Imaš jednoiposoban stan, bio ti je taman dok ti se nije rodilo dete.

Dete poraslo, stan postao mali, vreme je preći u veću nekretninu, sinu napraviti svoj kutak da može gde ribicu dovesti, ipak je on stasao u momka greota da dečko privodi devojčice a roditelji mu upadaju svako malo u sobu.

Ali tu počinju problemi, treba organizovati majstore za selidbu, popakovati svu ženinu staklariju jer je to od njene majke koju je dobila kad se udala za tebe, pa rasturiti ormane, krevete, trista kuraca treba paziti i to sve ponovo sklopiti u novom većem stanu gde ćeš plaćati kiriju ko svetom Petru kajganu jer nemaš para a ni uslova da pazariš stan u Belvilu, Dinkiću na kurac te nabijem.

Da ne pričam o tome što moraš da uzmeš slobodne dane sa posla da bi sve to odradio u roku, dok ti žena zvoca nad glavom, te pazi na ovo da mi ne polomiš, te ovo mi je upomena od majke.

Dokurči čoveku, majke mi moje.

Ovo je vrsta pogleda, izraz lica koji sam po sebi govori ove nikad ne izgovorene riječi.
Najviše je primjetan u filmovima, bilo našim ili stranim, kada se mladi par prvi put odlučuje za seks.
On se potrudio, učinio je da se ona osjeća najposebnijom na svijetu, našao je prazan stan/sobu u motelu/mjesto na tavanu, uvjerio je u svoju ljubav i iskrenost i doveo je do toga da se skine pred njim.
E, tu nastaje problem, jer ona najednom počinje da filozofira, da deklamuje ljubavnu poeziju i misli velikih o ljubavi, a onda se utišava, i, stavljajući ruku na njegovo lice, zagleda se u dubinu njegovih očiju.
Stoji tako nepomična, poput mačke kad čuje korake, umrtvljenog pogleda i jedva čujnog daha. Stoji tako minut, dva, pet...
Kadar se prebacuje na njegovo lice. On se sav zacrvenio, zadihao kao da je istrčao maraton, mlad majmun, šta ćeš, a njegov pogled govori: Hoćemo l' se gledati il' ćemo se jebati?!

Potreban i dovoljan razlog da nešto batalite na samom početku.

Pokušaj pedofila da se opravda.

Kada se o nečemu na sav glas priča, viče, arlauče... A na kraju od svega toga ne bude ništa
Oduvek je bilo galamdžija koji su se samo drali na sav glas, a ništa radili nisu. I biće ih uvek.
Mada u poslednje vreme vrlo aktuelan izraz na dnevnoj-političkoj sceni Srbije, povodom silnih afera koji uzburkavaju javnost na 2-3 dana i od svega toga na kraju bude samo: Tresla se gora rodio se miš.

Krik očajnika koji se otkliznuo, pao na sveže kereće govno, pocepao pantalone na dupetu i pritom prdnuo dok je ustajao i to sve pred mnogobrojnom publikom međ' kojom su i mnogobrojne ''snajke'' na koje se loži.

Krilatica protivnika cijepljenja. S obzirom na to da su zemlje u razvoju prošle više faza nego cjepiva po medicinskom protokolu, jasno je zašto postoje ljudi koji se protive žigosanju bez garancije. Pojedina cjepiva se ponašaju kao roba na buvljaku, imitiraju cjepivo, a zapravo nemaju ni oznaku cjepiva, već su eksperimentalni lijekovi poput Fajzera. Cijepljenja su toliko sigurna i učinkovita da ni firme koje proizvode cjepiva ne tjeraju svoje radnike da se cijepe.

Objasnjenje vaseg rodjaka o uzrocno-posledicnim dogadjajima kada dodje da vas pozove na svadbu svog osamnaestogodisnjeg sina i njegove petnaestogodisnje devojke

Prva rečenica koja padne učenicima napamet, kada profesor želi da se oni nečega sjete.

Odjeb koji keva koristi uvek kad joj sin ukaže na neke greške, kad su njene veštine u poslovima domaćice dovedene u pitanje.

Naizgled benigna rečenica koju je izjavio Boris Tadić u vezi sa Kosovom kada je gostovao američki potpredsjednik Bajden.
Ustvari genijalno oružje za smirivanje tenzija i završetak svake rasprave a bez da jedan od učesnika bude proglašen gubitnikom (jer svak' voli da njegova bude poslednja i da ne ostavi utisak nekog ko je pobjegao s bojišta). Ovako, čast je spasena.

