Čuvena rečenica koju su najčešće izgovarale naše majke, i to u dva slučaja:
a) Svojoj deci, kad bi pomenuta svojim roditelju stavljala do znanja, da više nisu mala, odnosno deca.
b) Osobama koje bi skrenule pažnju roditeljima, na to da njihova deca više nisu mala.
Kao što (neki) roditelji svoju decu vide kao malu ili vrlo mladu, isto tako deca svoje roditelje vide kao stare. Ljudi su mladi dok imaju malu ili mladu decu, a samo deca imaju mlade roditelje...
a)
Majka: Slobodane, sine, obuci jaknu, hladno je napolju!
Sin: Aman, Milena, napolju je 22 ° C, a i imam 44 godine, nisam više mali!
Majka: I 70 godina da imaš, za men' ćeš uvek da budeš dete! Sećam se, k'o da juče beše, kad sam te rodila tog januara 1977. godine.
b)
- Je l' jeo majkin sin?
- Kak'i majkin sin, kak'i kurac!? Nije njemu nit' 5 nit' 15 godina, već 27! Ja sam u njegovim godinama im'o trogodišnjeg sina!
- I 70 godina da ima, za men' će uvek da bude dete!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Ovo mora da smo mi izmislili! Toliko utupljivanje sosptvenog potomstva se retko viđa.
Што, баш је слатка фраза. Родитељи имају натприродна чула.