Uspostavljanje elektronske veze između različitih sektora državne uprave bliskih po vrsti podataka koje pružaju korisnicima. Da običan građanin ne mora da luta po hodnicima uprave - dovoljno je da se na jednom mestu obrati za određeni dokument i, bez mnogo zadrške, dobije sve prateće potvrde.
- Mito, jesi čuo da su nam opštinsku upravu umrežili?
- Nisam, kako su rešili probleme?
- Stavili su katastar, gruntovnicu, sudsku evidenciju i matičara u istu zgradu, probili vrata između kancelarija i zaposlili još dva klinca kao kurire - sad uđeš bilo gde i tražiš papir, a klinci trče između da ti sve srede...
U Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Jebiga, Sizife, vreme je za neplaćeno!
Za neku slavnu osobu, koja se u prolazu na neki način obrati svom fanu, tipa, slikanjem, kratkim ćaskanjem, ili mu pokloni neki suvenir, za njega je to samo jedan običan gest, dok je to za drugog, uspomena za cijeli život!
Čovječe, slikao sam se sa Tilom iz Ramštajna, strava, ne mogu još da povjerujem u to!
Poslednje upozoerenje za prestanak prljavog plesa na granici faula. Rikošet svih mogućih izvlačenja i tačka na dalju raspravu. Nema! Bio si zelen, zaradio si žuti, nemoj rizikovati crveni, neće ti se svideti.
Arlovski: Hm. :Opuštencija, ovaj pseto igra šah k'o što izgleda- očajno. Hehe.:
-Na potezu si.
Pseto: :Jebo me ker! heeh Šta ću sad?! Sve mi pojede! Ovaj Arlovski ŠURI! A da pomerim pijuna? DAaaa:
-Igraš!
Arlovski Ode i top, konju! Igraš!
Pseto: :Njjj zilj,zilj. Pomeriću ovo ovde, daaa :
Arlovski Saću da mu... Jebote ladno mat! Nevera!
Svi OPAA TOVARI GOVEDO!
Arlovski ŠKK?!
Pseto OPAAA GARGIJAAA! Jebi bre! Upoznaj čari kafanskog šaha!
Džoni Pseto zapišo Arlovskog ko drvo!
Pseto AHAHAHA GARGIJAAA! Ko je sasvim totalno sasvim najbolji dasa?! GARGIJAJ PO SIROTINJI!!!!
Arlovski Već imaš žuti, matori. Aj revanš.
---------------------Trideste minuta kasnije-----------------------------------------
Pseto PREDAJEM!
Arlovski Nemoj da predaješ, igraj. hehe
Vrlo napadan tip. Obično ga krase veliki zubi a široka usta, tako da kada vam se obrati stičete utisak kao da hoće da vas ujede za nos. Neretko ima nepravilne zube koji štrče napred kao rogovi i gledaju vas popreko čim se ta osoba obrati vama. Jbg nije imao para za protezu. Ima takvih fizionomija koje plaše.
Iz nekog razloga ovakve osobe kao da koriste svoj hendikep sa zubima te nastoje da vas još više zaplaše naročitom mimikom. Neshvatljivo, ali često se dešava da vam priđe vrlo blizu, neprijatno blizu, tako da vas oblije znoj samo od pomisli na njegovu čeljust. Unosi vam se u facu i kad razjapi usta jedino što vam preostaje je da bežite. Jeziv lik. Kao životinja koja drži nemoćan plen u šaci i odugovlači sa činom proždiranja.
Smrdi mu iz usta i ne čisti uši.
U društvu ova osoba je takođe napadna, nepoželjna jer stvara jezivu atmosferu.
- Ljudi mogli smo na pivo posle škole, da proslavimo moju dvojku hahaha
(Zoki ulazi, brzim korakom se približava plenu, svi se razilze, prave porstor da prođe, očekuje se masakr... prviodi dvojkaša u ćošak učionice, upravo kod kante za smeće, žrtva u strahu staje u prepunu kantu i posmatra preplašeno svog predatora, spuštenih ruku i nemoćam bilo šta da učini, ovaj mu se približava vrlo blizu kao da hoće da ga poljubi. Tajac. Svi preplašeno gledaju i isčekuju...)