Измијењен, тачније прост облик изреке ''Није шија него врат''.

Veštačko pokretanje mentalne obrade besmislenih podataka ili izmišljenih brda i planina. Koriste se i specijalni efekti: pretnje, ucene ili besmisleno podizanje tenzije.

Čim se pojave činjenice - specijalni efekti splasnu i njihovi pokretači se povuku na pravo mesto (obično je to mišja rupa).

Stara srpska izreka kojom se misli kada se nesto mnogo uzdizano u visine ispostavi za totalno nebitnu,neznacajnu i sitnu stvar....

Znak da se u vrijeme parenja miševa dinamitom probijala gora da bi se napravio autoput.

Grad u kome se ne kaže "čist" vazduh nego "bezolovni".

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

"Ha-ha" stihić koji možda i na najobjektivniji način opisuje tu čudnu sortu homo sapiensa koji bi, pak, da to nisu. Jer oni su VEGANI - zavetni terači inata Darvinovoj evoluciji i protivnici integralnog eksploatisanja životinja iz plemenitih pobuda, kojih su se čak i vegetarijanci odrekli...iako, zapravo, svi pripadaju istoj sekti. Ipak, vegani su daleko radikalniji i pešes puta više ziljaviji pobornici zdravog "vratimo-se-prirodi-pasimo-travu-stajl" života, tako da šizma između njihove i vegetarijanske sekte i ne čudi previše nezavisnog posmatrača-mesoždera. Ono što, međutim, čudi jeste kako narečeni ziljavci uopšte uspevaju da žive, da biološki funkcionišu, idu na pos' o ili čak da pređu ulicu u jednom komadu.

Na ta pitanja umalo da mi odgovori jedna Nemica, a s kojom sam se tokom studija povremeno kresao i koja je, eto, bila vegan, jebem ti budalu zagorelu da ti jebem. Antje se zvala. I nije bila skrndelj, koliko se sećam, ili barem ne u poređenju sa ostalim Nemicama iz čkole. Ali, braaate, kad bi se skinula...ono jes' da je meni tada bilo 20 i da i nisam bio neki naročiti izbirač što se trsa tiče (mala stipendija, jbg), ali je svejedno bila građena k'o mladi luk, struk celera u najboljem slučaju. Bila je tada ponosni vegan već pola decenije (sa 16 videla neki dokumentarac o mesnoj industriji i to je bilo to) i njeno telo je već ozbiljno počelo da otelotvoruje efekat "zelene bašte" i to na način veoma sličan jednoj: ruke su joj bile žgoljave poput kakvih baštenskih grabulja "sa stažom", noge su neodoljivo podsećale na dva ozbiljna praziluka (al', jebiga, opet dva praziluka), grudi bejahu zapremina oveće limete (mada to nikako nije uticalo na njeno samopouzdanje kao ženske jedinke), rebra si mog'o da joj izbrojiš vizuelno, dok su joj zglobovi svud po telu rodbinski ličili na kakvo korenje - suvonjavi, grguravi, blago jezoviti i pogodni za iščupati.

Najbolesnijim od svega, pak, činilo se njeno lice koje je onako ikakvog rumenila i sjaja bez umorno visilo na tanušnoj lobanji, k'o da će svaki čas s nje da sklizne i utopi se u pejzaž ostatka leša. Nije mi nikad nažao učinila, msm, ne'am razloga da je mrzim i to, samo realno pričam. U lokalnoj piceriji su joj spremali picu sa brokolijem i tofuom. Prala je kosu šamponom od riblje kosti...ili tako nečim. Volela je krastavac.

Argument mlade mame posle kojeg mladi tata stavlja ruke u govna.

Emancipovana, mlada majka koja koja se udala u 20 godina za prvog koji živi 20 kilometara bliže gradu, na 7 od grada tačnije, rodila mu dete i sad kad dete pošlo u školu a ona se zaposlila u gradsku upravu, odma napela da se razvodi pošto u toj istoj gradskoj upravi radi namazani šef od 42 godine, politički aktivan, takodje razveden. Ne može ona više da podnese da se muž vraća kući u 6 popodne, i da siroma crnči za neki Lav, Jelen ili slično, 15 sati dnevno na točkovima, sa nadobudnim menadžerom kome zinulo dupe za kvartalni bonus.