Idiotski deo operativnih sistema,da u izuzetno zajebanom i emotivno nabijenom trenutku kao što su da te istovremeno napadnu 15 karakondžula dok igraš igricu u 3 ujutru u mraku,ili u trenucima neverice fudbalskog rezultata koji ti je oborio tiket udaraš 45 tastera u isto vreme,kako bih barem malo iskalio bes i ljutnju,prekida sve radnje i stavlja neki pederski prozorčić ispred tvojih očiju,dok kompjuter pišti kao alarm za vazdušnu opasnost '99-e godine.

On je lik sa kojim se ne zajebavaš. Njegovo mišljenje se poštuje i uvažava jer je prešao igricu na hard. Čovek od akcije koji je u stanju da te ispoštuje kao najbolji prijatelj ili brat rođeni, a ujedno može od života da ti napravi pakao, od tebe zavisi. Ako si ikako u mogućnosti, najpametnije ti je da ga zaobiđeš u širokom luku, jer ne želiš da upoznaš njegovu mračnu stranu.

Slovenska antiteza osveživačima u spreju s mirisom pokošenog sena popularnim na ovim prostorima tokom devedesetih, obesmrćenim ovim stihovima:
Nit' je seno, nit' je pokošeno,
niti sa njim kakve veze ima,
već ga smuti apotekar ljuti,
da domove uznasmrdi svima.
Za razliku od opevanog prostornog dezodoransa čiji miris stvarno nije imao apsolutno nikakve veze sa pravim senom, miris nepokošenog sena je miris 100% prirodan, miris detinjstva, miris beskrajnih prostranstava i neukroćene divljine. Miris nepokošenog sena je i zbir i razlika svih mirisa kojih se sećamo i onih što nam naviru iz atavističke svesti predaka koji su jurili nepreglednim savanama obučeni u životinjske kože, jer on je apoteoza života, života koji je baš tu, na toj poljani, obrnuo pun krug.

Igra koja je nastala krajem prošlog veka i doživela veliki bum. Tad je bila popularna poput današnjih kantera, samo što se igrala na NES kozoli. Igra se nalazila na kertridžu koja ide uz kupljenu NES konzolu. Glavni akteri igre su vodoinstalateri Mario i Luiđi. Međutim Luiđija si mogao da dobiješ jedino ako uključiš 2 players pa je Mario postao popularniji. Jedno od njih dvojice je trebao da prolazi kroz različite "svetove", i da usput gnječi goombe, kornjače, bube, da izbegavaju šiljata govna od oblaka seratora na svetovima 4-1 i 6-1, da izbegavaju metkove, da skaču ko na federima preko rupetina, i da preživljavaju na pečurkama i cvetovima od kojih dobijaju napad besa i počinju da bljuju vatrene kuglice. Ponekad zaglave u nekim tamnicama i u vodi gde na kraju treba da nađu tunel za izlaz. Na kraju svakog sveta ulaze u neki dvorac u kome vatra igra na sve strane. Na kraju se nalazi neki pijani zmaj kralj koopa (koji ima vrlo neprecizan bacač plamena zaglavljen u njegovom grlu). Inače na kraju kad pobedi kralja koopu tako što ga zajebe, preskoči i sekirom otkači držač za most na kom je koopa, pojavljuje se neki klinac sa pečurkom umesto glave koji kaže: Thank you Mario/Luigi but our princess is in another castle. I tako tražiš sve dok ne stigneš do sveta 8-4... ili još bolje ne stigneš. Nema šanse. Uvek izgubiš sve živote na nekim prethodnim nivoima hteo ti to ili ne.
Super Mario su uglavnom igrala mala deca koja su izludela i kad izgube odu napolje da skaču na pse i mačke.
Danas postoji hiljadu verzija Super Maria ali ipak zauvek u sećanju ostaje ona prva verzija.

Su mali kreteni, ali ipak dovoljno pametni da misle na svoje malo sebično dupe.
Znaju sve, i u slučaju da im preterano popustaš verovatno će se pretvoriti u male gremline i na spavanju ti oseći testise.

Odjebavanje kojim jasno želiš da daš do znanja da te ne zanima to što sagovornik pokušava da ti objasni ili da nećeš učiniti to što se traži od tebe, ali tako da je sagovornik odmah svestan da je džaba mlatio praznu slamu.

Na bapskoj skali duhovitosti ovo je 'NEMA DALJE'. Skroz je lud, otkačen, presmešan. Da, ali kada je ličnost koja ocenjuje navodnu 'duhovitost' mladja od 50 godina, ne koristi reč 'korzo' i nema afinitet prema goblenima, onaj koji je 'blesav' je samo bedni pokušaj humora. Smešan koliko i kuc-kuc vicevi Tome Nikolića. Smešan koliko Kejhilov gol protiv Orlova. Smešan koliko i nestanak struje dok skidaš igricu od 5 giga.

Ranije, u doba Spektruma i Komodora 64, nije bilo hard diskova i nisi mogao da snimiš poziciju u igrici pre nego što se uhvatiš u koštac sa zajebanom kraljicom na kraju nivoa, nego ako izgineš moraš sve ispočetka.

E, onda su bili takozvani poukovi koje ukucaš u igricu i dobiješ besmrtnost - tj. ne smanjuju ti se životi kad izgineš ili neranjivost - meci ti ne mogu ništa (kao da si jebeni Čak Noris u sprajtovima).