- AAAAAA MOGLI SMOO BRATE NA PIVO HAHA HAHAH DA PROSLAVIMO I MOJU JEDINICU AAAA TI ČASTIŠ AHAHAHAHAHA
*To je ono malo čupavo kiselkasto voće koje su nas mame tjerale da jedemo kad smo bili mali.
*U sedmom razredu na času geografije smo čuli da postoji neka takva ptičurina s tim imenom, koja zapravo i nije to za šta se predstavlja jer nema krila.
*Napokon u srednjoj, svaki treći dečko je takav: izvana dlakav iznutra zelen
Najvažniji deo bilo kog teksta po jedinici mere.(Po strani.) Po pravilu je štampan sitnijim slovima, neretko i bleđim, sve u cilju odvraćanja potencijalnog čitaoca, da obrati makar i minimum pažnje na isti. Sadrži informacije koje, najčešće, menjaju celokupnu formu normalno štampanog i pročitanog dela teksta, dovodeći tako čitaoca u zabludu.
Sav srećan potpisuješ ugovor o kupovini vozila na lizing po neverovatnoj kamatnoj stopi od samo 3,2 posto, i dok pišeš zadnje slovo svog imena, kao kroz izmaglicu, u fusnoti, vidiš da je kamata izražena na mesečnom nivou.
...ili "flavor-aid" prah od kojeg se razmucivanjem u vodi dobijao napitak pod cinicnim imenom sok.Pravila ga je Droga Portoroz davnih sedamdesetih,raznih vocnih ukusa i fascinantno fosforescentnih boja.Secer se dodavao naknadno i po zelji.Dugo posle konzumiranja jezik je bio zelen ili purpuran a u ustima se zadrzavao karakteristican ukus kao da ste sisali bateriju.
dete: mama ajd mi kupi flavoreja!!!
mama:ajd kupicu drugi put....dobro ne placi,evo kupicu ti koka kolu,zdravije je.
Omiljena igračka u svim U.S.A. filmovima, bilo da je u pitanju ogroman asteroid, najezda vanzemaljaca, rasedanje tektonskih ploča, hlađenje lave u srcu planete, ili neka druga pretnja po bezbednost Sjedinjenih Država.
U filmu se obavezno pre upotrebe tih igračkica obavezno naciji obrati predsednik koji uverava narod da je to jedino preostalo rešenje...
Takodje se može reći brezasto.Stariji ljudi iz Bosne koriste ovu reč za nešto što je crno-belo išarano ili sa crnim i belim prugama takodje tu ima još naziva za odredjene boje i životinje-predmete drugih boja
Crn pas-Garov
Žut pas-Žujov
Zelen (Siv) pas-Zelov
Crno-beo pas-Brezan
Lik koga su svi u školi, na poslu, vojsci i sl. znali samo po prezimenu. Nije utvrđeno kako se postaje ,,prezimeni" ali za vas i vaše okruženje, on to vječito i ostaje.
Zbunjujuće situacije mogu da nastanu kada se prezimenom neko obrati njegovim imenom ili kada naleti na nas poslije mnogo vremena.
Primjer 1. (Istinit događaj)
Nastavnik (gledajući u dnevnik): Hajde Milane da odgovaraš.
Milan 1: (Ustaje i kune u sebi, a nastavniku pominje rod od Kunlina Bana što ga je baš prozvao onda kad je noć prije do kasno zaglavio na Vukajliji i nije stigao ni da gvirne u knjigu, sve dok ga u razmišljanju ga prekine nastavnik).
Nastavnik: Ma ne ti Milane, nego ovaj drugi...
Milan 1: Koji drugi?
Milan 2: Pa ja, Maksić.
