Ankarizacija ili istanbulizacija tranzicionih zemalja iskazana kroz ovu otrežnjujuću rečenicu poštenog turskog seljaka iz istočne, azijske Turske.
Ovo je rekao na pitanje američkog novinara:
"Šta mislite da li će novi američki naftovod kroz vaše mesto, doneti napredak vašoj zemlji?"
Ovaj ga je samo odgledao i mrtav ladan reko:
"Ma kakav napredak, mi smo dno, a oćemo u Evropu, a sami ne možemo da shvatimo da je Turska 50 godina iza Evrope, a mi (misleći na svoje selo) smo 50 godina iza nje".

Kad je Srbija bila Jugoslavija, City Records bio Jugoton a Grand Diskoton, tad su nova ploča i kaseta bili novi CD.

Teska godina za narod, godina u kojoj vlast stedi ( na narodu ) zarad predizborne kampanje u izbornoj godini.

Zakon smišljen od strane roditelja koji glasi:
''Dete ima onoliko godina, koliko nama odgovara u datoj situaciji''.

To je godina kada je ti i tvoja generacija slavite punolestvo. Godina kada si u životnoj formi što se alkohola tiče. Godina u kojoj sto dana piješ,sto dana se trezniš,a ostatak si trezan.

Za toliko godina, sudeći prema onome kako sada stoji, Amerika će propasti.
Prije 30 godina i SFRJ je dobro stajala.

Izgovor poljoprivrednika za svaki neuspeh u proizvodnji, moderni i emancipovani voćari npr ne strahuju za prinos dok oni koji se vode "starom" politikom "nije moj deda radio to pa neću ni ja" imaju izgovor "takva godina"

Sve ucestalija pojava na Vukajliji. Onoga trenutka kada nova clanica predje magicni broj od 50 bodova i kaze svoje prvo "cao" na chatu, veliki deo muskih clanova se sjati oko nje u nadi da ce joj se bas on svideti. Onda slede razna pristojna i nepristojna pitanja, naravno i nekoliko apsolutno neizostavnih kao sto su: "Jesi li na fejsu?", "Imas li msn?" i "Mogu li da te dodam?". Ukoliko se desi da nova clanica kaze da ima nesto od toga i neki clan dobije tu cast da je doda u svoje kontakte i/ili prijatelje, sledi pobednicki govor tog clana uz neizostavne komentare na slike nove clanice.
Na zalost, Vukajlija chat se krece neverovatnom brzinom da postane jos jedan u nizu dating i flert chatova.

Dve građevine koje se mogu naći u mnogim srpskim dvorištima. Stara kuća je prosta prizemna građevina u kojoj žive baba i deda. Nova kuća je veća znatno od stare, nedovršena, neomalterisana i u njoj živi mlađi deo porodice. Vremenom nova kuća se sve više sređuje i budži, a stara postaje oronula i nakon dedine i babine smrti se ruši ili se sređuje kako bi se u nju uselili ćale i keva kad im sin dovede snajku u kuću. I tako se sve pare ulažu u novu kuću (i staru kako bi se sredila za stanovanje ćaleta i keve kad se sin oženi) a onda se desi neko sranje kao npr. zemljotres i sjebe ti u sekundi jedinu nekretninu koju poseduješ i u koju su generacije ulagale.

Ono što Srbi dočekuju 31.12. U ostalom delu sveta stiže Nova.

Vremenska odrednica za neodredjeno dug period, uprkos egzaktno navedenom razdoblju u samom izrazu. Traje duže od svih ocekivanja. Suprotno od nanosekunde... (iliti: nano sekunde.) Oba termina, zanimljivo, mogu da se odnose na isti vremenski interval!

Linearno zavisna koleracija spram odnosa (ne)obučenosti maloletnice i njezinih godina.

Pojava kada otac nosi sinove odbacene patike, majice, dukseve, jakne itd. Za razliku od obicne krize srednjih godina, ova se karakterise po tome sto otac nema toliko sredstava da sebi prisuti te stvari nove a sve usljed manje kupovne moci u ovom regionu ili po sistemu greota da se baci.

Tačka na horizontu. Večito planirani preokret u životu. Oličenje momenta kada pokušate da se trgnete makar svojim mislima. Uvek se planira za sutra njeno krajnje neophodno okretanje. Nova stranica se nikad ne okrene.

Ambicija svakog pravog vukajlijaša bi bila da izmisli potpuno novu riječ i da da jako dobru i duhovitu definiciju za istu, tako da se ta nova riječ počne ozbiljno upotrebljavati.

Sve dok zivimo, na pitanje "koliko imas godina?" odgovor se menja i to:
1)Kada smo mali zelimo da sto pre porastemo.
2)Kada smo u tinejdzerskim danima glavna je "18-ica"
3)30-ete se navrsavaju
4)Do 40-ih guramo
5)70-e taljegamo
6)Ako dodjemo do 100 onda krecemo sa brojanjem kao da smo opet deca.

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Kada se gradski obicaji pomesaju sa seljackim mentalitetom i pretvore u prostu rimu koja opisuje fensi zivot na selu pod okriljem buducnosti u Evropskoj uniji, tada nastaje nesto mnogo gore od turbo folka a to je nova seljacka poezija.

Učestala greška u izgovoru riječi "druga".

Datum rodjenja i limit godina, dok je covek sposoban za neki kurac.