Lik u ćošku kafane. Ili ne mora samo kafane, u uglu života. Prodavac lozova koji ne učestvuje u izvlačenju. Buljavih očiju, dugačkog nosa, ispijen, mršav, rakijaš. U nekom kaputu dva broja većem briše smrznut nos dužim rukavom pa onda stiska čokanj i liže polako svoju dozu rakijštine dok i ona ispija svoju malo veću dozu njega. Na slici nebeske kafane koja se skoro pojavila po fejsovima nema njega, jer naravno kad bi gore bila poseta svi bi navalili na Gidru, Paju i Zorana Radmilovića kao da su stari drugari, pri čemu bi ih ovaj zadnji terao slasno u kurac, al niko ne bi primetio Srdoča. Uostalom, i šta će mu sve to, on pijucka polako i čeka svoj ekvilibrijum, kad sve bude na svom mestu, u ravnoteži, rakija, kisela, kafa, prošlost, budućnost; a to nažalost ne traje zauvek, jer rakija ipak pretegne, pa smulja sve to u sebe, ko u crnu rupu slivnika.

Prijateljstvo stečeno u čekaonici neke od javnih ustanova. Krasi ga supersonično zbližavanje sa osobom sa kojom vas je sudbina spojila iz čisto geografskih razloga.

Izreka nastala čistom empirijom nekada davno na ovim prostorima.Pošto je svako pretežno seosko domaćinstvo ima nekog psa, pre svega mešanca, po prirodi lajavog i(li) agresivnog zaduženog za čuvanje kuće i okućnice od lopova, vremenom je narod uvideo da najpoganiju narav i najviše brutalnosti prema strancima ispoljavaju psi sa narandžastim pigmentom iznad očiju- na ''obrvama'', tako da gosti koji znaju da domaćin poseduje ovakvog psa viču gazdu još sa kapije.
Od rasnih pasa to bi bili dobermani, rotvajleri, terijeri i još neki kojih ne mogu trenutno da se setim, ali to im spada u odlike rase, dok sa mešancem nikada ne znaš na čemu si.
Stari domaćini su voleli i vole faktor iznenađenja. :)

...jedini cilj van dometa surove realnosti.

Uredjaj koji u kombinaciji sa oker-zutim zidovima daje onaj neponovljivi "Rumunija '69" smek svakoj prostoriji

Džaba ja tebi pričam, čuješ ti moje reči ali ti ništa ne znače. Svejedno ti je što je nebo plavo, trava zelena, a trešnje crvene kao krv. Ništa ti ne znači ni što su devojke rumene kao jabuke ni što je hladno pivo zlatnožuto sa belom penom. Ne pratiš televiziju, ne čitaš novine, ne učestvuješ u internet diskusijama. Ne zanima te ništa van tvog malog sveta i sistema vrednosti koji si sam uspostavio. Moje mišljenje je tebi ravno nikakvom mišljenju. Živo te zaboli kako ostali funkcionišu, ti si svet odredio kakav treba da bude i svaka devijacija je greška sveta, nikako tvog koncepta. Slep si brate i pored očiju, a slepom je teško objasniti boje.

Izraz koji se može iskoristiti za opis nečije veze ili braka.
Najobičnija farsa i zamazivanje očiju.
Poznato je da su slavni glumci srpske kinematografije Pavle Vujisić i Miodrag Petrović Čkalja, bili vrsni duo i simbol neraskidivog prijateljstva. Njihove avanture i komične situacije su nas dovodile do suza.
Međutim, ta "ljubav" i "drugarstvo" važilo je samo na filmskom platnu. Kada se kamere pogase i zavese spuste, njih dvojica nisu ni reč progovarala. Jednostavno rečeno, nisu se podnosili.
Ovako se može opisati par, koji pred očima širokog auditorijuma, deluje čajno-bajno simbolišući večnu i iskrenu ljubav, a kad se svetla pogase, jedno drugome kopaju oči i jebu i seme i pleme.

Izuzetno ljuto jelo.

Nekad, dok sediš sam, u tišini, i ispijaš jutarnje pivo ili večernji špricer, ako si osobito dobrog pamćenja prisetiš se priča koje su ti kao švrći pričali otac, majka, deda, baba ili omiljeni rođak kojeg valjda svako dete ima. Te priče su, strpljivo i s ljubavlju smišljane, bez izuzetka nosile neku svoju mistiku a osobit doživljaj davao im je trenutak u kojem su ispričane. A pričale su se u društvu obično, što većem to boljem, i dok vi deca slušate razrogačenih očiju i otvorenih usta odrasli bi se zagonetno smešili dok kartaju šaha, baš kao da iz tih istih priča izvlače neke svoje, vama još uvek neispričane i neshvatljive.

Imo sam strašnog pevca...

Da, to je ona opštepoznata rečenica uglavnom izrečena u ranim jutarnjim časovima. Veoma je dobra kao izgovor za ostanak u toplom krevetu, s'obzirom da te čeka naporan dan.
Loše je sto se ta famouzna dva minuta nekako čudno transformišu u sat ili dva.