Milan 1: I ti se zoveš Milan!!!!????? Od kad to?Primjer 2, ulica.
Lik 1: Ooooooo, pa đe si stari, milion godina te nisam vidio??!!
Lik 2: ????????
Lik 1: Ma ja sam bre, bili smo zajedno u Kumboru u vojsci!
Lik 2: Ovaj.... da.... a ti bješe?
Lik 1: Mitar iz Nikšića čovječe! Kako si ti kako ti je ona tvoja riba, a? Bila je dobra, baš smo voljeli kad to dođe u posjetu, vazda bi poslije....
Lik 2: Mitar? Ne sjećam se nikakvog Mitra iz vojske....
Lik 1: Kako se ne sjećaš? A ono kad izađosmo do Bara jedne noći pa se ponapijasmo ko guzice! Morali smo poslije požarni da budemo 30 dana zaredom jer si se ti ispovraćao desetaru na cipele kad si ga vidio kad ono dođosmo u....
Lik 2: Aaaaaaaaaaa, Neneziću, pa što ne kažeš čovječe! Nisam ni znao da se zoveš Mitar. Nego, šta ono reče za moju curu?
Kuhinja u kojoj začini i sastojci ne igraju tako bitnu ulogu, koliko samo mesto kuvanja i pripreme hrane. Naime, pošto ste celog života štedeli, pušili najgoru krdžu, jeli koske i kačamak da bi otišli na jebene Havaje ili neko slično mondensko letovalište, a sve u želji da probate i doživite nešto egzotično, žestoko se razočarate kad vam konobar donese voćnu salatu u kojoj se nalazi šljiva požegača, jabuka budimka i osipaonički bostan.
Kad ti neko kaze pijanduro jedna misli da te je uvredio-ali nije!
Mnogo gore je reci alkoholicaru jedan i mnogo uvredljivije jer je to
nesto ruzno i bolesno! Alkoholicar je osoba koja pije da bi zivela a
pijanica zivi da bi pila(u neki mah boem)! Obrati paznju velika je razlika.
Od pazi de, specifičnim krajiškim izgovorom stopljeno u pazde. Upozorenje da se obrati pažnja na ono što se u tom trenu govori ili što u tom trenu ulazi u vidno polje. Dijapazon je od "pazde ovo, opet poskupilo gorivo!" do "pazde kakve sise!". Ponegdje se koristi i verzija "pajzde".
- ...dakle ne mogu dovoljno naglasiti koliko je ovaj dio procesa bitan i koliko je neophodno imati precizan proračun! Alo, pazde vamo, bando narkomanska, sutra morate mostove konstruisati, a mamurni mi dolazite na predavanja! Teško firmi koja vas zaposli!
dobro poznati narodni metod ispitivanja zrelosti lubenice(iliti bostana)...za ovakvu veshtinu potrebno je:
1.jedna istrenirana ruka
2.jedno zdravo uvo
3.godine iskustva i provedenog vremena na pijacama i lokalnim prikolicama
...frekvencija zvuka koja napusta koru lubenice,jasni je pokazatelj njenog stepena uzrelosti(barem se nadam da je tako....nisam jedan od "kucasha")...iskusni primeri mogu iz dva kucanja da vide,je li bostan sladak ili ne...kakvo vadjenje kocke,kakvi bakrachi...:)
baba....moja baba...a verovatno...i sve babe...
Seks otpozadi.
Jednosmerna ulica je takav tip kolovoza da se najveći broj saobraćajnih nezgoda događa tako što vozač onog vozila koje izlazi u rikverc ne obrati pažnju na vozilo koje dolazi, nagazi na gas i desi se da svi bivaju svedoci jednog lepog guženja, odnosno, čukanja.
Jutarnji razgovor dve komšinice sa terase na terasu.
-Jaaoo, što su ti lepe hrizanteme, sestro slatka?
-Znam. Doneo mi muž pelcer kad je išao da radi u Peking.