To su osobe koje su umislile da sve znaju,znaju tacno koji je igrac najbolji pa cak i ako igra u Finskoj drugoj ligi,znaju kako bi trebao da izgleda prvi tim Radomira Antica na Mundijalu u JAR 2010... Nikada u zivotu nisu izasli na teren da igraju fudbal ali su zato igrali igricu gde su glavni junaci "KUGLICE" pa odatle verovatno i dolazi sav taj "talenat" za obavljanje menadzerskih poslova i "odlicno" poznavanje fudbala...

Kad igraš Hogs of war,igricu od pre 10 godina,koju si jedva instalirao pošto podržava samo Windows 95,i rezoluciju 120x160,pa kad ti ostanu dva praseta na kraju,a japanska svinja ti raznese medic-a,koji odleti na kraj bojnog polja,pa ga bag u praistorijskoj igrici vrati nazad do neprijatelja.Onda tvoje prase umirući eksplodira,ubijajući pritom i poslednjeg neprijatelja.Pa onda ustaneš,uhvatiš se za jaja jednom rukom,dok drugu stegneš u pesnicu i zaurlaš-Kako sam zajeban!!!

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Gotivan izraz da se :

-malo provetri mozak na Vuki (30-60 minuta),
-trkne do samiške (jer se za poslednjih nekoliko sati izjelo sve iz frižidera-osim pakovanja svinjske masti),
-prelistaju novine,
-odgleda nekakav sport/serija,
-okrene par telefona i
-odgovori na mejlove od zimus,
-iznese smeće (valja obradovati kevu)
-nakon toga se relaksira uz nekakvu igricu (mada, može i Dr Haus)

....a onda, narednih 12-26 minuta mož' čovek da se opušteno preda nauci.

Šmekaš neku igricu mesecima...konačno izađe.Juriš fajlove po torrentima (ili ne daj bože kupiš orginal).Čekaš 5 dana da skine,naravno skidaš i programe potrebne za instalaciju.Tražiš kodove,brišeš druge igrice da oslobodiš memoriju.Tokom instalacije moliš se svim postojećim božanstvima da upali.Stigne do 99%..i neće.Posle brojnih restartovanja konačno uspe. Krekuješ,podesiš komande kad ono...stoji slika i kaže ERROR. Ne valja ti grafička,video karta,procesor...a ti baš pun para da menjaš delove kompa.

Odomaćena verzija imena fajtera Guile-a iz igre Street Fighter.
Masovno korišćena u fliperanama/buvarama kada je Street Fighter II bio u zenitu popularnosti.

To vam je ono kad ostanete sediti na šolji nekoliko desetaka minuta i nakon obavljenja potrebne radnje, samo zato što ste počeli čitati zanimljive novine, ili igrati zanimljivu igricu i sada ne možete prestati. Posljedice ovoga su utrnule noge, pa će svaki vaš pokušaj da izađete iz WC-a na dve noge proći neuspešno, i na kraju ćete shvatiti da imate dvije moguće opcije:
a) da sedite tu dok vam to ne prođe
b) da četveronoški otpužete iz WC-a

Srpski sleng za ultra-super-mega-giga popularnu igricu Warcraft.Jednostavno receno adaptacija ove strane reci na srpski jezik u cilju lakseg izgovaranja.Vrlo prakticna rec koja sluzi kao pomoc ortaku koji ne zna engleski i jedva je jadan naucio da koristi likove iz igrice i njihove sposobnosti “bacajuci prvu,drugu,trecu ili cetvrtu magiju’.Takodje jednostavnija rec za koriscenje pri kucanju poruka kada trebate da se sastanete sa drustvom u vasoj lokalnoj igraonici na partiju iste.

Assassins creed 1 sa ponekom izmenom:ime glavnog lika,dodata crvena boja na plastu glavnog lika,grad je u osnovi potpuno isti samo sto su malo izmenjene boje i kostimi likova.

Onaj mali klinac koji vas smara da ga pustite na komp ili da igra sony ili tako nešto. Pošto ga naravno ne pustite on ode da vas tuži kod majke, tetke, ujne itd. i onda vas oni naravno oteraju i daju njemu da igra. Uglavnom je starosti od pet do deset godina.

Nemač pojma u hardcore varijanti. Čovek koji vam daje flopi disk kada traži da mu narežete film, ima na kompu Windows ME, pušta muziku u power dvd 10. Gasi kompijuter naravno na divljaka : elegantna vrijanta na dugme a ume i da čupa kabal. Kupuje diskove na ulici iako ima neko čudo od adsl konekcije jer škk je torrent. Ne daj Bože da se zajebete pa odete da mu instalirate neku igricu, jer posle tog nemilog događaja idu pitanja: ''a gde idu ovi saveovi?'', ''a kako si ti ono krakovo?'', ''a kako menjam šanžer?'' itd.

Nešto slično debilu, samo sa mnogo jačim efektom. Rutaljima se nazivaju osobe koje pogrešno shvataju stvari. Osobe koje ne znaju ni same šta su htjele da kažu u datom trenutku. Rutalji ne umiju ni da naduvaju gumu od bicikla već zovu komšiju da im pomogne oko tog globalnog problema. Ne umiju ni da instaliraju igricu na kompjuteru do kraja, nego uvijek mu CD " nešto nije u redu ". Nemaju desnu nogu samo dvije lijeve. Trojku nikad nisu uboli.