prva nedelja

- Ćao, Sandra, šta ima? kez
- Eto radi se.
- Daj neku dojavu. kez
- Ma gde ja znam, ne razumem se u to.
- Ne daš, a? Eee, ja bi tebi dao, hehe. Evo ti kucaj mi ovo.
...
- Izvini, šta ti je ovo ddu>?
- Domaćin daje više poena.
- Aha, čekaj da nađem... Više kažeš?
- Više, više.
- Dobro, a ovo doh1?
- Dodatni hendikep.
- Aha, samo da vidim...
posle 10 minuta
- Evo, proveri samo molim te.
gleda u tiket
- Pa pogrešila si ovo domaćin daje više, ti si stavila manje, to ti je obrnut znak, znaš. Još dve utakmice si pogrešila, al nema veze, možda si talična, saćemo da vidimo hehe.

Tiket pao na ono što je ona pogrešila.

druga nedelja

- Sandra, ajde kucaj mi ovo, počeće mi Fener. Brzi tiket je, preko neta sam sastavio.
- Aha, a kako to sad?
- Ništa, ja ti čitam broj, ti samo kucaš.
- Aha! U super, taman da ne pogrešim!
- Kucaj: četiri, pet, tri...
- Četiri, pet, tri...
- Osam, šest, devet, dva.
- Osam, pet, devet, dva
- Osam, šest, ne pet.
- Pa nema gde više.
- Ma ispravi osam pet u osam šest.
- Pet?
- Š bre, šest! Š kao Šešelj.
- Čekaj, to prvu ili drugu peticu?
- Drugu.
- Drugu, drugu... Aha, ok, evo ga... Čekaj, šta sad neće? E, pa počeo ti ovaj Fenerbahče, oćeš nešto umesto njega?

-Ајде притисни ово: Боса нова, хе, хе, какво име, можда се зове по томе што играш бос или је то нека босанска музика...

Najgori scenario koji možeš da doživiš je sledeći: Dogovorili ste se da idete u bioksop u 8. Ona zove u pola 8 i plačući ti saopštava da nema šta da obuče, iako ima stvari triput više od Keri Bredšo. Otkazuje bioskop. Ti se vraćaš kući sa pola puta. U 10 do 8 te zove sva srećna jer je pronašla dobitnu odevnu kombinaciju. Naravno, ponovo menjaš smer kretanja i vraćaš se ka bioskopu iako vidiš da nećeš stići.
U 5 do osam te zove da ti saopšti kako si prljavo muško govedo koje ne zna da poštuje dogovor i da ne želi više sama da čeka ispred ulaza. U 2 do osam te zove njena keva i govori ti kako ne smeš tako da se igraš osećanjima njene ćerke. Tačno u osam te zove njen ćale i proklinje ti sve pretke od dolaska Slovena na Balkan. Ti si zaglavljen u gradskom prevozu sa još 200 putnika, nasred Gazele. Prvi put pomišljaš kako je idealno da je šutneš i rešiš se bede. Ali nemoj, seti se kako je dobro mešala dupetom kad ste opštili prvi put. Kad bude drugi put, slobodno joj sašij forhend po desnom guzu u znak slatke osvete za pretrpljeni duševni bol.

Trenutak poljubca,
Princ: Pa ti ko da se nisi kupala 100 godina!!! Jeste da si jedinca za smrad ali danas imaš sreće jer sam ja zagoreo ko kaubojski tiganj!!!

BG 123 XŠ
ČA 451 ĐW
NS 823 YŽ

Profesorka ne daje da pritiskamo ,,Backspace" pri kuckanju teksta.
Ja: ,,Profesorka, ja ne mogu bez backspace-a! Mogu da ga izvadim?"
Profesorka: ,,Molim te, nemoj sad da mi ga vadis!"

~Jel' ti se svidja u skoli?
~Zbunjeno dijete kome je intervju jos vise zagorcao dan: svidja!
~imas li nove drugove?
~dijete: imam
~Hoces li da ucis?
~Hocu
~Sta ste danas radili u skoli?
~Jesmo (daje mu do znanja da ga razgovor smara)
~Koji ti je omiljeni predmet?
~Fiziologija
~Molim?
~FIZIOLOGIJA!
~Sta???
~(sada se u razgovor ukljucuje i majka): Fizicko sine...
~Ma ja, fizicko...

a)
Majka: Slobodane, sine, obuci jaknu, hladno je napolju!
Sin: Aman, Milena, napolju je 22 ° C, a i imam 44 godine, nisam više mali!
Majka: I 70 godina da imaš, za men' ćeš uvek da budeš dete! Sećam se, k'o da juče beše, kad sam te rodila tog januara 1977. godine.

b)
- Je l' jeo majkin sin?
- Kak'i majkin sin, kak'i kurac!? Nije njemu nit' 5 nit' 15 godina, već 27! Ja sam u njegovim godinama im'o trogodišnjeg sina!
- I 70 godina da ima, za men' će uvek da bude dete!

-Seeeele,ljubim te,srećna ti Nova,budi mi zdrava i lepa i dobraaa,moja mala sejaaa,šmrc!

-E,blesele,aj'dobro,volim te,al'smanji doživljaj..(o,Bože,opet počela sa kmečanjem)!

- Koje godine se, beše, udala Dragančetova Ljilja?
- Ja mislim da se udala one godine kad je Darko Lazić pevao u Goranovoj kafani..
________________________________
- Što su ti dobre patike, kad si ih uzeo?
- Ma odavno.. Još pre đurđevdanskog cirkusa..

Do 40 stepeni, ne skuplja se, ne pušta boju.

- I tako ti kažem zete, moja Marija je suvo zlato. Vredna, radna i poštena, a moraš priznati i da je lepa. Samo moraš pažljivo sa njom, znaš kako je osetljiva, pa brzo plane, a još brže se rasplače.
- Znam čika Boro, kroz sve sam te faze ja proš’o sa njom za ovih par godina. Znam je bolje nego sebe.
- E malo sutra znaš. Jel znaš ti šta nipošto ne smeš da joj spomeneš, da ne bi totalno poludela i upala u histeriju?
- Ih kako ne znam, je l’ mislite na ono kad se u drugom osnovne upiškila na času matematike?
- E moj sinko, ne znaš ti s kim si se oženio. Nikako nemoj da spomeneš reč „koza“.
- Što, pa nikada ja nju ne bih nazv’o kozom.
- Ma ne sme ni da vidi kozu, pa čak ni na TV-u. Kao mala je po dvorištu skupljala i jela kozija govanca, pa su joj toliko dupe pomerali, da je navukla traumu od toga.
- Ma nema frke čika Boro, ćutim k’o zaliven.

Zoo vrt Beograd, 15 meseci kasnije:

- Jao dušo što volim zoo vrt. Najlepše se tu osećam. Nekako me vrati u detinjstvo.
- Čekaj bre ženo pa još nismo ni stigli do dela sa kozama, pa na detinjstvo da te seća.
- Je l’ si me namerno doveo ovde?! Je l namernoooo ?! Konjino jedna!
- Kozo!