Ogromna džukela pretećeg i krvoločnog izgleda, iskeženih zuba kroz koje ispušta jezivo režanje dok mu kaplje nekakva pena iz usta. Pogled njegovih zakrvavljenih očiju je dovoljan da izazove tresenje kolena, najmanji njegov pokret u nečijem pravcu već eskalira u istovremeno gubljenje kontrole nad obe fiziološke funkcije čoveka, a prvi znak zatezanja povoca pokreće želju da osetite vlastite pete kako vas udaraju po guzici.
Naziv takvog čovekovog najboljeg prijatelja je nastao osamdesetih godina zbog knjige Stivena Kinga i filma snimljenog po njoj o besnom bernardincu sa tim imenom, a koji je, naravno, napravio pokolj lokalnog stanovništva neke američke vukojebine.

uberigrica za ubijanje vremena...

djuska ceo teren oko vas, smenjuju se boje, vi mislite da igarate igricu...a u stvari slusate muziku

Mjerodavan pokazatelj vremena provedenog na Vukajliji prethodne noći.

Relativno nova modna kuca kvazi-nepoznatog francuskog kreatora Christiana Audigiera, koji je svoj megalomanski manjak dizajnerskog talenta resio da unovci na masama koje ocigledno pate od tezeg oblika daltonizma(ne prepoznavanje boja). Ukratko, njegove "kreacije" izgledaju kao neuspeli abortus veze cirkuskog klovna i zabljih iznutrica, sve to u tripu kakav ima slonic Dambo u filmu, pa jos pojacano audio/vizuelnim iskustvom iz psihodelicnog perioda grupe Pink Floyd. Osim potpuno neuspesne kombinacije 186 razlicih boja, na njegovoj garderobi se neretko moze videti neki moderni oblik Dalijevog nadrealizma, npr dzinovki cvet koji trti Liliputanca dok mu iz ociju viri cokoladni jednorog koji kenja platinaste lobanje...

Specijalna oprema za povećavanje učestalosti seksualnih odnosa(za muškarce). U novije vreme ne moramo imati i dodatnu opremu u vidu smanjivača kriterujuma-Ne moze ona bit toliko ruzna koliko ja mogu popiti, jer vlada opšta apstinencija, mada je to poželjno(u nekim situacijama). Ono sto je zagarantovano sa ovom instaliranom opremom je obilje sexa, jer onaj koji poseduje ovaj senzor može na većoj daljini spaziti zagorelu ženku za koju bi narodski rekli ista Sofka(Nečista krv, dala bi i ometenom u razvoju).

notice(neželjeni efekti):
nakon par meseci korišcena istog moguće nametanje nadimka-vaginalni egzekutor.

Popiti nešto na eks. Obično se koristi za pivo.

Jutro, spokojna čarolija životnog ciklusa ponavljanja.
Prvi blic sunčevog reportera se pomalja kroz šalone, a onda sklizne i na tvoje usnulo lice.
Osetiš maznu toplinu i zatvorenih očiju gledaš rumenu šaru ispod kapaka.
Svetlost se širi, kupa celu sobu, čisti čađ mraka i noći iz svih uglova.
Polako žmirkaš, vidiš pramenove svoje kose na jastuku kako blistaju pod ovim čarobnim osvetljenjem.Nikakav šampon ili regenerator ne daje tako bistar i zdrav sjaj.
Maziš licem topao trag svetla na jastuku, umivaš se njim.
Tvoje telo pod pokrivačem počinje da struji budeći se, trepti i cepti energijom dok se istežeš.
Prelep osećaj buđenja pod sunčanim tušem.

Tako se nekada govorilo: udala se.

Pre svega, jako ružan i iritantan pozdrav.

Tehnika pozdrava podrazumeva, za početak, potpuno ispruženu desnu (ili levu ruku) tako da sa ramenom obrazuje ugao od 180 stepeni i njeno povlačenje ka glavi direktno iz lakta umerenom brzinom, ispruženog dlana. To je što se tiče ruke.
Sam pozdrav ne bi imao svoju draž da nije i originalne facijalne ekspresije koja se sastoji iz širom otvorenih očiju, podignutih obrva i najšireg mogućeg osmeha tako da sve to zajedno čini jednu celinu ravnu usiljenom osmehu punom lažne srdačnosti.
Pozdrav ima najjači efekat uz još troje-četvoro ljudi iz uže ili šire porodice dobro uvežbanih pozdravljača. Pozdrav se može koristiti u svrhu odjebavanja drugih ljudi od sebe.

Može se sresti bukvalno u svim zemljama sveta , osim u Kini i Srbiji . Prepoznaćete ga po rancu koji je toliko veći od njega , da mu pravi 'ladovinu 5m ispred njega , iz kojeg viri zastavica , u slučaju da se izgubi . Ostatak stajlinga koji se nikad ne menja , sačinjavaju :
- 3/4 pantalone
- patike za ekstremne uslove
- čarape do kolena
- " ja sam krele , znam to " kačket
- foto aparat oko vrata

Ova vrsta ljudi veći deo svog života gleda kroz objektiv svog fotoaparata ; dok menjaju film u njemu , kada ga skinu sa očiju - oni žmure , u strahu da im ne promakne nešto da slikaju . Oni svojim fotoaparatom škljocaju na svako pokazivanje vodiča ( slika čak i automobil na pešačkom prelazu , kome je vodič rukom dao znak da sačeka ) .