nema veze sa poslom njih dvojica odmah izračunaju procenat realnosti te izvale i tako uspeju da dobiju ključni dokaz u tome kako da uhvate ubicu.

Ono što svi radimo sa ushićenjem kada dobijemo novi računar, jedva čekajući da ih naučimo makar osnovnim funkcijama, jer skoro pa ne znaju ni da ga uključe. Tu se polagano prelazi i na igrice, ali one osnovne, poput karata, minesweeper-a i sličnih, nakon čega njihov učitelj, tj mi, bude jako srećan jer je uspeo da ih nauči. A kasnije, kada počnu da uče i troše sve više vremena na glupi farmville, cityville i ko zna koliko još glupih dickville-a, polako počinjete da proklinjete dan kada ste im uključili glupi Spider Solitaire.

To su ljudi u FPS(pucackim) igrama koje sa potpunim pravom mozete navzati sljamom, jajarama, bednicima i ostalim izrazima koji oznacavaju jadnost ili nesrecu subjekta! Oni obicno igraju za statistiku bez imalo morala, bez ikakve timske igre i bez ikakvog cilja samo da bi njihov nick bio medju prvima na nekakvoj listi! Takodje ukoliko recimo igrate CTF(capture the flag) Oni ce biti ti koji vam ni u jednom trenutku nece pomoci u bilo kom smislu, vec ce naci neko zbunje i odatle pucati do besvesti ne bi li izlecili svoje komplekse iz stvarnog zivota!!!

struktura kojom ovladavaju frustrirane gospoje i femkasti mladići koji u svemu vide "viši cilj" i narušena ljudska prava

Iako te je pominjanje DB uplašilo, NEMOJ da se plašiš jer u pitanju je fini momak upakovan u odelo i kravatu sveukupno vrednosti do 50 jura. On skrušeno na prvom kanalu RTS objašnjava kako su svi oni fini i pošteni i kako je neki tamo dođoš u njihov tim poubijo,zaklo i posakatio sve, a oni ništa nisu mogli jer jebga morali su da dovrše sladoled koji su otpakovali...
Tipičan pripadnik ove sorte odaje svojom pojavom blago/jako seljačko poreklo, jer da bi bio patriota moraš biti primitivni seljak i ceniti zgaženu kokošku na zastavi svoje zemlje!

Odgovor koji su nekadašnji klinci davali (možda se može čuti i dan-danas, među ovim novim klincima) osobi, koja bi se na njihov poziv odazvala nepravilno - sa : "Šta je?", umesto sa : "Molim?" (mada i na taj odziv postoji, verujem svima nam dobro poznati, odgovor već definisan na Vukajliji). Obično su izraz koristili u komunikaciji sa vršnjacima, ili dobro poznatim starijim licima, koja ih gotive (u ostalim slučajevima bi rizikovali batine). Često je korišćen, u istom kontekstu, kao deo većeg izraza : "Američko jaje, što se tebi daje."

"Gurni" tačka, tačnije. Vagina, jednom rečju. Fensi naziv, ništa drugo. VaDŽajna, sa apostrofom na DŽ - "DŽi-tačka".

Morale žene da se snađu, šta ćeš. Dosadilo i njima da trpe svoje arčitelje da ovi samo udarnički, kao omladinci na radnoj akciji, samo udaraju i udaraju, bez da misle o njoj, ženi. Eeee, dosadilo to ženama, pa aludirajući na mušku sujetu i njihov najveći strah (a, to je da nisu najveći jebači), smisliše one "G-taćku".

Muško k'o muško, mora da pokaže ko je glavni, pa odlučiše da se malo više potrude (a, neki bogme, čak i previše).

A, žene - žene se samo smeškaju. Tako prosto, a tako efikasno.

Pitanje upuceno svima nama koji jos uvek zivimo pod tudjim krovom posle svakog fizickog (moze i psihickog-ucenje) posla koji smo morali da uradimo umesto onih pod cijim krovom zivimo-roditelja.Koliko god malo vremena trebalo za taj posao,ipak su oni tvoji roditelji,a ne ti njihov bla bla bla....ti ces uraditi to.I kad cujes ovo pitanje docice ti da oteras caleta u tri lepe,ali neces,jer to automatski podrazumeva samarcinu i jos mesec dana usisavanja,kupovine hleba ili bingo listica za babu.

Verovatno najotrcaniji izraz koji se koristi u sportu.U upotrebi je kada trener ili igrači ekipe koja je favorit ne znaju šta da kažu o slabašnom protivniku a da ne budu povređena pravila fair play-a,jer su već upisali unapred tri boda i pobedu od pet,šest golova razlike.Primer ''neugodne ekipe'' u kvalif. za Ligu Evrope sledeće sezone:

Pojava koja se često viđa u kafanama i diskotekama Srbije, a obično je praktikuju grupice od par rokalja, dok je njihov sto pretrpan popijenim flašama piva, koje ne daju konobaru da odnese da bi, naravno, drugi vidjeli da oni imaju i itekako mogu. U trenutku kada se sa zvučnika začuje odgovarajuća pjesma, mladi rokalji se značajno gledaju, dižu ruke u vazduh, a njihove šake formiraju prepoznatljivi simbol srpstva i pravoslavlja, podignuta tri prsta. Sa količinom popijenog alkohola frekvencija dizanja trice raste, a samim tim i stepen nakurčenosti pomenute omladine.

Ok, svi znamo da profesori imaju miljenike, da l' one koji znaju njihov predmet, one koji se očajnički trude da znaju predmet, one koji se očajnički trude da budu zavoljeni od strane profesora, i šta znam koje još. To je ono, profesorka geografije obožava dečicu koja idu na letovanje preko njene agencije, profesorka engleskog obožava dečicu koja neizostavno, svake godine idu u London sa njom...
Ali ima i onih sa malčice drugačijim kriterijumom. Npr. moja profesorka fizike. Voli žena dečake pa to ti je. Vola ne znaju da ubodu al imaju dvojku. E, šta ti je muško...

To su beživotni likovi kojih ima na skoro svakom forumu, a svrha njihovog profila je da popune broj članova na forumu, kako bi delovalo da forum ima posećenost.
Njihov skromni fond rečenica se sastoji od pet do deset reči, a to su obično:
- Tako je
- Tačno tako
- Apsolutno se slažem
- Svaka ti je na mestu
- Nemam šta da dodam
- Potpuno podržavam (ime aktivnog forumaša)...
... i još par manje bitnijih.
Jedino što umeju je da kliknu na "citiraj" i napišu "Slažem se". Na prozivke drugih po tom pitanju uopšte ne reaguju jer, ili ne umeju, ili ih mrzi da se priključe diskusiji, pa samo dižu pritisak aktivnim forumašima.

Devojcice koje se osecaju starijima od svojih vrsnjakinja, pa tako ranije pocnu da izlaze po fensi mestima, nose fensi garderobicu koju uglavnom vide na Pinku, u Grandu... Dubok dekolte, kratka suknja, i visoke stikle za njih su svakodnevnica, a specijalno jakne od loseg vestackog krzna koje vise podsecaju na jamboliju kojom se u selima prekriva namestaj. Njihov zastitni znak su takodje tasne i kaisevi, kineske kopije Gucci i Louis Vuitton, sa sto upadljivijim iskopiranim zastitnim znakom. Ne zaboravimo kilo pudera koji je za 5 nijansi tamniji od boje vrata, sjaj koji curi sa usana, i ogromne alke sa cirkonima- u sred dana.