-Stvarno? Kad je bio tamo?
-Nije bio. Još uvek je. :khm, khm: Ajde, dođi na kaficu, da popušimo neku cigareticu, imam nešto da ti pričam.
-Nije Vek?
-Ma, jok, Best 100's.
-Stižem.:ding, dong:
Čuje se tiha muzika u stanu.
BRANILI SU NAŠU LJUBAV, BRANILI SU SREĆO SVI...-Upadaj, Slavka, slobodno je. :cmok, cmok: Sedi. Raskomoti se.
-Daj pričaj mi to što imaš, jebeš sedenje.
-Slušaj! Kad je ovaj moj krenuo za Peking, ostavio mi je nešto malo para, bez namirnica, samo zdenka sir sam imala u frižideru.
-I?
-I odem u šoping, a kad tamo sretnem bivšeg. Bogat, lep, visok. Dođemo mi ovde i počnemo, znaš?
-I?
-Poče on da zavija kao kojot, leptejebo. Ličio mi je na Tarzana sa krivim kurcem, a izgleda da mu se podigao pritisak. Dam mu jedan Monopril Plus, dođe sve u normalu. Bio je takav udes u jednosmernoj da ne mogu da ti opišem.
-Stani. Šta ti je, koji moj, radio?
-Jeb'o me u dupe, Slavka.
... Savom, Moravom, Tisom... random rekom. Podjebavajuće likovanje matorog lisca, okorelog profesionalca svoje discipline, nad mladim lavom, napaljenim početnikom. :Sine, dobar pokušaj al' još uvek si miljama daleko. No ima vremena, mlad si, samo vežbaj...:
Iz ugla izdominiranog klinje, sjebavajuća opaska, okidač za crvenjenje i ispuštanje pare iz ušiju, ili pak u slučaju agresivnijeg mentaliteta dobar uvod u neku kavgu.
... negde ispred zadruge, južni krajevi Srbije...
:bwaa, bwaaaa... u jebem ti...:
L: Daj ustaj čoveče, vodim te do kupatila... ne blamiraj se više.
G: Nije mi... khm... ništa. Mogu ja još... :bwaaa:
L: Kreći majmune... jebo te i vinjak i opklada!
Ž: E druže moj, kol'ko još treba vode da proteče Moravom... Ti sa čika Žikom da ispijaš na eks...... na drugom kraju, iste zadruge...
Ljuba: Mali lepo je što si ti bio školski prvak i sve te medalje, ali treba još mnogo vode...
Aca: Ajde, ajde... Uzo si mi topa konjem pod maskom na kvarno, a i vraćo si potez na početku.
Ljuba: Šta da ti kažem, sa konjima baš dobro igram. Nego nisi loš, još malo vežbe, možda i bude nečega... ha, ha, ha!
Rile: Jebi ga sine, sad idi plati turu, ha, ha... E i da kuvaš čaj od figura, pomaže... ha, ha!
Aca: Aj ne seri pa ti! Nemoj da ti sad...
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Poslednje pitanje u dužoj, po običaju žučnoj raspravi, punoj najjačih argumenata i nelogičnosti, oko nečeg što nikada neće biti razjašnjeno do kraja. Nije pravilo da rasprava mora trajati dugo. Evo i primera gde je ne mora ni biti: Štićenik mentalne ustanove: Doktore, zašto je moje obraćanje Bogu legitimno, a kada se Bog obrati Meni proglase me šizofreničarem?
Zeleno, tj. zelena boja je jedna od retkih boja (ili možda jedina) koja je u stanju da simboliše život, bujanje i prirodu u svom usponu i istovremeno trulež i propadanje. Zato je verovatno Lorka toliko voli.
U govoru zelena je ekvivalent mladosti a samim tim i manjku životnog iskustva. Primer:
Rani adolescent: (strastveno pokušava da opravda svoje novostečene principe)
Omatoreli defetista: Mali, još si ti zelen.
"Zeleno, volim te, zeleno..."
